Narcis vekovima živi u mitovima, a u realan život uveo ga je Frojd i ličnost kakvu ima Narcis, nazvao poremećajem. Ono važno u mitu o Narcisu jeste da je mladić, sin rečnog boga bio izuzetno lep, ali je nosio i prokletstvo – živeće dugo ako sebe ne spozna. Prokletstvo se ostvarilo – Narcis je prezirao sve koji su ga voleli i obožavali, a namamljen je da konačno vidi svoj odraz u jezeru. Zaljubio se u sliku koju je video nesvestan da je to samo slika. Tako da se pravo razumevanje Narcisovog problema krije u njegovoj omamljenosti slikom o sebi, spoznaji sopstvene sujete i nemoći što vodi ka samouništenju.
Narcis je i danas sinonim za samoljublje, nerealnu sliku o sebi, mladost, prolaznu lepotu. U osnovi reči je značenje „omamljenost“. Mada, i posle Frojda i From je pisao da narcizam nije samo individualni psihološki poremećaj, već je kulturni i moralni obrazac savremenog društva.
Narcisoidni direktori u praksi
Fromova ideja se tako potvrdila među poslovnim ljudima na vodećim pozicijama. Narcisoidne osobe teže položajima moći, zaključak je velikog broja istraživanja novog doba. Jedno novije pokazuje da, kada takvi pojedinci dospeju na najviše rukovodeće slojeve poslovnog sveta, pokazuju tendenciju da se međusobno privlače, barem u početku.
Procene pokazuju da oko 18 odsto direktora kompanija (CEO) ima izražene narcisoidne osobine, u poređenju sa svega 5 odsto u opštoj populaciji. Te osobine uključuju prenaglašen osećaj sopstvene važnosti, osetljivost na kritiku, osećaj posebnih prava, nedostatak saosećanja i potrebu za divljenjem.
Na prvi pogled, moglo bi se pomisliti da će ovakve ličnosti izbegavati jedne druge jer svi žele da budu u centru pažnje. Međutim, tim nemačkih istraživača sa Univerziteta Fridrih Aleksandar u Erlangenu i Nirnbergu otkrio je suprotno.
Narcisoidnost na vrhu hijerarhije
Analizom 12.791 izvršnog direktora iz 1.582 kompanije koje su na samom vrhu u poslednih pez godina, istraživači su utvrdili da je narcisoidnost CEO-a povezana s većim stepenom narcisoidnosti u vrhovnom menadžmentu.
U te timove spadaju visoke pozicije poput finansijskog direktora, operativnih direktora i marketing direktora, a upravo CEO obično ima ključnu ulogu u njihovom izboru.
„Pošto su narcisi često svesni svojih ličnih osobina i prepoznaju ih kod drugih, oni druge narcise doživljavaju pozitivno. Ova sklonost je naročito izražena kod onih koji vole sebe — kao što to narcisi i čine“, naveli su autori.
Ali takva dinamika može da stvori nestabilno okruženje
Među „sličnima“ ubrzo dolazi do sukoba. Istraživanje je pokazalo statistički značajnu vezu između narcisoidnosti u top menadžmentu i učestalosti promena na izvršnim pozicijama.
„Posle nekog vremena, narcisoidni CEO shvata da mu saradnici ne pružaju dovoljno divljenja, dok narcisoidni direktori u timu shvataju da ne žele da rade ni pod vođstvom dominantnog narcisoidnog šefa niti sa sličnim kolegama,“ objasnio je profesor Lorenc Graf-Vlahi.
„Zato, dobrovoljno ili ne, oni napuštaju tim.“
LinkedIn profil kao merilo
Istraživači su procenjivali stepen narcisoidnosti na osnovu LinkedIn profila izvršnih direktora. Oni sa profilima koji su delovali samopromotivno ocenjeni su kao narcisoidniji. Pokazatelji su uključivali:
- broj fotografija,
- dužinu teksta u odeljku „About“,
- broj navedenih iskustava, veština i sertifikata.
Direktori bez profila dobili su ocenu nula.
Ova metoda ima ograničenja, jer ne meri narcisoidnost precizno kao psihološki test, ali su autori potvrdili da rezultati odgovaraju ranijim, potvrđenim pristupima.
Šta sve to znači za kompanije
Kada se u najvišem rukovodstvu okupi više narcisoidnih ličnosti, to stvara izrazito takmičarsko i napeto okruženje. Takvi timovi imaju više sukoba između direktora i potčinjenih rukovodilaca, što dovodi do veće fluktuacije. Konkurencija može podstaći rezultate, ali česti sukobi i odlasci vode ka nestabilnosti i poremećenim odnosima u organizaciji.
Visok nivo narcisoidnosti u menadžmentu utiče i na zaposlene: takvi lideri su spremniji da otpuste radnike radi boljih finansijskih pokazatelja ili da se upuštaju u rizične poslovne strategije.
S druge strane, istraživanja pokazuju da zaposleni koji im se prilagode mogu brže da napreduju i dobijaju povišice.
Dve strane iste medalje
Profesor Graf-Vlahi ističe da postoji i pozitivna strana u narcizmu među direktorima:
„Važno je imati na umu da, iako narcisoidni direktori mogu izazvati brojne probleme i sukobe, oni ponekad mogu biti i vrlo korisni. Njihova spremnost da donose velike i hrabre odluke može, na primer, podstaći inovacije u kompaniji.“
Narcisoidnost na vrhu može da donese dinamiku, ambiciju i inovacije, ali i sukobe, stres i nestabilnost. Kada se u jednoj firmi nađe previše Narcisa i „velikih ega“, nije pitanje da li će doći do konflikta, već kada.
