Više
    - Reklama -

    U Srbiji priliv, a ne “odliv mozgova”?

    Još članaka iz ove rubrike

    Novo istraživanje Bečkog instituta za ekonomske studije pronašlo je da je u periodu 2010-2019. godine Srbija zabeležila neto priliv mladih visokostručnih ljudi.

    Za mnoge je to iznenađenje, jer se kosi sa uobičajenim navodima o “odlivu mozgova” iz Srbije.

    Kako je objašnjeno u sažetku izveštaja, iako su sve zemlje regiona tokom navedenog perioda zabeležile neto odliv stanovništva, pojedine zemlje, poput Srbije i Severne Makedonije, zabeležile su neto priliv visokoobrazovanih, dok je opšti trend da ove krajeve najviše napuštaju oni nižeg i srednjeg obrazovanja, s naročitim naglaskom da Srbiju napušta dosta medicinskog osoblja, piše Startit.

    Kako je za Biznis.rs naglasio prof. Mihail Arandarenko, konsultant istraživanja zadužen za srpsko područje, za ovaj fenomen postoje tri verovatna objašnjenja: deo priliva može se objasniti našim diplomcima koji su se po sticanju diploma u inostranstvu vratili u Srbiju; drugi razlog mogao bi biti priliv mladih iz regiona, poput Bosne i Hercegovine, koji dolaze u Srbiju radi obrazovanja i u njoj i ostaju; a treći faktor mogao bi biti priliv visokoobrazovanih stranaca koji dolaze u zemlju.

    Prema rezultatima istraživanja, ukupan broj pristiglih visokoobrazovanih ljudi u periodu 2015‐2019 je oko 90.000, što znači da je u zemlju u navedenom periodu ušlo ukupno oko 90.000 više visokoobrazovanih nego što je iz nje otišlo.

    Među njima prednjače oni koji su bili u starosnoj grupi 15-19 godina 2010. u Srbiji, a danas imaju između 24-29, što govori u prilog tezi o povratku svršenih studenata. Po svemu sudeći, samo u ovoj grupi ima preko 40.000 visokoobrazovanih.

    Postoji, međutim, i jedna važna razlika — prema kategorizaciji studije, različite vrste medicinskih radnika klasifikovani su pod više, tj. vokaciono obrazovanje, i ne računaju se u neto razliku vezanu za visokoobrazovane.

    Važno je napomenuti da je potreba za ovakvim istraživanjem nastala upravo zbog “nedovoljno razrađenih podataka” u regionu, i da je za potrebe analize populacija grupisana u starosne grupe, i sortirana po visini obrazovanja (niže, srednje, srednje-vokaciono/više, tercijarno), te da su onda praćeni prema dostupnim podacima u periodu od 2010 do 2019. godine, piše portal.

    Za analizu je korišćena kombinacija zvaničnih podataka o zaposlenosti (verovatno godišnji izveštaji NZS, u slučaju Srbije), kao i izveštaji o obrazovanju iz nacionalnih biroa za statistiku.

    - Reklama -spot_img

    Preporučujemo