U šta bi građani Srbije uložili ušteđevinu od 10.000 evra?

Redakcija
Redakcija
Bonitet.com

Poslednji članci iz ove rubrike

Građani Srbije sve više prepoznaju benefite inovacija, ali bi se teško odlučili da ulože novac u njihov razvoj.

Svaki drugi stanovnik naše zemlje bi ušteđevinu od 10.000 evra pre potrošio na kupovinu nekretnine, a tek svaki deseti bi investirao u inovativno preduzeće.

Isto tako, 46% preduzetnika ne bi investiralo u startapove iako smatraju da se isplati ulagati u domaće inovatore. 

Dok je spremnost za ulaganje u inovacije još na niskom nivou, one ipak dobijaju sve značajnije mesto u našem društvu. Čak 52% građana ih vidi kao nešto što će pozitivno uticati na njihov život naspram samo 13% koji očekuju negativne efekte.

U odnosu na prošlu godinu porastao je udeo građana koji bi prednost dali inovativnom proizvodu i kompanijama, ponekad i bez obzira na cenu. To je pokazalo drugog godišnje istraživanje stavova građana i privrede o inovacijama, sprovedeno u okviru programa StarTech.

“Rezultati istraživanja, kao i Globalnog indeksa inovativnosti, jasno nam ukazuju u kom pravcu treba dalje razvijati inovacioni ekosistem u Srbiji. Pre svega moramo olakšati pristup finansiranju inovatorima, naročito preduzetnicima i malim preduzećima. NALED podržava ostvarenje tog cilja kroz program Startech, kroz koji ćemo dodeliti tri miliona dolara bespovratnih sredstava za 100 inovativnih biznisa. Jednako je važno raditi na većem povezivanju privrede i naučnih institucija u razvoju inovacija, kao i na većoj vidljivosti inovativnih kompanija i njihovih rešenja. To će stvoriti uslove da imamo više rezultata u odnosu na to koliko se u Srbiji ulaže u inovacije,” izjavio je Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u.

Blokčejn i veštačka inteligencija i dalje retkost

Podaci predstavljeni na konferenciji za novinare pokazuju da je 54% privrednika došlo do inovacije modifikovanjem postojećeg rešenja, 31% kopiranjem postojeće inovacije, a tek svaka deseta je potpuno novi proizvod. Većina digitalno transformisanih kompanija uvela je u svoje poslovanje veb sajt, društvene mreže ili elektronsku trgovinu, dok su blokčejn i veštačka inteligencija i dalje retkost. Gotovo dve trećine je inovaciju razvilo samostalno, svaki treći u saradnji s drugim preduzećem, a samo 5% u saradnji sa univerzitetima i naučnim organizacijama. Takođe je zaštita proizvoda na niskom nivou jer je udeo onih koji su registrovali patent, dizajn ili žig i ove godine manji od pet procenata.

– Finansije su za 41,5% privrednika i dalje najveća prepreka za razvoj inovacija. Smanjen je udeo onih kojima su sopstvena sredstva glavni izvor finansiranja, ali ih je i dalje više od 80% dok se ostali oslanjaju na kredite, subvencije države, grantove, rodbinu i prijatelje. Za programe podrške u razvoju inovacija nije apliciralo čak 89% privrednika dok više od 93% nije koristilo neku od poreskih olakšica i gotovo niko nije novac tražio kod biznis anđela, VC fondova i drugih alternativnih izvora,” istakla je Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u.

Preporučujemo

Pratite nas