Poslednjih desetak godina kod naših sportista pojavio se trend da nakon uspešnih karijera ne ulažu u ugostiteljstvo, kao što je to ranije bio slučaj, već u poljoprivredu. Jedan takav primer je i bivši košarkaški reprezentativac Predrag Drobnjak, koji je u intervjuu za portal Plodna zemlja otkrio kako je ušao u novi biznis i kako se posle sedam godina snalazi u njemu.
Kako kaže, u poljoprivredi se našao spletom okolnosti koje su i doprinele da kupi zemljište, a potom i angažuje konsultante, koji su po svim pravilima struke zasadili 29.300 sadnica kruške. Prvobitni plan da se bavi samo uzgojem ovog voća vremenom je preinačio – od sirovine, pravi svoju rakiju „Pirum“.
„Poznanik koji je radio za firmu koja se bavila voćarstvom odnosno uzgojem jabuka me je povezao sa proizvođačima iz Bolzana na severu Italije, koji su najveći uzgajivači jabuka u Evropi, čak između 20 do 25 odsto evropskog tržišta pripada njima. Priča me je zaintrigirala i otišao sam u Italiju da posetim tu regiju. Bio sam impresioniran. Sve mi se dopalo, od pristupa, načina rada. Obilazeći jabučare, imao sam priliku da se upoznam i sa jednim proizvođačem kruške koji je uticao da se opredelim za to voće“, priča Drobnjak.
Znao je da ne želi da se bavi tradicionalnim načinom proizvodnje, već onim što je Evropa odavno prihvatila i primenila. Na samom početku izazov, a njih je naročito bilo prvih godina kada je plodnu zemlju u Natalincima pripremao za gustu sadnju, postavljajući sistem za navodnjavanje.
„U prvih godinu dve, mnoge stvari sam pretplatio. Na žalost, većini je mentalni sklop takav da kad neko nov dođe u njihovu branšu, nemaju motiv da pomognu, već da na tuđem neznanju zarade. To mi se i desilo. Ali, opet imao sam sreću da da sam našao odličnu zemlju u selu Natalinci na 163 metara nadmorske visine, kao i prave ljude koji i sada rade na mom poljoprivrednom gazdinstvu. Kada sam kupovao zemlju, bilo mi je važno da ima dovoljno u komadu i da je jedan vlasnik, kao i da je cena prihvatljiva. Ključni uslov je takođe bio ispunjen a to je da je blizu mog mesta stanovanja. Od stana u Beogradu do zasada mi je potrebno sat i 15 minuta“, kaže Predrag.
Interesantno je i njegovo viđenje problema koji su ga u početku zadesili, jer je imao loše postavljen sistem za navodnjavanje koji je morao ponovo da prepravlja.
„To je jedan od primera kad plaćaš neznanje, kad si iz druge branše. A to kad radite i duplo i pogrešno ne samo da košta finansijski, nego je najveća cena izgubljenog vremena. Ipak, uprkos svemu tome, nisam se razočarao, a i nema nazad. Sa voćarstvom je tako, moraš da čekaš duži niz godina, nije kao sa investicijama u lokale, kafiće ili uvozom neke opreme. Potrebno je da prođe četiri do pet godina za povraćaj sredstava. I ne smeš da se razočaraš, uprkos tome što u prvoj godini nema roda, u drugoj je nešto manji. Iako uložiš veliki rad i trud, dosta toga zavisi od prirode“, ukazuje bivši košarkaš.
On kaže da su prve sadnice zasađene 2015. godine, kada je rešio sve tehničke probleme. Tad je sadnju umesto u proleće pomerio na avgust, sadnice su opstale, godinu dana su se oporavljale i sticale imunitet, da bi 2017. počele da daju rod.
Iz intervjua, koji vam preporučujemo da ga u celosti pročitate na portalu Plodna zemlja, izdvajamo i ovo:
„Košarku toliko znam da tu nemam nepoznanica, iza mene je talenat i veliki rad. Kad si u nečemu od desete godine, što je tvoj ceo život i živiš za to, kad si u tome i telom i duhom, ne možeš da ne budeš uspešan i tu nema tajni. U voćarstvu za ovih sedam godina mislim da sam ovladao proizvodnjom, ali ono u čemu nisam jeste prodaja. Slab sam trgovac, svi su oduševljeni mojom kruškom, a ja ovakav, slab prodavac, teško da bi i Arapima vodu u pustinji prodao. Nemam veštine ubeđivanja i ponekad i grubo reagujem u stilu „ako hoćeš kupi, ako nećeš ne moraš“. Ja sam ubeđen da kvalitet uvek nađe svoj put“, zaključuje Predrag Drobnjak.