Bogate nacije sveta su se nekoliko puta saglasile da je pomoć siromašnim zemljama u suočavanju s posledicama klimatskih promena prioritet – ali do sada nisu uspele da naprave akcioni plan i prikupe potreban novac.
Kako bi rešila ovu dilemu, nobelovka Ester Duflo ima predlog: Oporezovati 3.000 najbogatijih ljudi sveta kako bi se osiguralo da najsiromašniji prežive klimatsku izmenjenu budućnost, piše Fortune, prenosi Investitor.
Duflo je predstavila predlog ove nedelje na poslednjem sastanku G20 održanom u Vašingtonu. Nobelovka za ekonomiju za 2019. godinu ima na umu vrlo jasan cilj, rekla je za Fortune: Prikupiti dovoljno javnih sredstava za zaštitu najsiromašnijih građana sveta koji pate od klimatska promena.
“To je naš moralni dug”, rekla je Duflo za Fortune. “To je mnogo više novca nego što su međunarodna zajednica i bogate zemlje bile u mogućnosti da odvoje siromašnim zemljama za bilo koji oblik klimatske akcije.”
Ideja nije da se ultrabogati više oporezuju
Plan uključuje globalni minimalni porez na dobit velikih multinacionalnih kompanija od 15%, koji je odobrila G20 2021. godine, kao i globalni porez na prihod milijardera od 2% koji je G20 prvi put predložen u februaru od strane Brazila.
Ideja nije da se ultrabogati više oporezuju, rekla je Duflo, već da se osigura da plaćaju porez na dohodak generalno – jer je poznato da ova grupa ljudi izbegava oporezivanje na raznorazne načine.
A kada se njihov pošteni deo poreza prikupi, tvrdi, “koja je bolja upotreba nego da se nadoknadi najsiromašnijim ljudima na svetu kojima su životi ugroženi zbog klimatskih promena?”
Moralni dug
Predlog Ester Duflo iz dva dela zasniva se na tezi da bogate zemlje imaju “moralni dug”, budući da su istorijski ispuštale najviše emisija stakleničkih gasova, dok siromašne zemlje, koje emituju vrlo malo, pate nesrazmerno od najštetnijih katastrofa koje su pogoršane klimatskim promenama. Duflo je izračunala da je taj moralni dug oko 518 milijardi dolara godišnje – na osnovu uticaja koji tona ugljenika ima na klimu, efekta porasta temperature na verovatnoću smrti i otprilike 7 miliona dolara statističke vrednosti ljudskog života, kako je utvrđeno od strane Agencije za zaštitu životne sredine.
“Dugujemo ovaj novac siromašnim građanima sveta”, tvrdi Duflo. Dok su delove ovog plana ranije predložili ekonomisti, najnoviji elementi su „da izračunamo koliko dugujemo, odakle bi to moglo doći i kako bi se potrošilo“, rekla je za Fortune.
Moralni dug, napomenula je, zasniva se na trenutnim proračunima štete po životnu sredinu i smanjio bi se ako se smanje globalne emisije gasova koji prave efekat staklene bašte. Po njenom mišljenju, naplata poreza na dohodak od najbogatijih pojedinaca koji često izbegavaju plaćanje poreza složenim finansijskim manevrisanjem je način da se prikupe javna sredstva “iz izvora gde to ne bi bilo jako bolno”, rekla je ona. To „prilično izgleda kao vrlo razumno mesto za pronalaženje novca.“
Bufet je javno priznao da plaća manje poreza od svog sekretara
Duflo nije usamljena u tom mišljenju – čak 69% ljudi u SAD-u i još više u Evropi – 84%, podržava globalni porez na milionere, prema istraživanju Francuskog udruženja ekonomista životne sredine i resursa, a oko 55% ljudi u SAD-u podržava deljenje polovine globalnog poreza sa zemljama s niskim prihodima.
Mnogi bogati ljudi, poput investitora i milijardera Vorena Bafeta, godinama podržavaju logiku ovog predloga. Bufet je javno priznao da plaća manje poreza od svog sekretara, uprkos njegovoj ogromnoj procenjenoj neto vrednosti od oko 136 milijardi dolara. Bogati, rekao je Duflo, “trebalo bi biti oporezovani proporcionalno na istom nivou kao i bilo ko drugi za svoj prihod, što danas nije slučaj”.
Gde će ići novac?
Što se tiče toga gde će novac otići, Duflo je predložila direktne gotovinske transfere pojedincima, gradskim i državnim vlastima. Ona smatra da bi ovaj fond trebalo da bude odvojen od „ulaganja u obnovljivu energiju“, jer raste važnost fonda koji „donosi svima“, a ne samo onima koji imaju pristup zelenoj tehnologiji.
Osim korisnosti gotovine u vreme krize – omogućavajući ljudima da se privremeno presele, uzmu slobodno vreme ili premeste krdo životinja tokom vremenske katastrofe – istraživanja sugerišu da su direktni gotovinski transferi sve efikasniji način za okončanje ekstremnog siromaštva.
Studija iz Oksforda iz 2016. pokazala je da direktni novčani transferi mogu značajno poboljšati zdravlje, ekonomske rezultate i psihičko blagostanje, a takođe pomaže ljudima da pristupe resursima za sigurnost tokom katastrofa povezanih s klimom.
