Piše: Arsić Jovana, advokat za privredno pravo – Arsić&Bibić advokatska kancelarija
Kada postoji sporna situacija između privrednih subjekata, prve asocijacije svake strane su:
- sudski troškovi,
- dugotrajan i mučan postupak,
- troškovi advokatskih usluga,
- formalnost postupka,
- nemogućnost buduće saradnje,
- otežan postupak naplate.
Međutim, medijacija privrednim subjektima pruža mogućnost da na brži i ekonomski isplativiji način pronađu zajednički jezik, odnosno da za spornu situaciju pronađu obostrano prihvatljivo rešenje.
Medijacija je u zakonsku regulativu Republike Srbije uvedena još 2005. usvajanjem Zakona o medijaciji. Međutim, kako rezultati medijacije u praksi nisu bili na zavidnom nivou, donet je Zakon o posredovanju u rešavanju sporova, a sve u cilju unapređenja primene ovog alternativnog načina rešavanja sporova.
Razlike – sudski postupak, medijacija
Medijacija je postupak koji se odvija u nekoliko vrlo jednostavnih faza, a uloga medijatora – posrednika je da upućuje učesnike i kontroliše redosled faza, sve do postizanja konačnog dogovora. Sam postupak je manje formalan, fleksibilan i sprovodi se u neformalnoj, prijatnoj atmosferi. Činjenica da strane u medijaciji na kraju same donose odluku, odnosno zaključuju sporazum, odluke najčešće budu kreativnije nego sudske presude, jer je fokus na tome šta strane žele, a ne koja prava imaju. Strane u ovom postupku nisu suprostavljene, već sarađuju, tako da nemamo prostora da kažemo da na kraju postoji pobednik ili gubitnik.
Troškovi postupka medijacije su neuporedivo niži, predvidivi, najčešće podeljeni i plaćaju se jednokratno. Počev od 1. januara 2019, stranke u sporovima u Srbiji su oslobođene plaćanja svih sudskih taksi ako do zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu reše spor medijacijom. Dakle, čak i ako je sudski postupak pokrenut, neće postojati obaveza plaćanja sudskih taksi, ukoliko se suprostavljene strane ipak odluče za mirno rešavanje sporova. Jedno od načela posredovanja jeste upravo hitnost, odnosno da se postupak posredovanja sprovodi bez odlaganja, u najkraćem mogućem vremenu. Strane dogovor mogu da postignu već na prvom medijacijskom sastanku (prosek je od 1 do 3 medijacijska sastanaka), a najduže u roku od 60 dana od prvog sastanka, uz mogućnost produženja na zahtev strana.
Iako je medijacija stvar dogovora i postignut sporazum ima snagu vansudskog poravnanja, ali je važno napomenuti da na zahtev strana sporazum može imati i snagu izvršne isprave. Sporazum je izvršna isprava ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi i to: da sadrži izjavu dužnika kojom pristaje da poverilac na osnovu sporazuma o rešavanju spora putem posredovanja, nakon dospelosti potraživanja može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja – „klauzula izvršnosti“ i da potpisi strana i posrednika budu overeni kod javnog beležnika.
Nakon postizanja sporazuma, strane po pravilu dobrovoljno izvrše sporazum, ali činjenica da sporazum može odmah imati svojstvo izvršne isprave, kao pravosnažna sudska odluka, strani obezbeđuje jedan vid sigurnost koja prevazilazi i sam odnos poverenja.
U medijaciji niko ne gubi
Ušteda resursa i sporazum kojim su svi zadovoljni su neminovni rezultati uspešno sprovedene medijacije. Osim toga, dobri poslovni odnosi i potencijalna buduća saradnja je ono što je realno očekivano nakon postignutog sporazuma, dok pogoršanje poslovnih odnosa, potpuni prekid saradnje i narušavanje ugleda i reputacije privrednog društa u toku i nakon okončanja sudskog postupka je nešto što se događa u največem broju slučajeva.
Medijacija se može primeniti kao izbor pre sudskog postupka i za vreme trajanja sudskog postupka, osim u situacijama kada postoji isključiva nadležnost nekog suda ili drugog organa. Ukoliko se u postupku medijacije ne postigne sporazum među stranama, i dalje postoji mogućnost nastavka sudskog postupka. Međutim, mnogi privredni subjekti su možda nekad upoznati samo sa terminom medijacije, ali ne znaju šta zapravo znači mirno rešavanje spora, koliko mogu, uslovno rečeno, da dobiju u tom postupku. U praksi, sudije suprostavljenim stranama sporadično spomenu medijaciju, bez ikakvih daljih uputa. Edukativni pristup sudija i drugih organa prilikom upoznavanja strana sa postupkum medijacije je jedan od načina učestalije i efikasnije primene ovog postupka.
Poruka za sve privredne subjekte je da vredi pokušati, jer nijedna stana ništa ne može da izgubi.
Kapaciteti medijacije ne koriste se dovoljno
Prednosti alternativnog načina rešavanja spora putem medijacije u odnosu na sudski postupak su neuporedive, ali po statistici privrednih sudova Republike Srbije jasno je da kapaciteti medijacije u privredi nisu dovoljno iskorišćeni. Nesporno je da Republika Srbija prati savremene trendove, te da u pozitivno zakonodavstvo implementira institute koji u drugim država značajno menjaju i doprinose privrednoj klimi. Međutim, mogućnosti, a potom i brojne prednosti primene medijacije su nešto što je potrebno približiti privrednim subjektima.
U okviru projekta tehničke saradnje u Srbiji “Srbija – Medijacija u privrednim sporovima (Faza II): Komparativna studija”, čiji je cilj promocija komercijalne medijacije, EBRD i IDLO, kao i niz ključnih eksperata u oblasti medijacije izradili su studiju „Komparativna studija zakonodavnih i institucionalnih okvira i najboljih praksi u oblasti medijacije u privrednim sporovima, uz preporuke za Republiku Srbiju”.
Osnovni cilj ove studije je da se putem adekvatnih preporuka i rešenja unapredi celokupnu poslovnu klimu Republike Srbije, time što će pravni sistem učiniti efikasnijim, bržim i pristupačnijim.
