Šest država koje spadaju među najveće finansijere Evropske unije traži značajno smanjenje budućeg evropskog budžeta. Na udaru je predlog Evropske komisije vredan gotovo dva biliona evra.
Nemačka, Austrija, Danska, Finska, Holandija i Švedska zatražile su da se budžet EU za period od 2028. do 2034. smanji za nekoliko stotina milijardi evra.
Poruka iz šest evropskih prestonica je jasna. Brisel mora da odredi prioritete i prihvati ograničenja sa kojima se suočavaju i nacionalni budžeti.
Kako prenosi Rojters, šest zemalja smatra da smanjenje rashoda ne bi trebalo da zaobiđe nijednu veliku oblast evropskog budžeta.
Šest zemalja finansira veliki deo EU
Političku težinu zahtevu daje činjenica da se radi o državama koje su neto uplatioci u evropski budžet.
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da šest zemalja zajedno finansira oko 40 odsto budžeta Evropske unije. Nemačka je još u junu tražila da predloženi finansijski okvir bude smanjen za oko 400 milijardi evra.
Sada više nije reč samo o nemačkoj inicijativi.
Formiran je blok država koje smatraju da povećavanje zajedničke evropske potrošnje nije održiv odgovor na nove ekonomske i geopolitičke izazove.
Njihova pozicija praktično otvara jedno od najtežih pitanja pred EU: koliko Evropa može da poveća zajedničke ambicije, a da istovremeno ne poveća račun koji plaćaju članice?
Brisel želi budžet od skoro dva biliona evra
Evropska komisija predložila je gotovo dva biliona evra za period od 2028. do 2034. godine. To odgovara iznosu od oko 1,26 odsto prosečnog bruto nacionalnog dohotka EU tokom tog perioda.
Bio bi to najveći dugoročni budžet u istoriji Unije.
Prema planu Komisije, oko 865 milijardi evra bilo bi namenjeno programima koji obuhvataju države i regione, dok je za jačanje evropske konkurentnosti predviđeno oko 409 milijardi evra. Još oko 200 milijardi namenjeno je partnerstvima EU sa ostatkom sveta.
Brisel povećanje budžeta obrazlaže novim okolnostima u kojima se Evropa nalazi.
Odbrana, tehnološko zaostajanje, migracije, energetska bezbednost i geopolitička nestabilnost zahtevaju više zajedničkog novca.
Problem je što države koje veliki deo tog novca treba da obezbede sada traže suprotno.
Manje novca, ali više za odbranu i konkurentnost
Zahtev „štedljive šestorke“ ne znači da te zemlje žele da EU odustane od novih investicija.
Naprotiv. One traže promenu prioriteta.
Više evropskog novca trebalo bi da bude usmereno na odbranu, konkurentnost, migracije i evropski suverenitet. Posebno je važna konkurentnost u strateškim industrijama i tehnologijama u kojima Evropa pokušava da smanji zaostatak za Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom.
- Volkswagen sprema rez od 16 milijardi evra: Pod znakom pitanja četiri fabrike i desetine hiljada radnih mesta
- Token Hantera Bajdena izgubio gotovo svu vrednost za nekoliko minuta
- OpenAI agenti zaobišli ograničenja i koristili tuđe sajtove za komunikaciju
- Kako da uđete u stanje „toka“?
- Kad vam više ništa ne ulazi u glavu, pokrenite se
To znači da će pregovori biti mnogo više od rasprave o ukupnoj sumi.
Biće to borba oko toga koji programi EU ostaju prioritet, a koji će morati da izgube deo novca.
Upravo tu mogu nastati najveći politički sukobi.
Nemačka protiv novog zajedničkog duga
Druga velika linija podele odnosi se na način finansiranja evropskih ambicija.
Šest zemalja protivi se novom zajedničkom zaduživanju EU kao načinu rešavanja budžetskog problema, navodi Reuters.
To pitanje već je izazvalo neslaganje Berlina i Pariza.
Merc se protivio idejama koje bi podrazumevale novo zajedničko evropsko zaduživanje. Takav model dobio je veliki značaj posle pandemije, kada je EU kroz instrument NextGenerationEU napravila istorijski korak ka zajedničkom finansiranju oporavka.
Za Nemačku i druge fiskalno konzervativnije članice to, međutim, ne bi trebalo da postane standardni način finansiranja evropske potrošnje.
Zbog toga spor oko budžeta nije samo rasprava o dve hiljade milijardi evra.
To je i rasprava o budućem finansijskom modelu Evropske unije.
Za dogovor je potrebno svih 27 članica
Pregovori neće biti jednostavni. Višegodišnji finansijski okvir spada među politički najosetljivije odluke u EU. Za njegovo usvajanje potrebna je jednoglasnost svih 27 država članica, nakon čega je potrebna i saglasnost Evropskog parlamenta.
Savet Evropske unije navodi da je cilj da politički dogovor bude postignut do kraja 2026. godine. Time bi tokom 2027. ostalo dovoljno vremena za usvajanje potrebnih propisa i pripremu programa koji treba da počnu 1. januara 2028.
Evropski lideri trebalo bi ponovo da se bave budžetom na sastanku Evropskog saveta 15. oktobra.
Vremena, dakle, nema mnogo.
Budžetska bitka otkriva veći problem Evrope
Spor pokazuje koliko je komplikovana nova ekonomska pozicija Evropske unije.
EU želi istovremeno da poveća izdvajanja za odbranu, ubrza tehnološki razvoj, podrži industriju, nastavi zelenu tranziciju i zadrži tradicionalne programe za poljoprivredu i regionalni razvoj.
Sve to košta. Sa druge strane, najveći neto finansijeri traže kontrolu rashoda i odbijaju mogućnost da se problem jednostavno reši dodatnim zaduživanjem.
Zbog toga će pregovori o budžetu za period 2028–2034. biti mnogo više od tehničkog dogovora o prihodima i rashodima.
Oni će pokazati šta su stvarni prioriteti Evropske unije kada političke ambicije dođu na naplatu.
