Vaša ličnost se pokazuje u vašim postupcima, a ne u obećanjima šta ćete uraditi.
Možete li da promenite svoju ličnost? Možete. Iskaz da ličnost nije uklesana u kamenu i naučno je dokazan.
Kako se čovek uopšte menja? Postoje li uputstva korak po korak, neka psihološka magija i trikovi? Postoji od svega po malo.
Naučno gledano, psiholozi su se dogovorili da se ličnost sastoji od pet osobina:
- ekstraverzija (govori koliko ste društveni)
- savesnost (koliko ste samodisciplinovani i organizovani)
- prijatnost (koliko ste topli i saosećajni)
- otvorenost (koliko ste prijemčivi za nove ideje i aktivnosti)
- i neuroticizam (koliko ste skloni depresiji ili anksioznosti).
Ali, istraživanja pokazuju da možete da menjate ove osobine „doslednim ponašanjem na način koji je u skladu sa osobom kakva biste želeli da postanete“.
Hod po oblacima u zatvoru
Olga Kazan je u prilog prethodnim tvrdnjama, objavila knjigu i više tekstova u kojima argumentuje da je promena ličnosti moguća. U jednom od zanimljivijih delova, Kazan piše:
„Jednog dana 1940-ih, zatvorenik je došao da vidi Rejmonda Korsinija, psihologa u zatvoru Oburn. Zatvorenik, muškarac u tridesetim godinama, izlazio je na uslovnu slobodu. Pre izlaska, samo je želeo da zahvali Korsiniju.
Zatvorenik je rekao da je, pre nego što je upoznao Korsinija, uvek provodio vreme sa „društvom probisveta“. Imao je posao u zatvorskoj kuhinji, a odavno je izgubio kontakt sa porodicom i verom. Njegove šanse da se uspešno ponovo uključi u društvo verovatno su bile ravne nuli.
Ali, nakon susreta sa Korsinijem dve godine ranije, otišao je osećajući se kao da „hoda po oblacima“. Tog dana u dvorištu počeo je da se druži sa grupom dobrih momaka umesto sa uobičajenom bagrom. Počeo je da pohađa zatvorsku srednju školu, stekao diplomu i obezbedio posao crtača. Pronašao je veru i pisao porodici. „Oslobodili ste me“, rekao je zatvorenik psihologu. „Sada imam nadu.“ Rekao je da se oseća kao nova osoba.
Korsini nije bio siguran za šta mu se zahvaljuje. Nije se ni sećao da je razgovarao s tim čovekom. Njegove beleške su ukazivale da mu je jednom dao test inteligencije. Korsini je pitao zatvorenika da li je siguran da je on u pitanju.
„Bili ste to vi, nema sumnje“, rekao je zatvorenik. „I nikada neću zaboraviti šta ste mi rekli. To mi je promenilo život.“
„Šta je to bilo?“ upitao je Korsini.
„Rekli ste mi da imam visok IQ“, rekao je zatvorenik.
Ovo iskustvo je obojeno sećanjem i tumačenjem samog Korsinija, koji više nije živ. Ali, tokom mog istraživanja potvdila sam da se ovakva iznenadna promena ipak dešava, iako retko. Neki ljudi preokrenu svoj život nakon naglog uvida bez obzira da li dolazi od poverljive figure, poput terapeuta ili iznutra. Zatvorenik je objasnio Korsiniju da su mu ljudi uvek govorili da je glup i lud. Korsinijeva usputna primedba „imate visok IQ“ potpuno je preoblikovala njegovu predstavu o sebi“ piše Olga Kazan.
Crte ličnosti i kvantna promena
Psiholog Vilijam R. Miler proučavao je ovakve nagle promene ličnosti, iznenadne i duboke i taj fenomen je nazvao „kvantna promena“. Neki od „transformisanih“ izjavili su da su bili u nevolji pre promene, ali mnogi su rekli da se nije događalo ništa posebno. Jedan od Milerovih ispitanika čistio je toalet kada ga je pogodio trenutak otkrovenja. Drugi je uživao u marihuani.
Po pisanju Kazan, neki su čuli glas niotkuda. Neki su shvatili važnu istinu. Oslobodili su se mentalnog tereta. Bila su to „jednosmerna vrata“ kroz koja nije bilo povratka. Razvodili se se ili prestajali da piju. Pronašli su sreću i preuzeli kontrolu nad svojim životima. Osetili su smisao i želju da žive. Iako je ovo istraživanje više anegdota nego nauka, vredno je pomena da je, kada je Milerova saradnica, Dženet Si de Baka ponovo intervjuisala učesnike nakon deset godina, otkrila da su se promene zadržale, kako navodi Kazan.
Ali iako su ovi primeri zanimljivi, oni su retki. Pokazuju da se promena ličnosti može dogoditi, ali ne i kako se obično dešava. Uobičajeno je da su potrebni meseci ili godine usredsređenog napora da bi se nečija ličnost tako dramatično pomerila.
Većina ljudi menja ličnost mnogo „običnije“, „bez šapata sa nebesa“ – ponavljanjem ponašanja koja su povezana sa novom ličnošću, iznova i iznova. Način da promenite ličnost je jedan: da se pretvarate dok to zaista ne postane stvarnost.
Gotovo svi psiholozi su složni da je ključ promene ličnosti u tome da promenite svoje svakodnevne misli i postupke. Najbolje intervencije za promenu ličnosti pomažu ljudima da shvate šta žele da promene, kažu im kako da to promene i podsećaju ih da nastave sa promenom.
Lista izazova
Nauka koja stoji iza ovakve promene je iznenađujuće jednostavna: samo treba da se dosledno ponašate onako kako želite. I Korsinijev zatvorenik je morao da dolazi u zatvorsku srednju školu ne samo jednom, već svakodnevno. Ljudi koji se priključe terapijama bolesti zavisnosti, redovni su i nastavljaju i kada prestanu da piju ili kockaju. Većina neverovatnih podviga grade se, deo po deo, kroz istrajnost i ponavljanje.
Nejtan Hadson i još trojica psihologa osmislili su alat koji bi pomogao ljudima da sprovode nova ponašanja koja menjaju ličnost. On i njegovi koautori napravili su vebsajt koji bi nudio listu „izazova“ studentima koji su želeli da promene svoje osobine ličnosti. Neka ponašanja zahtevala su uključivanje drugih ljudi, ali neka nisu: za ekstraverziju, na primer, jedan izazov je bio „Predstavite se nekome koga ne poznajete“.
Da bi se suzbio neuroticizam, vebsajt je predlagao: „Kada se probudite, provedite najmanje pet minuta u miru, meditaciji, disanju.“ Promene su se pokazivale već na kraju četvrtog meseca istraživanja, otkrio je Hadson. Učesnici su se pretvarali, a zatim su to postali – samo ponašanje na ekstrovertniji način, na primer, nateralo je učesnike da pojačaju crtu ekstraverzije.
Hadsonovo istraživanje je pokazalo da su ovi izazovi dobro funkcionisali kada su bile u pitanju promene u osobinama ekstraverzije, savesnosti i neuroticizma, ali nisu baš delovali za crte prijatnosti i otvorenosti za iskustvo. To može biti zato što je otvorenost i prijatnost teže promeniti, a u njegovim istraživanjima manje ljudi je biralo da menja te osobine. Ali, kako piše Kazan, postoje i drugih načini da se postane prijatnija ili otvorenija osoba ili da se barem obrade pojedini aspekti tih osobina.
Crte ličnosti i aplikacija
Drugi istraživači došli su do sličnih nalaza kao Hadson. Zajedno sa kolegama, Mirjam Štiger, predavač na Univerzitetu u Lucernu, razvila je aplikaciju koja je podsećala ljude da sprovode nova ponašanja kako bi menjali svoju ličnost. (Primer za ekstraverziju: „Povedite se za spontanim idejama“ Za savesnost: „Pripremite listu zadataka svako jutro“).
Aplikacija je podsticala učesnike da uče od ljudi koji već poseduju željene osobine i da stvore „tim za promenu“ od prijatelja koji bi ih držali „budnim“. Štiger je otkrila da su se ličnosti učesnika istraživanja zaista promenile u poređenju sa kontrolnom grupom i da su ostale drugačije najmanje tri meseca. Čak su i prijatelji i porodice učesnika potvrdili da su se promenili.
Put do navike
Ideja iza ovih istraživanja je da nova ponašanja na kraju postaju nove navike, a navike se ukorenjuju. Na isti način na koji ne razmišljate o pranju zuba ujutru, više ne biste imali problem da pričate sa nepoznatima ili da posle posla odete u teretanu. „Na kraju ćete „razgaziti“ novu ličnost kao krute cipele: ono što je nekad bilo neprijatno postaće poznato“ piše Kazan.
Ove nove navike zatim utiču na stav o sebi. Kada vidite da se ponašate na određeni, nov način, neminovan je osećaj zadovoljstva uspehom. Na taj način, novo stanje ličnosti može postati nova crta ličnosti.
Sve ovo znači i dokazuje da promena zahteva da stvari radite drugačije. Ne možete samo reći da ćete početi da vežbate ili da se družite – morate da se obavežete. Ličnost se ne zasniva na onome što kažete da ćete uraditi. Ukorenjena je u onome što zaista radite, a to postaje ono o čemu mislite. U Nikomahovoj etici Aristotel zaključuje da „postajemo graditelji gradeći i harfisti svirajući harfu. Pravedni postajemo čineći pravedna dela, umereni čineći umerena dela, hrabri čineći hrabra dela.“ Aristotel je znao je ličnost moguće promeniti i zato je govorio da „smo ono što stalno iznova činimo“. Izvrsnost, tako, nije čin, već navika.
