Srbija, prema dostupnim podacima, ima ukupno 278.956 preduzetnika. O njihovom položaju najbolje govori jedan podatak – dok je prosečna neto zarada u Srbiji za prvih pet meseci ove godine bila 64.426 dinara, preduzetnici i zaposleni kod njih imali su u proseku svega 33.393 dinara.
I ovaj podatak je sigurno jedan od razloga što gradovi i opštine koje su nekada bile poznate po svojih preduzetnicima, sada, prema podacima koje je za portal Biznis.rs obradila regionalna bonitetna kuća CompanyWall, imaju tek jednog preduzetnika na 50, pa čak i na sto stanovnika. Neki od primera za to su Čačak, Kraljevo, Kragujevac, Leskovac…Ne čudi što mnogi mali poslovi nisu opstali. Preduzetnik nosi dnevni rizik i teško, u proseku, zarađuje. Pritom, prihoduje značajno manje nego većina onih koji rade u javnom sektoru, a gde je prosečna plata, prema aktuelnoj statistici čak 73.371 dinara neto.
„Položaj preduzetnika u Srbiji je izuzetno težak, jer je privredni ambijent nepovoljan za preduzetnike koji su preopterećeni visokim nametima i represivnim odnosom koji podrazumeva visoke kazne za najmanje prekršaje. Na razlici između prosečne plate u javnom i privatnom sektoru se vidi sav apsurd trenutne ekonomske politike, jer privatni sektor izdržava javni“, kaže za portal Biznis.rs Milena Amon, zastupnik Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“.
Ona podseća da su preduzetnici uglavnom i radnici u svojim firmama, tako da osećaju i teret visokih nameta na male zarade koji u Srbiji iznose 60 odsto na svaki neto dinar.
„Iz tog razloga se mnogi odlučuju da funkcionišu na crnom tržištu, što utiče na mali broj registrovanih preduzetnika. Kao što se može videti iz godišnjeg plana inspekcije Poreske uprave za 2021. godinu, predviđeno je 3.870 kontrola evidencije prometa preko fiskalnih kasa, a samo 150 kontrola obavljanja neregistrovane delatnosti. Svaka nepravilnost, a bilo je slučajeva kad je Poreska uprava tretirala kao nepravilnost to što imate odluku o depozitu, ali nemate izvod sa odlukom o podizanju istog, se može rigorozno kazniti iznosima koji lako mogu dovesti do gašenja određenog registrovanog preduzetnika, dok je kaznena politika i politika kontrole veoma blaga u slučaju neregistrovanih subjekata“, navodi Amon.
Rešenje je, kaže zastupnica Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“, smanjenje nameta, savetodavan umesto represivnog odnosa, gradacija kazni u odnosu na veličinu i redni broj prekršaja, ukratko, partnerski odnos države prema domaćem preduzetništvu, umesto sadašnjeg represivnog, piše Biznis.rs.
