Države zapadnog Balkana će, kao i ostatak evropskog kontinenta, ove godine osetiti posledice usporavanja ekonomskog rasta. Samim tim, moraju se pripremiti za nove finansijske i ekonomske šokove, navodi se u redovnoj šestomesečnoj analizi koju je objavila kancelarija Svetske banke (WB) u Sarajevu.
Prema procenama iz analize, koje prenosi Seebiz, prosečni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u BiH, Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Kosovu i Albaniji ove će godine biti na nivou od oko 2,6 odsto, što je značajan pad u poređenju sa 2022. godinom, kada je BDP rastao po stopi od četiri odsto.
Najveći pad BDP-a procenjen je za Severnu Makedoniju, u kojoj bi on ove godine trebao da bude na nivou od 2,4 odsto, a najbolje izglede ima Kosovo, gde bi BDP u 2023. trebao biti na nivou od 3,7 odsto i zapravo je povećanje za 0,2 odsto u poređenju sa 2022. Crna Gora takođe ima solidan rejting jer za nju Svetska banka predviđa rast BDP-a od 3,4 odsto.
„Izgledi za zapadni Balkan i dalje su nepovoljni, a očekuje se usporavanje rasta BDP-a na 2,6 odsto u 2023., čemu će prvenstveno doprineti privatna potrošnja, izvoz i u pojedinim zemljama, javne investicije“, navodi se u analizi.
Inflacija je na zapadnom Balkanu u 2022. bila na najvišem nivou u protekle dve decenije, a pritisci na cene ostali su povećani i početkom 2023., stoji u izveštaju.
U većini zemalja zapadnog Balkana, inflacija merena indeksom potrošačkih cena dosigla je vrhunac potkraj 2022. i to pod uticajem rasta cena energenata i hrane, a sada pokazuje znake smirivanja. Ali inflatorni pritisci i dalje su duboko ukorenjeni, što zahteva dodatno pooštravanje monetarne politike.
Porast cena naročito je pogodio domaćinstva sa niskim prihodima, što je, zajedno sa slabijim ekonomskim rastom, značajno usporilo tempo smanjivanja siromaštva. Među potencijalnim ograničenjima u budućnosti mogu biti niža vanjska potražnja koja bi negativno uticala na prihode od izvoza i ograničila priliv doznaka iz inostranstva.
U Svetskoj banci ipak ocenjuju kako su srednjoročni izgledi za zapadni Balkan i dalje pozitivni, ali pod uslovom reforme koja bi ubrzala „zelenu“ tranziciju i otklonila ključne strukturne izazove.
