Recimo da ste pozvani na zabavu kod poznanika. Ne poznajete veći deo zvanica. Sa nekoliko prisutnih započinjete priču o novcu i tako prekidate prijatan razgovor. Pitate jednog od gostiju:
Taj sat na tvojoj ruci deluje veoma skupo. Koliko zarađuješ? Sigurno mnogo.
Šok prisutnih. Tišina je neminovna, bar na kratko.
Platićete cenu pitanja
Dva su sigurna ishoda ovakvih pitanja, navode Milion Stories stručnjaci.
Prvi je povlačenje. Bićete izopšteni i odbačeni tako što će se vaši sagovornici posvetiti nekom drugom.
Drugi je smeh koji prati šok zbog tolike otvorenosti i pokušaj da se vaše pitanje ignoriše i skrene sa teme.
Treće, na šta morate biti spremni, je da se ovakav neprihvatljiv manir neće tolerisati ubuduće i nećete više biti na listi zvanica sličnih okupljanja. Kako god, bićete kažnjeni za svoje ponašanje i kršenje tabua – o novcu, seksu, veri ili političkoj pripadnosti se ne govori. Ukoliko ne poštujete tabue, bićete žigosani kao devijantni, pa i nepoželjni.
Zašto je priča o novcu tabu kada se toliko toga u životu vrti oko novca? Neko na kraju mora da ima korist od stavljanja pod tepih tema koje se tiču ličnih finansija i zarade?
Tabu i čemu to?
Ovakvi tabui nisu tekovina novog veka. Mnogo govore o verovanjima i vrednostima ljudskih zajednica. Ako ste deo zajednice gde je nacionalizam visoko poštovan, naravno da nećete zapaliti državnu zastavu ispred kuće. Ako je porodica najveće dobro, od vas će se očekivati da preuzmete na sebe brigu o starim roditeljima. Vremenom, bilo kakvi razgovori koji ugrožavaju ova dobra ili ih dovode u pitanje postaju tabu i zajednica kažnjava smelog nosioca. A kako stvari stoje sa finansijama?
Veliki broj istraživanja je sproveden sa ciljem da se ispitaju poreklo i posledice tabua koji se vrti oko novca. Dva su moguća objašnjenja:
- Verovanje da su bogatstvo ili imetak vrednost. Što ih više imate, vredniji ste. Zato, ako nekoga pitate koliko zarađuje, vi tražite da vam iznese svoje mesto u društvu. ’Ako zarađujem više od tebe, od tebe više vredim’ – može se i tako prevesti.
- Razgovori o platama i novcu mogu da povećaju eventualno nezadovoljstvo onih koji ga imaju manje. Kada je prava slika zamagljena između onih koji imaju i koji nemaju, manje je razloga za nezadovoljstvo.
Ne pričajte o novcu
Nejednakost može da bude uzrok i ličnih i društvenih konflikata. Zato se i neguje tabu da se o novcu ne govori, mišljenje je Džoa Pinskera koji je istraživao odnos prema novcu. Jednostavno – ne pričajte o novcu i biće manje problema i tenzije.
Zaniljiva je studija sprovedena među Šveđanima koja je ispitivala ’nordijski kod Jantelagen’. Značenje reči i suština je da ne treba sebe ni u kakvom kontekstu da vidite kao boljeg od bilo koga drugog. Ova ideja koju su istraživači pratili u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj pokazala je da skandinavski narodi podržavaju stav da je pitanje novca i bogatstva privata stvar. ’Zakon po Janteu’, u slobodnom prevodu reči jantelagen, podržava zajedništvo, jednakost i skromnost (poniznost) pojedinca.
Pinsker iznosi podatke o Amerikancima od pre tri godine koju kažu da čak 34 odsto partnera koji žive u vezama ne znaju koliko onaj drugi zarađuje. Isto tako samo 17 odsto roditelja koji zarađuju preko 100 hiljada dolara godišnje govore svojoj deci koliko zarađuju. Takođe, Amerikancima je prijatnije da govore o mentalnim problemima, zavisnostima ili seksu nego o novcu.
Kinezi pričaju o novcu
Novac jeste univerzalna vrednost danas, ali ima razlika kako se prema bogatstvu i tabuima odnose različite kulture. Kinezima je daleko prijatnije da pričaju o zaradi nego što je Amerikancima. Sa prijateljima opuštenije razgovaraju o računima, troškovima ili visini rente koju plaćaju, pročitaćete na Shanghai Pathways. Priča o novcu nije tabu i novac je prirodan deo života i uobičajeno je da se deca daruju novcem u crvenoj koverti. Kineska filozofija ne razume hrišćansku tekovinu da ’bogatstvo kvari dušu’, kako to navode kritičari religija.
Ko gubi, a ko dobija pričom o novcu?
Scientific American iznosi podatke iz istraživanja koja upozoravaju da razgovor o novcu među partnerima donosi dobro boljem vođenju finansija. Ako se o novcu ne razgovara, posledice će se odraziti na zdravlje, osećaj zadovoljstva i bogaćenje.
A šta od ovog tabua imaju kompanije?
Priča o novcu – za kompanije
Kejt Morgan je za BBC napisala:
„Kompanije su veoma motivisane da promovišu tajnovitost iznosa plata, bilo otvoreno bilo skriveno. Ovakav stav im često štedi novac.“
„Kada ne znate“, objašnjava dalje, „kolika je ’dobra’ početna plata, otvoreni ste za prihvatanje daleko manjeg iznosa nego što bi trebalo. Ako ne znate da vaše kolege zarađuju dvostruko više od vas, manje je verovatno da ćete tražiti povišicu. Ako ne znate da drugi dobijaju bonuse, nećete ni znati šta propuštate.“
Istraživanja pokazuju i da veća transparentnost zarada smanjuje rodnu razliku u platama.
„Čini se da ćutanje o novcu daleko više koristi poslodavcima nego zaposlenima“, napisala je Morgan.
Kad je reč o razgovoru o platama, u mnogim zemljama stavovi i zakoni se menjaju. Pre otprilike tri godine EU se složila da izradi novu zakonodavnu regulativu o transparentnosti plata prema kojoj ‘predstavnici imaju pravo da zatraže i dobiju informacije o svom individualnom nivou plata i prosečnim nivoima plata radnika koji obavljaju isti posao ili posao jednake vrednosti’.
Preporuka istraživača, ako se usudite da podvučete crtu, je da počnete da razgovarate o novcu. Za početak, vežbajte sa najbližima, iskreno i otvoreno, sa predrasudama ostavljenim ispred vrata. Tako bar kažu psiholozi.
