Autor: Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće „MOMENTUM“ za „Svet bankarstva i investicija“
Investiranje u akcije predstavlja poslovnu aktivnost koja nosi povišeni nivo rizika, te stoga pretpostavlja i mogućnost ostvarivanja veće zarade za ulagače koji su spremni da se suoče sa ovim izazovom. Investitori na ovom polju mogu ostvariti zaradu isključivo na dva načina: kroz rast vrednosti akcija (kapitalna dobit) i putem dividende, što je deo profita koji kompanija odluči da podeli akcionarima.
Ova druga komponenta zarade, koju je dosta lakše predvideti, obično je znatno niža i uglavnom ne predstavlja osnovni motiv zašto se neko odluči da izađe na tržište kapitala. To nimalo ne govori o značaju koje dividende imaju, posebno na tržištima na kojima ne postoji opšteprihvaćena kultura investiranja i razvijeno akcionarstvo. Postojanje stabilnih dividendi u ovakvim sredinama ne samo da govori u prilog finansijskom zdravlju kompanije, već i predstavlja dobru osnovu za izgradnju poverenja koje je na nerazvijenim tržištima obično na niskom nivou.
Teorija kaže da veće dividende isplaćuju kompanije koje se nalaze u zrelijoj fazi životnog ciklusa s obzirom da je iscrpljen značajan potencijal rasta, a jak novčani tok obezbeđuje masivni odliv novčanog toka akcionarima. I obrnuto, kompanije koje se nalaze u ranoj fazi rasta, pritom to ne moraju biti male kompanije, obično celokupan finansijski rezultat usmeravaju na nastavak rasta, a pitanje isplate dividende ostavljaju za dalju budućnost.
Pretkrizni ciklus
Tranzicioni period Beogradske berze može se grubo podeliti na dve faze. Prvu, koja je surovo okončana svetskom finansijskom krizom, obeležili su masovna koncentracija vlasništva (reprivatizacija) i potonji bum vrednosti kompanija koji je proizvelo prisustvo veće količine kapitala na relativno malom, mladom tržištu.
U to vreme, gotovo da su se na prste jedne ruke mogli prebrojati emitenti koji su u ovoj fazi razvoja tržišta isplaćivali akcionarima dividendu. Istine radi, ulagači koji su mahom čekali konsolidaciju vlasništva kako bi preprodali akcije po višestruko većoj ceni ili u kasnijem periodu surfovali na plimi obilja kapitala i generalno visokih cena na tržištu, nisu ni imali preveliki motiv da se bore za ovo osnovno pravo akcionara. Dominantni akcionari i direktori, pak, uglavnom su se rukovodili logikom da podela profita na ravne časti akcionarima nema previše smisla jer su glavne interesne grupe u kompanijama svakako imale druge načine da izvuku materijalnu korist.
Veliki pad koji je 2008. godine odneo 75 odsto tržišne kapitalizacije Beogradske berze ostavio je desetkovano tržište akcija kome je bilo neophodno bilo kakvo sidro poverenja kako bi se sprečila dugoročna devastacija. Da su kompanije u većoj meri isplaćivale dividende to bi svakako ublažilo masovnu rasprodaju ovih vlasničkih papira nakon velikog pada njihove tržišne vrednosti. Umesto postojanja ove potpore na tržištu, usledili su korporativni skandali i bankrotstva banaka čime je ideja akcionarstva i berzanskog poslovanja ostavljena po strani na duži vremenski period.
Besplatne akcije
Populistički projekat o podeli akcija građanima trebalo je da na tržište donese velike domaće kompanije iz sektora koji su tradicionalno najizdašniji davaoci dividendi. Ovaj zakonski okvir predviđao je podelu akcija građanima i zaposlenima tih firmi iz delatnosti poput naftne industrije, telekomunikacija, energetike, farmacije. Veći deo ovog posla obesmišljen je populističkim naglabanjima o mogućoj vrednosti paketa ovih akcija, pa je čitav projekat izgubio na značaju čim je odigrao političku ulogu zbog koje je pokrenut.
Epilog je bio da se veliki deo kompanija nikada nije ni pojavio na tržištu – u nekima nisu još uvek ni podeljene akcije, dok je bilo kompanija koje su bankrotirale pa nije ni imalo šta da se deli. Uprkos svim slabostima ovog zakona, kao njegova glavna posledica izašla je berzanska kotacija Naftne industrije Srbije (NIS), koja je veoma brzo postala dominantan igrač na tržištu. NIS je po veličini ubrzo zagospodario berzom, ali i po korporativnoj kulturi koja je ostala bez presedana na domaćem tržištu. To važi i za isplatu dividende koju kompanija kontinuirano praktikuje od 2013. godine u visini od četvrtine ostvarene dobiti.
Vremenom, kako se kompanija razvijala i okončala inicijalni investicioni ciklus, ulagači su gajili nade da će racio plaćanja dividende (procenat profita koji se deli akcionarima) biti povećan, kako to inače rade kompanije iz ove branše, pa i matična kompanija NIS-a. Umesto ove odluke, usledila je šokantna isplata donacije Vladi Srbije 2023. godine kada se delio rekordni profit kompanije. Time su zacementirane nade akcionara NIS-a da će u bliskoj budućnosti biti povećan racio plaćanja dividende, samim tim i postignuto bolje vrednovanje akcija u uslovima slabog i nelikvidnog tržišta.
Pored NIS-a, zakon o podeli besplatnih akcija doveo je na Beogradsku berzu i Aerodrom „Nikola Tesla“ koji se takođe profilisao kao prilično solidna dividendna akcija, da bi ugovaranje koncesije akcionarima donelo i veliki jednokratni dobitak. Prihod od inicijalne koncesione naknade u visini od 500 miliona evra podelili su akcionari (gro pripao državi), što je rekordna dividenda bilo koje kompanije koja je isplaćena na ovim prostorima. Istina, ova jednokratna dobit akcionara došla je po cenu odsustva dividende u dužem vremenskom periodu koji je usledio i još uvek traje.
Aktuelni trenutak
Akcionari kompanija koje sačinjavaju indeksnu korpu Belex15 i ove godine će podeliti solidne dividende, premda je ukupna isplata znatno niža u odnosu na prošlu godinu kada je NIS ubeležio rekordni profit. Uprkos činjenici da je NIS više nego prepolovio dividendu, dividendni prinos je ostao na visokom nivou od oko 7,5 procenata.
Najizdašnija kompanija ove godine bila je valjaonica aluminijuma, Impol Seval, koja je rešila da akcionarima ponovi vanredno visoku dividendu, premda je poslovanje kompanije lani znatno oslabilo u odnosu na rekordnu 2022. godinu. Dividendni prinos ove hartije na danu dividende iznosio je 11,2 odsto.
Akcionare je prijatno iznenadilo i proizvodno-montažno preduzeće Jedinstvo iz Sevojna koje je povećalo dividendu za 57 procenata, pa je dividendni prinos iznosio skoro devet procenata. Ova kompanija, uz Metalac, spada u red nekolicine domaćih korporacija koje imaju najduži staž kontinuiranih isplata dividende. Spomenuti Metalac, koji se takođe nalazi u rukama radnika i menadžera kompanije, ove godine je ostavio dividendu nepromenjenu uz solidan dividendni prinos od 5,1 odsto.
Dunav osiguranje je ove godine podelilo polovinu profita koja je ostvarena u segmentu životnog osiguranja, što je akcionarima donelo solidan prinos od oko pet procenata. Istina, ovo je mala uteha akcionarima kompanije čije su akcije desetkovane nakon što je 2022. godine izvršena podela besplatnih akcija radnicima. Najskromniji dividendni prinos u indeksnoj korpi od 2,5 odsto doneo je Tehnogas, uprkos solidnom povećanju ovogodišnje dividende. Glavni „krivac“ je snažan rast cene akcija koji je usledilo početkom godine nakon što je većinski vlasnik kompanije, Messer, pokušao da konsoliduje vlasništvo, poguravši cenu akcije u tekućoj godini za više od 50 procenata. Uprkos neuspešnoj ponudi koja nije obezbedila osnovni cilj Messer-a, dostizanje praga od 90 odsto vlasništva koji obezbeđuje prinudni otkup, kompanija je ostala dosledna dividendnoj politici kojom poslednjih godina deli oko 20-25 odsto ostvarene dobiti.