Ono ste što redovno radite, što ponavljate. Vi ste čovek navika, drugačije rečeno. Ovo je nekad neko mudar zapisao, a danas to nauka i potvrđuje.
Majstorstvo ili izvrsnost, kako to danas ljudi vole da čuju, dakle nije čin već navika.
Na ovom mestu je onda dobro da promislite o svojim navikama. Na to možete da oslonite i nebrojeno primera i objašnjenja zašto mnogi uspešni ljudi prepoznaju da je jedna od ključnih tačaka njihovog uspeha sposobnost da usvoje dobre navike i otarase se loših.
Možete li sebe da naučite da usvajate samo najbolje navike?
Odgovor je potvrdan.
Postoji praktičan vodič
Dobra vest je istraživanje koje su nedavno objavili kognitivni neuronaučnici sa Triniti koledža u Dablinu. Ono što je jasno i korisno izvedeno iz ovog istraživanja je da potvrđuje da postoji „praktičan vodič“ koji možete koristiti kako biste iskoristili prirodni rad vašeg mozga za razbijanje loših navika ili stvaranje boljih.
Evo šta kaže Ejke Buabang, istraživač koji je predvodio studiju:
„Navike igraju centralnu ulogu u našim svakodnevnim životima, od pripreme prve jutarnje šoljice kafe, preko puta kojim idemo na posao, do rutine koju sledimo pre odlaska na spavanje. Naše istraživanje otkriva zašto su ova automatska ponašanja toliko moćna i kako možemo da iskoristimo mehanizme našeg mozga da ih promenimo.“
Rad nosi naslov „Korišćenje kognitivne neuronauke za stvaranje i razbijanje navika u stvarnom svetu“. Objavljen je u najnovijem izdanju časopisa Trends in Cognitive Sciences. Buabang i saradnici spojili su „decenije laboratorijskih istraživanja“ sa studijama iz stvarnog sveta kako bi razumeli kako navike funkcionišu u ljudskom mozgu.
Kako navike „rade“ u mozgu?
Najjednostavniji način da se to razume, pišu istraživači, jeste da zamislite da vaše navike oblikuju dva sistema u mozgu:
- Jedan koji pokreće automatske odgovore na poznate nadražaje – stimulus-odgovor (to su situacije kada se osećate kao da ste na autopilotu, na primer, kada besciljno skrolujete po aplikacijama na telefonu)
- I drugi, koji omogućava kontrolu usmerenu ka ciljevima. Na primer, odlaganje telefona kako biste završili posao pred važan rok.
Ako posmatrate kroz ovu perspektivu, objašnjavaju istraživači, lakše ćete razumeti formiranje navika kao funkciju neravnoteže između ova dva sistema.
Ako vam je to jasno, možete da usvojite praksu i možete da prebacite nameravane navike iz automatskih u kontrolisane ili da se oslobodite loših navika iz sistema stimulus-odgovor (to su one automatske).
Praktični saveti
Kako bi ovo bilo korisnije u svakodnevnom životu, istraživači su identifikovali nekoliko faktora koji mogu uticati na ravnotežu između ova dva tipa sistema:
- Ponavljanje i pojačanje.
Možda ste imali bake i deke koji su insistirali da nešto probate sedam puta pre nego što kažete da li vam se sviđa. Možda su bili u pravu. Ponavljanje može da pomeri ponašanje ka stimulus-odgovor sistemima, dok dodavanje nagrade ponašanju povećava verovatnoću da će se ponoviti. - Svesne promene u okruženju.
„Prilagođavanje vašeg okruženja može pomoći,“ pišu istraživači. „Olakšavanje pristupa željenim ponašanjima podstiče dobre navike, dok uklanjanje okidača za neželjena ponašanja ometa loše navike.“ - Korišćenje sistema usmerenog na ciljeve.
Na primer, slušanje podkasta ili muzike koja vas inspiriše tokom vežbanja može pomoći da aktivno odlučivanje o promeni ponašanja pređe u naviku vođenu stimulus-odgovor sistemom.
Fleksibilan pristup
Istraživači priznaju da je individualizacija ključna i da proces zahteva malo eksperimentisanja. „Svi smo različiti. U zavisnosti od vaše neurobiologije, možda ima više smisla da se usredsredite na izbegavanje okidača nego na smanjenje stresa ili davanje više vremena za dnevnu rutinu,“ objasnila je koautorka studije Kler Džilan sa Triniti koledža u Dablinu. Dodala je:
„Radom u skladu s prirodnim procesima formiranja navika u mozgu, možemo razviti strategije koje čine zdravije izbore automatskijim, kako na individualnom, tako i na društvenom nivou.“
