U Srbiji još nekoliko stotina radioaktivnih gromobrana

Foto: Envato Elements / duallogic

O preostalim radioaktivnim gromobranima u Srbiji piše se tek kada dođe do incidenta, i postavi se pitanje odgovornosti. U sezoni pojačane grmljavinske aktivnosti uglavnom brinemo o zaštiti, a van sezone se ova tema zaboravlja i gromobrani ostaju tu gde jesu.

Kompanije koje se bave gromobranskom zaštitom imaju okvirne procene, i predlog. Aleksandar Minić, vlasnik firme Simen doo, koja se bavi prodajom gromobrana sa ranim startovanjem, kaže da još uvek ima par stotina radioaktivnih gromobrana širom Srbije. Neki od njih su na zgradama, privatnim objektima, u napuštenim poslovnim kompleksima, a najopasniji su oni koji su bačeni na neodgovarajuća mesta i kao takvi predstavljaju rizik za okolinu.

Firme koje imaju ovlašćenje za posao uklanjanja, kaže Minić, treba na bezbedan način da gromobran demontiraju, ali i prevezu i lageruju, pošto svako pomeranje znači veliki rizik. Jedini ispravan način je da svi koji sumnjaju da u okruženju imaju radioaktivni gromobran pozovu stručnjake, bez prilaženja, dodirivanja, pokušaja snimanja i upoređivanja sa fotografijama sa interneta. Radioaktivni gromobran, generalno, nije opasan sve dok stoji neoštećen uspravno na zgradi. Problem je što laici ne mogu znati da li je i koliko gromobran oštećen, a to ne bi trebalo sami da proveravaju.

Francuska ideja

Nije za veliku utehu, ali problem radioaktivnih gromobrana nije isključivo naš. Osim u Srbiji, ova vrsta zaštite bila je primenjena širom Evrope. Ideja da će radioaktivni gromobran štititi bolje od tadašnjeg, klasičnog, potiče iz 1903. godine, od francuskog fizičara i nobelovca Anrija Bekerela. Projekat je zaživeo 60 godina kasnije, a prvi radioaktivni gromobrani, nazvani “aktivni” i “jonizujući” bili su proizvedeni i postavljeni u Italiji i Francuskoj. Činjenica jeste da su jugoslovenski kupci bili među najodanijima – oko 10.000 gromobrana postavljeno u narednih 20-ak godina na javne zgrade, fabrike, škole, bolnice, verske objekte, spomenike…

Radioaktivni gromobrani su, međutim, brzo dovedeni u sumnju. Problem nije bio samo u opasnom zračenju prilikom oštećenja i nestručnog rukovanja. Ispostavilo se da nema dovoljno dokaza da su oni efikasniji, a ponovljeni udari groma mogli su ih ozbiljno oštetiti. Proizvodnja, rukovanje i odlaganje bili su skupi i rizični. Do kraja 80-ih godina 20. veka u većini zemalja radioaktivni gromobrani bili su napušteni. Evropska unija ih je 1991. godine i zvanično zabranila, sa nalogom da se popišu, skinu i zamene.

Evropska komisija i Međunarodna agencija za atomsku energiju priznaju da, i pored mera, kampanja i uloženog novca, svi gromobrani nisu skinuti. Oni se nalaze uglavnom u istočnoevropskim zemljama članicama Evropske unije.

Slično je i u svetu. U Brazilu i Argentini, na primer, još uvek traju programi za demontažu.

Bez gromobrana, sa laserima

Radioaktivni gromobrani su nasleđe zastarele i opasne tehnologije kojoj nije mesto u savremenom svetu. Razvoj novih tehnologija doneo je usavršene načine zaštite od udara groma. Najnovija uspešna istraživanja koja se sprovode u Švajcarskoj čak rade na skretanju gromova laserom, odnosno “upravljanju munjama” bez potrebe za gromobranom.

U Srbiji je do sada bilo nekoliko kampanja demontiranja radioaktivnih gromobrana. Za nekoliko meseci navršiće se deset godina otkako je, u maju 2014, istekao rok za njihovo definitivno uklanjanje. Obaveza je zvanično na vlasnicima parcela i objekata na kojima se nalaze, a vlasnici snose i troškove. U sučaju da vlasnik nije poznat ili je prestao da postoji, sredstva mora da obezbedi lokalna samouprava na čijoj teritoriji se nalaze.

U ovom trenutku, najvažnija je svest i savest građana, ekoloških i drugih udruženja, koji treba da iniciraju proveravanje. To mogu da urade i lokalne vlasti na mestima nedostupnim javnom uvidu. Uklanjanjem radioaktivnih gromobrana štite se ljudi i živi svet od nepotrebnog izlaganja radijaciji i potencijalnih katastrofa, što je dovoljan povod za akciju.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde