Na užurbanom gradilištu u blizini rimske reke Tibar, arheolog Dora Cirone ponosno pokazuje tri olovne cevi za vodu stare dve hiljade godina sa utisnutim imenima njihovih nekadašnjih vlasnika: Julije Avguste — supruge rimskog cara Avgusta — i njenog praunuka, prezrenog cara Kaligule.
Teške cevi su najnovije otkriće tokom izgradnje novog putnog podvožnjaka u blizini Vatikana. Nekoliko nedelja ranije, ekipe su iskopali sofisticirani drevni rimski kompleks za pranje veša i ostatke monumentalnog portika iz Kaligulinog vrta pored reke. Isplivali su i komadi velikog friza od terakote.
„Kopam u Rimu već 40 godina, ali svako otkriće je tako uzbudljivo“, kaže Cirone. „Ovim radom vraćamo istoriju mesta.“
Ipak, otkriće je predstavljalo glavobolju za izvođače koji su se utrkivali da ispoštuju decembarski rok. Kada se perionica pojavila, izgradnja je privremeno zaustavljena i morao je da se angažuje tim od 70 arheologa koji su radili danonoćno da bi je iskopali.
U međuvremenu, inženjer Alesandro Bernardini je ponovo napravio plan rada kako bi gradnja mogla da se nastavi dok su perionica i portik pažljivo demontirani i premešteni. „Glavni problem je što projekat ima konačni rok koji ne može da se odloži“, kaže Bernardini.
Rim i izazovi
Infrastrukturni projekti u gusto naseljenim urbanim područjima nikada nisu laki. Ali mali broj gradova ima takve komplikacije kao što je Rim, gde su dva milenijuma arhitektonske i kulturne istorije zakopana ispod ogromne površine savremenog grada.
„To je izazovnije nego bilo gde drugde“, kaže gradonačelnik Roberto Gualtieri. „Nijedan drugi grad na svetu nema takav nivo složenosti stratifikacije . . . Imate antiku, srednji vek, renesansu.“
S obzirom da se uništavanje dobara kulturnog nasleđa prema italijanskim zakonima tretira kao ozbiljan zločin, svi podzemni javni radovi moraju biti spremni za ono što Gualtieri naziva „arheologijom u vanrednim situacijama“. Nalazi se moraju ili izmeštati ili čuvati na licu mesta kroz redizajn projekta.
Čini se da tenzije između zaštite antikviteta i poboljšanja infrastrukture rastu, dok Rim unapređuje javne radove uoči katoličkog jubileja sledeće godine – za koje se očekuje da će dovesti milione dodatnih hodočasnika u grad – i proširuje zastareli sistem metroa.
Blago za oči javnosti
Ipak, italijanski zvaničnici kažu da radovi na infrastrukturi iznose inače skriveno blago u oči javnosti. Dobar primer je Porta Metronia, gde se najnovija stanica za 10 godina staru metro C liniju privodi kraju. Za razliku od drugih delova Rima iskopanih u poslednjim vekovima, malo se znalo o lokaciji postaje, odmah izvan Aurelijevih zidova koji okružuju grad od trećeg veka.
Ali, prvobitni radovi otkrili su ostatke vojne kasarne od 40 soba, sa još netaknutim mermernim podovima od mozaika, tragovima dekorativnog slikarstva i obližnjim komandantovim odajama. Redizajn plana stanice uključivao je mali muzej za prikaz kasarni, koje su demontirane, držane u skladištu sa kontrolisanom klimom tokom izgradnje metroa izgradnje, a zatim vraćene na prvobitno mesto.
Slični napori – iako u daleko većem obimu – predstoje u toku rada na velikoj novoj metro stanici na Piazza Venezia, u srcu starog i modernog Rima. Arheološkim istraživanjem tog područja iz 2006. pronađene su ruševine starih prodavnica i restorana koji su nekada bili pored glavnog puta koji je izlazio iz grada i biće izloženi na licu mesta u novoj stanici.
U ovim okolnostima, Pietro Salini, izvršni direktor Vebuild-a — jedne od dve najveće kompanije u konzorcijumu Metro C — kaže da će izgradnja neizbežno potrajati duže od sličnog projekta negde drugde, ali da je to vreme bilo cena koju vredi platiti.
„Ako to merite sa inženjerske tačke gledišta, ljudi neće biti zadovoljni svakodnevnim napretkom“, kaže on. „Ali ovo je beznačajno. Ovaj projekat nije samo završetak stanice. Radi se o tome da čuda – uzbudljivo putovanje kroz istoriju – budu dostupna svima.“