Psihijatar Rami Kaminski je ovog leta objavio knjigu (The Gift of Not Belonging, Dar nepripadanja) koja je u svet psihologije uvela nov termin. Radi se o ličnosti otroverta, osobi koja se u svakoj grupi oseća kao autsajder. Kaminski je psihijatar sa višegodišnjim iskustvom u radu sa ljudima na viskom pozicijama, anksioznim poremećajima, bolestima zavisnosti, poremećajima raspoloženja.
Otrovert je po rečima Kaminskog, svako ko je kao dete izbegavao školske klubove i letnje kampove, ko je mrzeo žurke, ali obožava da provede vreme nasamo s bliskim prijateljem.
„Da li vam timski rad izaziva nelagodu, a istovremeno najviše cvetate kada radite samostalno? Da li se često borite s osećajem da nigde ne pripadate? Ako je odgovor „da“, verovatno ste otrovert“ piše Kaminski.
Otrovert
Otrovert se lako priključuje grupama. Za razliku od introverta, nije neko ko je stidljiv niti je povučen, niti se lako iscrpljuje od bliskih razgovora jedan na jedan. Ipak, u većim grupama osećaj se nelagodno, otuđeno i usamljeno.
Za razliku od onih koji su isključeni ili marginalizovani, otroverti su često prihvaćeni, pa čak i popularni. Ali i pored toga, nikada se istinski ne osećaju kao da pripadaju.
U kulturi koja visoko vrednuje pripadnost, mnogi otroverti su proveli život osećajući se neshvaćeno. Ipak, kako tvrdi psihijatar Rami Kaminski, suprotno onome što nas društvo uči, pripadnost nije uslov za bogat, ispunjen život. Naprotiv, može biti prepreka.
Kada nemate potrebu da se poistovećujete s određenom grupom, vaše samopouzdanje ne zavisi od odobravanja članova grupe. Možete da gradite duboke, iskrene odnose sa pojedincima, bez obaveze da sledite pravila koja grupa nameće ili da brinete o onome što je grupi važno.
Najbolje od svega — ne poznajete nijedan drugi način mišljenja ili postojanja osim onog koji dolazi iz vas samih.
Otrovert ne pripada
Kaminski ukratko objašnjava druge dve prihvaćene opcije potekle od Junga.
Introvert je osoba koja se iscrpljuje u kontaktu s drugima i energiju crpi iznutra.
Ekstrovert crpi energiju od drugih.
Otrovert, međutim, nije definisan odnosom prema drugima. „Otroverti su oni koji ne osećaju obavezu da spajaju svoj identitet s identitetima drugih ljudi,“ objašnjava Kaminski za New Scientist. Oni nisu ni stidljivi ni asocijalni. Jednostavno ne osećaju potrebu da svoj identitet vezuju za grupe, pokrete ili etikete.
To su, kako Kaminski kaže, „antipridruživači“, ljudi koji ne osećaju euforiju zbog pripadanja timu ili kolektivu. Onima koji imaju izraženiju socijalnu prirodu to može zvučati tužno: zar nije usamljeno uvek biti sa strane, posmatrati spolja? Ali otroverti koji prihvataju sebe (i koji izbegnu društveni pritisak da se uklope) ne pate zbog svoje samodovoljnosti. Naprotiv, ona ih osnažuje.
„Kada ne pripadate nijednoj grupi, ne podležete njenim nepisanim pravilima niti njenom uticaju. To donosi dve važne osobine: originalnost i emocionalnu nezavisnost. Biti izvan košnice znači moći misliti i stvarati slobodno, bez pritiska kolektivnog mišljenja,“ piše Kaminski.
Prednosti otroverta
Otroverti se jednostavno ne pridružuju. To nije u njihovoj prirodi. Oni izbegavaju organizovane religije, politička plemena i pokrete koji zahtevaju lojalnost, jer ne razumeju logiku žrtvovanja jedinstvenog uma zarad pripadnosti košnici.
Kaminski tvrdi da su umetnica Frida Kalo i kao naučnik Albert Ajnštajn verovatno bili otroverti. „Otroverti često postaju izuzetni lideri, upečatljivi govornici, samostalni mislioci i kreativni genijalci“ pišu psiholozi kao podršku Kaminskom.
Ipak, iako joj novi pojam deluje osnažujuće i mnogima će doneti olakšanje u potrebi da sebe svrstaju u neku od kategorija, postoje razlozi za oprez. Jer, paradoksalno je tražiti utehu u društveno konstruisanoj etiketi koja opisuje ljude koji odbacuju društveno konstruisane etikete. Osim toga, iako ne voli grupe, priznaje da duboko ceni intimne oblike pripadanja – porodicu i prijateljstva, jedno je od upozorenja psihologa.
Najveći problem ipak leži u tome što svaka etiketa ličnosti, uključujući i ovu, može biti ograničavajuća iluzija.
„Ako sebe ograničite krutim tipom ličnosti, rizikujete da se zatvorite unutar granica te etikete i da je koristite kao izgovor za sopstveno ponašanje“ još jedno je upozorenje.
Ne ograničavajte se etiketom
Još 1940-ih psiholog Bertram Forer dokazao je da ljudi gotovo uvek vide sebe u rezultatima testova ličnosti. Ako test kaže nešto opšte, poput „često sumnjate da ste uradili pravu stvar“, većina će to doživeti kao tačno. Taj fenomen, poznat kao Barnumov efekat, objašnjava zašto horoskopi često deluju uverljivo.
Ako vam pojam otrovert pomaže da se bolje razumete i iskoristite svoje prednosti, slobodno ga dodajte u svoj rečnik. Ako alat funkcioniše, koristite ga.
„Ali ne zaboravite: prijatan osećaj prepoznavanja koji dobijamo od etiketa često nas zaslepljuje pred činjenicom koliko su te etikete zapravo neprecizne. I još važnije – lako mogu postati izgovor da izbegnete lični rast.
Sada kada znate za taj termin, možda možete da se prepoznate kao otrovert. Ali i dalje imate obaveze – kao profesionalac, građanin i član zajednice. Ako to znači da morate da preživite poneki dosadan sastanak ili javni događaj, možda je vreme da prevaziđete svoj komfor i etikete i jednostavno učestvujete“ dobar je savet Kaminskog i istomišljenika.
