Tajna dobrog poslovnog rezultata krije se u 16%

Foto: envatoelements / gstockstudio

Ključne tačke
  • U potrazi za idealnim odnosom između uspeha i neuspeha Adam Alter je došao do brojke od 16%
  • Prvi korak koji savetuje da napravi svako ko je u kreativnoj ili drugoj poslovnoj krizi je da se opusti i skloni od gužve.
  • Ideja koja se krije u 16% je da ako napravite grešku ili ne uspete više od jednom u svakih pet ili šest pokušaja, govori da niste uspešni u tome što radite.

Deo knjige (Anatomy of Breakthrough: How to Get Unstuck When It Matters Most) koju je ove godine objavio američki psiholog Adam Alter privući će svakoga ko se danas bori za dobar poslovni rezultat i uglednu poziciju u biznisu. Nije lako, kako kažu iskusniji, ali put je otvoren za svakoga ko želi da iskorači i napravi prodor u više poslovne lige.

U ovom poglavlju Alter se bavi večnim temama uspeha i neuspeha uz prateću statistiku i paradoksalne zaključke. U ovoj Anatomiji prodora ili proboja, kako želite, Alter se oslanja na podatak da je za svakoga obavezno da od svog vremena i rada izdvoji 16% na neuspeh i pad.

Da počnemo sa velikanima

Ako zaista želite da uspete i nešto napravite od sebe i svog života, rešenje koje će vam ponuditi svako iskusan je paradoksalno. ’Opustite se’, rekli bi vam.

Albert Ajnštajn je bio gotovo nepristojno produktivan, ali njegova produktivnost je dolazila u naletima. U pauzama ovih napada bio je nežan prema sebi. ’Ako mi posao ne ide dobro’, rekao bi, ’ležim usred dana i gledam u plafon dok slušam i vizualizujem šta se dešava u mojoj mašti’.

Zamislite Ajnštajna i njegovu belu grivu kako ležeći gleda u prazan plafon u dva popodne. Ovo nije mit o fizičaru, ali je ključno za ono što je Ajnštajna učinilo velikim. Umesto da se bori, pustio je da ga zapljusne talas koristeći to kao priliku da napravi dva ili tri mentalna koraka unazad kako bi mogao da sluša svoju maštu. Ajnštajn je jednostavno pustio da ga poraze neproduktivne faze i tako je naučio da ’dobro padne’, napisao je Alter u poglavlju o uspehu.

Još jedno usporavanje

„Isto je važilo i za Mocarta koji je sebi dozvoljavao da uspori u pauzama naleta produktivnosti. Znao je da najbolje od njegovih kompozicija dolazi kada je najsmireniji. ’Kada sam, takoreći, potpuno sam’, napisao je, ’raspoložen sam. Recimo, kada putujem kočijom ili kada šetam posle dobrog obroka ili noću kada ne mogu da spavam, navire mi toliko ideja da teku u izobilju’.

Ne morate da izvodite niz otkrića, da komponujete šesto simfonija i koncerata boreći se sa svojim demonima svaki put kada vaša produktivnost udari u zid. Kao i Ajnštajn i Mocart je znao da je najsigurniji način da se pobedi neproduktivan period traženje prostora i samoće, a ne gruba sila, ali i prihvatanje da je neuspeh neophodan“ pročitaćete u Alterovoj Anatomiji.

Slatkom tačkom do dobrog rezultata

Alter se dalje povlači iz sveta genijalaca kakvi su bili pomenuti fizičar i kompozitor i vraća se u realnost poslovnog sveta.

„Ni jedan ni drugi nisu bili zaljubljenici gužve. Umesto toga, obojica su se povlačili, prihvatali tišinu i dozvolili idejama da sleću.

Jedna od prednosti ovakvog ’opuštenog’ pristupa je i izbegavanje borbe je stvaranje prostora za neuspeh. To je prihvatanje da ne možemo uvek da proizvodimo na vrhunskom nivou i da će uvek biti preseka koji su ’niski’. I savremene teorije učenja i razvoja priznaju da je napredak nemoguć bez izazova što znači da morate da propadnete pre nego što uspete.

Tako je pre nekoliko godina tim psihologa pokušao da izvede taj savršeni odnos uspeha i neuspeha. Na jednom kraju spektra je savršen uspeh, na drugom potpuni neuspeh. Oba pola su demotivišuća.

Savršen uspeh je dosadan i neinspirativan.

Potpuni neuspeh je iscrpljujući i demorališući.

Negde između ova dva ekstrema nalazi se ’slatka’ tačka koja garantuje dugoročan nepredak.

Gde je ta tačka na skali između ove dve krajnosti?“, pita Alter i odgovara naučno opravdano.

Dobar neuspeh

„Prema istraživačima, optimalna stopa greške je 15,87%. Očigledno je da prava stopa varira više nego što ovaj razoružavajući precizan broj sugeriše. Možda ćete u dobrim danima tolerisati i veću stopu grešaka. Možda ćete u onim lošim kada ste obeshrabreni ili umorni izbegavati greške u potpunosti. Neki zadaci zahtevaju veću stopu neuspeha.

Važna je i ličnost. Neki ljudi bolje tolerišu greške što može da bude objašnjenje njihovog stalnog uspeha“, stoji u knjizi.

Samo postojanje ovakve brojke od oko 16% daje vam objektivno merilo za optimalnu težinu. Šta to praktično znači?

Ako napravite grešku ili ne uspete više od jednom u svakih pet ili šest pokušaja, verovatno niste dovoljno uspešni. Ako retko ili skoro nikada ne uspevate, jednostavno je – niste uspešni.

Drugo, kako piše Adler, ova brojka vam dozvoljava da padnete. Ne samo da je u redu da doživite neuspeh u radu, već je neophodno.

Greške i padovi nisu kvarovi već obavezne i suštinske komponente celog procesa. Ovakva metrika ’pet, šest neuspeha’ je koristan vodič kada učite novu veštinu. Bilo da učite nov jezik ili da pišete programe, trčite određenim tempom ili meditirate određeno vreme bez prekida, moći ćete da kvantifikujte svoj uspeh. U početku, stopa neuspeha može biti veća od jedan od šest pokušaja. Ako je veća, možete reći da ste neuspešni, piše Alter.

Isto je u poslovnoj atmosferi. Kompanije bolje rade kada tolerišu neuspehe. Najsigurniji način da se zaglavite je da strogo težite savršenstvu.

Bilo da se radi o privatnom životu ili poslovnim rezultatima, odgovor nije samo neuspeh, već i dobar neuspeh. Neki ljudi, kako je napisao Alter, propadaju bolje od drugih.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

1 KOMENTAR

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde