Mađioničari vešto koriste trikove kako bi zabavili publiku. Jedan od fenomena na koji se oslanjaju je „slepilo na promene“. Ovu vrstu ljudskog slepila najčešće primenjuju u svojim predstavama. Njihov trik možete i vi da koristite u komunikaciji sa saradnicima.
Kada razgovori sa poslovnim saradnicima postanu emotivno nabijeni, umesto da dozvolite da situacija bukne, setite se mađioničarskog trika i primenite ’tehniku zaobilaznog puta’.
Tehnika ukratko
Ukratko, tehnika ovako funkcioniše:
Pre razgovora koji ste procenili kao potencijalno konfliktan i kompleksan, pripremite alternativne teme. Pre nego što razgovor dođe do tačke uzavrelih emocija, osmislite tri povezane, ali manje emotivne teme koje su važne osobi s kojom razgovarate.
Kada tokom razgovora prepoznate da emocije bujaju i eskaliraju, preusmerite pažnju pripremljenim taktičnim pitanjem. Na primer:
„Znaš, ovo me podseća na ono što si ranije rekao/la (o temi). To mi je zvučalo zanimljivo, možeš li to ponovo da mi objasniš?“
Ovo deluje kao mentalna pauza jer umiruje intenzitet emocija i vraća razgovor u racionalni tok.
Zatim se vratite na glavni problem kada se emocije vrate na stanje pod kontrolom.
Kao što mađioničari koriste trikove kako bi usmerili pažnju publike, tako i vi možete suptilno da oblikujete tok razgovora i tako stvorite smirenu i produktivniju radnu atmosferu. Efikasna komunikacija nije magija, ali ponekad se tako čini.
Mađioničar i nauka
Ljudski čulni sistem ne može da se usredsredi na svaki sitan detalj sveta, pa korteks (kora velikog mozga) „popunjava praznine“. Zbog toga su ljudi podložni „slepilu na promene“ kada se usredsrede na jednu stvar pri čemu potpuno propuštaju druge delove celokupne slike. Možete da koristite nauku o fokusu da biste poboljšali odnose sa saradnicima, pogotovo kada razgovori postanu emotivno nabijeni.
Kako mađioničari koriste ljudsku podložnost „slepilo na promene“?
Mađioničar vam pokaže prazan crni cilindar, okreće ga i trese kako bi dokazao da je to prazan, običan šešir. Zatim ga spušta na sto, na vidno mesto, tačno na sredinu scene. Mahne šarenom čarobnjačkom palicom u velikom luku, dramatično izvodeći trik, i uz završni potez njome kucne po ivici šešira. Iz njega iskoči zec. Publika je u čudu zadivljena.
Naravno, svako zna da postoji trik i da se zec nije zaista pojavio niotkuda. Mađioničar je iskoristio staru tehniku ’odvlačenje pažnje’ i uspeva mu. Dok su vam oči pratile teatralne pokrete palice, mađioničareva druga ruka pritisnula je dugme sa strane stola, čime se otvorio skriveni mehanizam u šeširu, omogućavajući zečiću da iskoči. Pošto niste videli promenu na šeširu, vaš um zaključuje da zec nije imao odakle da dođe. Magija.
To je zapravo magija mozga koja vam može biti od velike koristi u poslovnom okruženju.
Nevidljive gorile
„Brze ruke, ogledala, složeni rekviziti, jednostavni verbalni signali – sve su to alati koje mađioničari koriste kako bi iskoristili neurološki fenomen poznat kao ’slepilo na promene’. Ljudski čulni sistem je ograničen i ne može se fokusirati na svaki detalj i zato se domišljati korteks oslanja na prethodna iskustva (u slučaju pomenutog trika na sliku koju je ranije video kada je šešir bio prazan)“ u tekstovima o poslovnoj komunikaciji pišu autori Džon Eliot i Džim Gvin.
Najpoznatija naučna demonstracija slepila na promene koju pominju sje studija harvardskih psihologa Dana Simonsa i Krisa Čabrija. U ovom eksperimentu ispitanici su gledali snimak košarkaške utakmice i dobili su zadatak da prebroje broj dodavanja koje je napravio tim u belim dresovima. Usred akcije, osoba u kostimu gorile ulazi na teren, nakratko zastane, udari se u grudi i zatim izađe.
Zapanjujuće je da, kako u ovom eksperimentu tako i u brojnim ponovljenim verzijama, većina ispitanika ne primeti gorilu. Kada pogledaju ponovljeni video snimak utakmice, zapanjeni su jer gorila je sve vreme bila tu, na sredini ekrana. Njihovi mozgovi su bili zauzeti brojanjem i nisu mogli da obrade celu sliku košarkaškog terena, već su „popunili“ nedostajuće informacije očekivanim scenarijem košarkaške igre. Ovo je primer slepila u akciji.
Mađioničar u realnim uslovima
Još zanimljivije je da postoji jaka pozitivna korelacija između tačnosti brojanja i ’slepila na promene’ – što su ispitanici bili precizniji u prebrojavanju dodavanja, to je veća verovatnoća da neće primetili gorilu. Neki je čak nisu videli ni kada su unapred bili upozoreni da će se gorila pojaviti u snimku.
Kako možete u realnim poslovnim uslovima da iskoristite ova naučna otkrića i mađioničarski trik?
Pripremite tri teme koje su barem delimično povezane sa problemom o kojem razgovarate i koje su od značaja za osobu sa kojom imate nesuglasicu. Te teme bi trebalo da:
- izazivaju pozitivne emocije ili
- budu znatno manje emocionalno nabijene od trenutne rasprave, neslaganja ili debate.
Zatim, kada razgovor dostigne tačku u kojoj druga osoba prestane da koristi razum i postane vođena isključivo emocijama, smireno prekinite razgovor postavljanjem pitanja vezanog za neku od tema sa vaše liste. Na primer:
„Znaš, ovo me podseća na ono što si malopre spomenuo/la o ___________. To mi se učinilo kao dobra ideja; možeš li mi ponovo da mi objasniš kako si to zamislio/la?“
Ovom rečenicom osobi dajete kratku pauzu koja nećete delovati kao veštački ili nametnuti prekid. To je nešto kao zaobilazni put u razgovoru, a ta pauza smanjuje intenzitet emocija. Zatim, pošto ste izabrali temu koja zahteva racionalno razmišljanje, osoba će preći sa emotivne reakcije na razumnu diskusiju.
Možete ponoviti ovu tehniku koliko god puta je potrebno da biste smirili emocije. Kada (i ako) se vratite na „vruću temu“, svi će biti smireniji, racionalniji i spremniji za saradnju.
Niko ne voli da ga prekidaju
Može se učiniti da ova tehnika nema smisla i ne može da donese rezultate, pišu autori, jer ljudi nikako ne vole da ih drugi prekidaju.
„Razumljivo. Zato, kada koristite ’tehniku zaobilaznog puta’, ne prekidate osobu svojim mišljenjima ili sugestijama, već postavljate pitanje. Time druga osoba i dalje oseća da ima kontrolu nad razgovorom, jer je fokus i dalje na njoj.
Takođe, važno je da preusmeravanje bude suptilno i relevantno. Mađioničari vas ne ometaju tako što vam kažu da gledate iza scene. To bi bilo previše očigledno. Najbolji izvođači pažljivo usmeravaju vašu pažnju dok ostajete angažovani, a da ni ne primetite šta se zapravo dešava. Upravo tako funkcioniše i ova tehnika“ pišu Džon Eliot i Džim Gvin.
