Piše: Katarina Marković, Svet bankarstva i investicija
Najnovija Nacionalna procena rizika od pranja novca je pokazala da je ranjivost bankarskog sektora snižena sa visokog na srednje visok rizik. Međutim, banke su i dalje najizloženije ovim pretnjama i to ne samo u pokušajima da se kroz nepostojeće poslovne aktivnosti i izvlačenje novca preko povezanih lica operu prljave pare, već i pomoću „insajdera“ iz sopstvenih redova.
„Izvršenom procenom rizika je za samo jednu banku utvrđeno da je visoko rizična i ova banka je pod permanentnim nadzorom, šest banaka je u srednje visokom riziku, 12 banaka u srednje niskom, a jedna u niskom riziku, čime je potvrđeno da je ocena ranjivosti bankarskog sektora na srednjem nivou“, piše u Nacionalnoj proceni rizika od pranja novca koju je Vlada Srbije usvojila u decembru protekle godine. Time je, kako za „Svet bankarstva i investicija“ potvrđuju i u Narodnoj banci Srbije, ranjivost bankarskog sektora snižena sa visokog na srednje visok rizik. „Ovim dokumentom je utvrđeno da je bankarski sistem u Srbiji značajno napredovao kada se radi o prepoznavanju i otkrivanju sumnjivih aktivnosti koje ukazuju na pranje novca“, kažu u NBS-u.
Međutim, banke su i dalje najizloženije ovim pretnjama i to ne samo u pokušajima da se kroz nepostojeće poslovne aktivnosti i izvlačenje novca preko povezanih lica operu prljave pare, već i pomoću „insajdera“ iz sopstvenih redova.
Da su banke na velikom udaru govori i podatak da je najveći broj lica protiv kojih su tužilaštva u periodu od 2021. godine do 2023. godine pokrenula istrage za pranje novca prilikom izvršenja ovog krivičnog dela koristila bankarski sektor. U svim tužilaštvima pokrenuta je istraga protiv ukupno 648 lica, od kojih je 539 lica koristilo bankarski sektor za pranje novca, što je 83 odsto ukupnog broja lica pod istragom. U istom periodu, kako se navodi u Nacionalnoj proceni rizika, izrečeno je 105 presuda licima koja su za pranje novca koristila bankarski sektor, što je takođe oko 80 odsto ukupnog broja izrečenih presuda. Ukupan iznos novca koji je opran kroz bankarski sektor u ovom periodu iznosi 13 miliona evra.
Klijenti visokog rizika
Od svih bankarskih klijenata nešto više od jedan odsto spada u visokorizične. U strukturi klijenata visokog rizika najveće učešće imaju domaća fizička lica, s obzirom na to da kako piše u Nacionalnoj proceni rizika, najveći broj stranaka u bankarskom sektoru čine ova lica, dok drugo mesto zauzimaju strana fizička lica zbog povećanja broja ovih klijenata.
Međutim, u segmentu klijenata sa većim potencijalom rizika prema kojima banke takođe primenjuju pojačan monitoring su i preduzetnici, strana fizička odnosno pravna lica, registrovana poljoprivredna gazdinstva, neprofitne organizacije. Tu su i funkcioneri, stranke koje se bave prometom zlata, priređivači igara na sreću, stranke koje se bave trgovinom umetničkim delima, posrednici u prometu i zakupu nepokretnosti i stranke koje se bave investiranjem u nepokretnosti. Udeo napred pobrojanih u ukupnom broju klijenata je 10 odsto, što znači da prema svakom desetom klijentu banke primenjuju pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja i sumnjive aktivnosti prijavljuju Upravi za sprečavanje pranja novca.
Kako izgleda standardna šema
Najčešće korišćeni modalitet pranja novca je kroz nepostojeće ili uvećane poslovne aktivnosti i izvlačenje novca preko povezanih lica, a naročito preko preduzetnika, poljoprivrednih gazdinstava, pružaoca usluga ili na drugi način. Naime, u Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da veći broj privrednih subjekata, međusobno povezanih vlasničkom strukturom, obavlja povezane transfere na osnovu neistinite poslovne dokumentacije. „Sredstva se na kraju prebacuju sa računa privrednih društava na račune fizičkih lica po raznim osnovama. Novčana sredstva se po prispeću podižu sa računa i vraćaju stvarnim vlasnicima novca“, kažu u centralnoj banci.
Po pravilu, kažu, novac se sa računa privrednih subjekata koji regularno posluju na tržištu prenosi na račune subjekata specijalno osnovanih za svrhu pranja novca i ti privredni subjekti ne obavljaju bilo koju realnu privrednu delatnost. Posle podizanja novca sa računa ovakvih tzv. „peračkih“ ili tzv. „fantomskih“ preduzeća, vrši se njegovo dalje ulaganje u različite aktivnosti i njegova integracija u zakonite robne i novčane tokove. Često se, kako dodaju, u okviru opisanog modaliteta pranja novca događa da se koriste i usluge fizičkih lica koja otvaraju preduzetničke radnje isključivo u cilju izvlačenja sredstava sa računa pravnog lica.
Međutim,osim pranja novca kroz sam bankarski sektor, Nacionalna procena rizika je ukazala na još jednu vrlo važnu pretnju, a to su insajderi, odnosno bankarski sluzbenici, koji povremeno koriste svoja ovlašćenja i tako postaju ozbiljni pomagači u pranju novca za drugoga, što je stalni rizik poslovanja. „U bankama se u određenom broju slučajeva vode disciplinski postupci protiv zaposlenih, a od nadležnih državnih organa su pokrenuti krivični postupci protiv određenog broja lica koja su zaposlena u bankama“, kažu u NBS. Konkretno, najveći broj krivičnih prijava podnet je za zloupotrebu položaja odgovornog lica, proneveru u obavljanju privredne delatnosti i falsifikovanje službene isprave. „Nadležne institucije su pokazale sposobnost da otkriju i uklone slabe karike u svom sistemu za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma kroz postupanje organa represije što je doprinelo jačanju integriteta i efektivnosti sistema“, navode na ovoj adresi.
Pomažu li tekući računi kod prometa nekretnina
Sektor nekretnina je procenjen najvišim rizikom od pranja novca od 2018. godine, a tako je i u završenoj proceni rizika za 2024. godinu. Na veću izloženost investitora pranju novca, kako stoji u dokumentu, utiče i nedovoljna zakonska regulisanost ovog sektora jer fizička lica nisu registrovana kao preduzetnici, nemaju obavezu podnošenja finansijskih izveštaja, niti otvaranja poslovnog računa, a imaju mogućnost plaćanja građevinskog materijala u gotovini.
Izvršni direktor kompanije Conza Properties Srđan Vujičić kaže da banke i investitori, a ponajviše agencije za promet nepokretnosti u okviru svog poslovanja već imaju jasne propise koje prate i razne formulare i provere koje čine kako bi se izbeglo pranje novca. Pitanje je, nastavlja on, kao i kod svih drugih zakona, da li se i u kojoj meri ti propisi poštuju. „Uveren sam da država nema dovoljno inspektora za bilo kakvu proveru sistema rada poslovnih subjekata, a po pitanju pranja novca verujem da su banke pod lupom. Keš se nikada neće izbeći kao način plaćanja, jer je sav taj ilegalni novac najlakše plasirati u real estate. I naravno nismo mi izmislili taj sistem. Tako je i u USA, EU. Čak i kad se kupovina nepokretnosti odvija preko tekućih računa, pitanje je da li postoji apsolutna kontrola porekla keša na računu“, zaključuje on.
