Sahil Blum je jedan od autora edukativnog sadržaja koji danas puni police svetskih knjižara. Ne može mu se osporiti da je inspirativan, jasan i praktičan. Bavi se „bolnim“ ljudskim temama koje su aktuelne i uporno traže odgovor i rešenja.
Blum je kao sociolog, ekonomista i preduzetnik koji vodi i investicioni fond, uspeo da za kratko vreme privuče publiku knjigom Pet tipova bogatstava (STET) koju sada možete da čitate i na srpskom.
Sahil Blum je za Bonitet.com odgovorio na nekoliko pitanja koja se tiču upravo bogatstva i uspeha kao željene kategorije savremenog društva.
B: Pisali ste o pet vrsta bogatstva. Koje ima najveću vrednost po vašem mišljenju?
Blum: Bogatsvo vremena. Svaka druga vrsta bogatstva postoji da bi ga zaštitila ili proširila. Vreme je konačna tabela rezultata. To je jedina valuta koja se nikada ne dopunjava kada se potroši.
B: Od svih intervjua koje ste uradili sa uspešnim ljudima, koji biste izdvojili i zašto?
Blum: Ne postoji jedan koji se izdvaja zbog toga ko su bili sagovornici, već zbog načina na koji su posmatrali svet. Ako bih morao da izaberem, to bi bili razgovori sa ljudima koji su očigledno obavili svoj unutrašnji rad, osnivači ili lideri koji više nisu pokušavali nikoga da impresioniraju. Govorili su manje o taktikama, a više o miru. Ti trenuci me uvek podsete: uspeh je isprva glasan, ali ispunjenost je tiha.
B: Kako, po vašem mišljenju, poslovni lideri danas definišu uspeh?
Blum: Većina lidera kaže da je uspeh sloboda, ali i dalje jure potvrdu. Oni koji se zaista razvijaju prestaju da mere uspeh obimom ili statusom i počinju da ga mere usklađenošću – koliko njihov svakodnevni život odražava njihove suštinske vrednosti.
B: Po vašem mišljenju, ko je zasita uspeo u životu?
Blum: Ljudi koji su zaista uspeli su oni koji mogu da sede sami sa sobom u tišini i osećaju mir. Oni koji su izgradili život u skladu sa svojim vrednostima. Oni koji vole i koje drugi vole zauzvrat.
B: Kako neko može da prepozna trenutak kada ima „dovoljno“?
Blum: Prepoznajete „dovoljno“ kada potraga počne da vas košta više nego što vam donosi, kada sledeća prekretnica više ne pomera „pokazivač“ vašeg mira, prisutnosti ili odnosa već samo vašeg ega.
Dovoljno nije broj, već osećaj. To je trenutak kada su vaše vreme, energija i vrednosti konačno usklađeni.
B: Zašto se po vašem mišljenju, toliko ljudi danas oseća „zaglavljeno“?
Blum: Većina ljudi se oseća zaglavljeno jer živi prema tuđoj definiciji napretka. Nastavljaju da se penju uz merdevine, a da se ne zapitaju da li je to pravi zid. Pomešali su kretanje i smisao – zauzeti su, ali nisu usklađeni. A kada su svi pokazatelji koje jurite spoljašnji – novac, status, odobravanje – gubite vezu sa unutrašnjim signalima koji vam govore kuda dalje. Oslobađate se onog trenutka kada prestanete da pitate „Šta treba da radim?“ i počnete da se pitate „Ko želim da postanem?“.
B: Koje vrline, po vašem mišljenju, danas imaju najveću vrednost?
Blum: Što sam stariji, sve više shvatam da staromodne stvari nikada ne izlaze iz mode.
Doći na vreme.
Držati svoju reč.
Reći „hvala“.
Ponašati se prema ljudima s poštovanjem.
Raditi pravu stvar čak i kada niko ne gleda.
Trendovi brzo prolaze, ali karakter ne.
B: Šta smatrate najvećim izazovom sa kojim se današnji poslovni ljudi suočavaju?
Blum: Najveći izazov sa kojim se poslovni ljudi danas suočavaju nije konkurencija, već distrakcija, ometanje. Spoljni svet je prepun buke i lako je pomešati kretanje sa zamahom. Lideri koji pobeđuju su oni koji umeju da razlikuju signal od buke i da zadrže pogled na dugoročnom cilju.
B: Kako zamišljate svet 2050. godine?
Blum: Mislim da će 2050. biti paradoks. Imaćemo više tehnologije nego ikada, ali prava luksuzna roba biće ljudskost. Prisustvo. Pažnja. Vreme provedeno van mreže.
Veštačka inteligencija će automatizovati mnogo toga, ali neće zameniti ono što nas čini ljudima – saosećanje, kreativnost, moralni sud, ljubav. To će postati najređi i najvredniji resursi. Pobednici 2050. neće biti najefikasniji, biće najviše ljudski.
