- Utisak je da je važnost tzv. sirovinskih destinacija za visoko razvijene ekonomije do nedavno uveliko potcenjivana, što se ogleda u problemima visoko-tehnoloških industrija koje su zatečene jer su devastirani lanci snabdevanja na koje se oslanjaju
- Ono što je rezultat COVID -19 pandemije i rata u Ukrajini predstavlja širok proces deglobalizacije i raspada do juče viđenih lanaca snabdevanja
- Ključni izazov je kako u međunarodnom poretku doći do političkih vrednosti i odnosa koji podstiču održivo spajanje ljudi i suštinski kvalitetnu globalizaciju lanaca snabdevanja
„Jasno je da samo možemo očekivati zaoštravanje situacije na planu inflacije i recesije, kako na strani sukobljene Rusije i Ukrajine, tako i na strani brojnih svesnih i nesvesnih stejkholdera. Čitav svet je uvučen u spiralu inflatornih pritisaka, nestašica, skupljeg života i širih ekonomskih problema. Evropa je naročito ugrožena, imajući u vidu višestruku, veoma složenu zavisnost od ekonomija Ukrajine i Rusije, prvenstveno na planu energenata, repromaterijala, đubriva, žitarica i sl. Ne zaboravimo i devastaciju i gotov ‘nestanak’ važnih tržišta Ukrajine i Rusije za produkte evropske industrije visoko maržiranih finalnih proizvoda. Istorijski pad vrednosti evra u odnosu na dolar, kada je danas gotovo izjednačena vrednost tih valuta najbolje govori o dubljim problemima evropske ekonomije i gotovo nekontrolisanoj devalvaciji evropske valute.“
Ovim rečima dr Zoran Bogetić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu počinje razgovor za „Svet bankarstva i investicija“. Pandemija, pa potom ratni sukob Rusija – Ukrajina razotkrili su slabosti globalne ekonomije i života u tim uslovima. Svet je opterećen sve većom tražnjom i slabijom ponudom pokidanih lanaca snabdevanja, države iz straha gomilaju zalihe. To čine i pojedinci. Dok ratni sukob traje i ne nazire se kraj, panika je očito preovladala. Šta su posledice pandemije po globalnu ekonomiju i lance snabdevanja, a potom sukoba Rusije sa Ukrajinom, kako se svet menja i kakve su/će biti posledice, neka su od pitanja koja smo postavili profesoru Bogetiću.
Kako vidite razvoj situacije dok rat i dalje traje?
Sve je jasnije da negativni ekonomski efekti rata u Ukrajini duboko dodiruju i moćnu ekonomiju Sjedinjenih Država, sada zahvaćenu istorijskom inflacijom i dilemom kako izbeći recesiju. Čini se da su sve najrazvijenije zemlje sveta zatečene i prilično nespremne za tektonske poremećaje brojnih veoma važnih lanaca snabdevanja najviše ugroženih ratom, a u kojima su Ukrajina i Rusija realno igrale i još uvek igraju veoma važnu ulogu, što je do skora bilo potcenjivano. Utisak je da je važnost tzv. sirovinskih destinacija i/ili rastućih svetskih ekonomija za visoko razvijene ekonomije do nedavno uveliko potcenjevina, što se najbolje ogleda u problemima visoko-tehnoloških industrija koje su sada zatečene ozbiljnim problemima jer su devastirani lanci snabdevanja na koje se tradicionalno oslanjaju. Najbolji primer je vodeća automobilska industrija i problem snabdevanja u kome se nalazi, a koja je, na primer, visoko zavisna od ruske proizvodnje paladijuma, platine i nikla, kao i od ukrajinske proizvodnje čelika i neona. Ucenjivački kapacitet snabdevanja tako važnim sirovinama najbolje se odslikava u potencijalnoj blokadi proizvodnog procesa ili tolikom porastu cena neophodnih sirovina koji bi ugrozio postojeću logiku funkcionisanja tržišta automobila. Dramatičan porast cena polovnih automobila zbog zastoja u proizvodnji i isporuci novih govori o mogućem odustajanju ili relativizaciji brojnih vodećih ideja, poput u Evropi najavljene eliminacije ekološki problematičnih motora na unutrašnje sagorevanje (od 2035. godine) i njihove potpune zamene električnim automobilima i drugim vidovima ekološki prihvatljivih prevoznih sredstava.
Cene nezaustavljivo rastu, bliži se i jesen koja se označava kao potencijalni okidač za veću energetsku krizu?
Sada domaća i svetska štampa široko konstatuje moguće nesaglediv problem dolazeće jeseni i zime kada su u pitanju energenti, koji u značajnoj meri dolaze iz Rusije. Podsetimo da Rusija u aktuelnom trenutku zahvaljujući skoku cene energenata, đubriva i hrane beleži istorijski rekordan spoljnotrgovinski suficit, sa prihodima i rashodima koji je čine sve manje zainteresovanom za energetsku krizu Zapada od kojih je dobila bojkot i do sada neviđene sankcije. Otuda je prihvatljiva konstatacija da je bumerang efekat sankcija nametnutih Rusiji ogroman i do sada nedovoljno sagledan od strane veoma pogođenih ekonomija Evrope i Sjedinjenih Država. Iznad svega, čitav svet je pogođen ratom u Ukrajini, sa moguće pogubnim posledicama po snabdevanje hranom miliona ljudi. To pitanje propagandna mašinerija aktuelno puno eksploatiše optužujući suprotnu stranu za dolazeći problem. S tim u vezi, ovih dana upečatljiv utisak ostavlja zapadno pozivanje na žitaričnu krizu rata u Ukrajini kao moguć okidač socijalnog bunta u Šri Lanci, sve zanemarujući decenijsku dezorijentisanost bivše britanske kolonije, neverovatnog prirodnog potencijala i siromaštva. Da li je moguće da se ruska šteta toliko preliva na Šri Lanku, a da još uvek snažno prisutni Britanci, 75 godina nakon „davanja“ nezavisnosti i stalnog „pomaganja“, ne mogu stvarno pomoći tom društvu u problemu?!
Posle vremenske distance, sada već mogu da se sagledaju posledice. Koliki je uticaj bio pandemije izazvane COVID -19, a koliki je rata kada je reč o lancima snabdevanja?
U aktuelnom trenutku mi ne govorimo o defektima u lancima snabdevanja, jer ono što je rezultat COVID -19 pandemije i rata u Ukrajini predstavlja širok proces deglobalizacije i raspada do juče viđenih lanaca snabdevanja. Suprotno globalizaciji, zahvaljujući hladnom i realnom ratu mi sada imamo formiranje blokovskih lanaca snabdevanja. Primetimo užurbanu aktivnost BRICS zemalja, kojima sada izgleda žele da se priključe i Iran i Argentina. Valutna nezavisnost, ekonomska integracija i razvoj višedimenzionalnog političkog savezništva na toj strani sigurno ne čini ravnodušnim blok visokorazvijenih zemalja Zapada. Za sada se kristališe bipolarna organizacija sveta, sa svojim lancima snabdevanja, koje će neko trebati da povezuje i koordinira.
Covid pandemija je otvorila inflatornu spiralu, primarno vezanu za porast troškova vezanih za probleme u proizvodnji i transportu, koje su vodeće svetske ekonomije relativizovale blagim slabljenjem najpoznatijih valuta i pumpanjem tražnje. Na takav inflatorni pritisak nakalemio se inflatorni pritisak izazvan ratom u Ukrajini i sankcijama nametnutim Rusiji. Gotovo izvestan rezultat je blokovska podela lanaca snabdevanja, sa značajno većim troškovima i dugoročnim pritiskom na ekonomiju i standard stanovništva. Suočeni smo sa vremenom skupljeg života, čije ćemo dimenzije tek videti. Posebno brine utisak da najveći zagovornici dugog rata u Ukrajini nemaju jasnu predstavu koliko će to koštati njihove ekonomije, koje istorijski nisu navikle da trpe značajnije pritiske.
U celoj toj situaciji, koju karakterišu i ekonomske sankcije, kakve su posledice za zemlje koje raspolažu sirovinama odnosno repromaterijalom, da li one sada više plaćaju ceh svega u poređenju sa visoko razvijenim?
Tzv. rastuće svetske ekonomije nemaju tako „razmaženo“ stanovništvo kao tzv. razvijene svetske ekonomije. U pitanju su često ekonomije sa rigidnom vlašću i stanovništvom „naviklim“ na razne pritiske. Otuda se čini da je kapacitet kolektivnog trpljenja u vremenu krize ipak više na strani zemalja koje su bogate sirovinom ili repromaterijalima. Pored toga, ucenjivački kapacitet tzv. rastućih ekonomija, često bogatih energentima i/ili sirovinom, uopšte nije zanemarljiv, što najbolje potvrđuje aktuelna situacija sa snabdevanjem nemačkih privrednika i poljoprivrednika ruskim gasom i đubrivom, što zebnju budi. Šta ako cena gasa više ne bude tema, jer gasa možda uopšte više neće biti nakon ovomesečnog remonta Severnog toka?
Visoko razvijene ekonomije sada su u svojevrsnom problemu kako osigurati stabilno snabdevanje svojih prestižnih kapaciteta, koji, gle čuda, bez uveženih sirovina i goriva nemaju neku vrednost. Čini se da se savremeni političari tek sada suočavaju sa tom mudrošću, kada su sve izvesniji nemiri usled pada standarda i rasta nezaposlenosti.
A posle nemira, tek će predstojati novi izazovi kada bude došlo do smirivanja političke i ratne situacije?
Ključni izazov je kako u međunarodnom poretku doći do političkih vrednosti i odnosa koji podstiču održivo spajanje ljudi i suštinski kvalitetnu globalizaciju lanaca snabdevanja. Aktuelno vreme rata u Ukrajini potvrđuje utisak da je svetska ekonomija bila daleko više integrisana nego što to dozvoljava aktuelni politički kapacitet velikih sila. Globalna ekonomija sa svojim integrisanim lancima snabdevanja je očigledno do nedavno bila iznad političkog okvira iz kog se iznedrila. Otuda i velika drama ekonomskog raspada i krize, koju politički činioci očigledno nisu u tim dimenzijama očekivali. Nesnalaženje političkih elita u sadašnjoj široko prisutnoj ekonomskoj drami najbolje govori koliko se ekonomija sama, spontano razvijala, značano prevazilazeći okvire svetskog političkog poretka. Pleni zaključak da je povezivanje ljudi prirodan i nezaustavljiv proces, kome bi političari trebalo da doprinose, a ne da odmažu sitnim kalkulacijama, ratovima, sankcijama i ličnim interesima. Smatram da je svet prepoznao dubinu integracije ukrajinske i ruske ekonomije u svetske okvire, kao i njihovu važnost za globalne lance snabdevanja, tek sa ratom u Ukrajini, kada je ispad ovih ekonomija iz svetskih trgovinskih tokova pokazao njihovu stvarnu važnost za ukupnu svetsku ekonomiju i lance snabdevanja. Zapadni stratezi rata nisu predvideli veličinu svoje moguće ranjivosti usled uvedenih sankcija i opšte deformacije i blokade ekonomskih tokova Ukrajine i Rusije sa svetom.
Jasno je da će nakon smirivanja ratne i političke situacije postojati prostor za integraciju podeljenih i relativno neefikasnih blokovskih lanaca snabdevanja, gde važnu moderatorsku ulogu može naći neka vešta država. Setimo se Titovog vremena i uloge Beograda u hladnoratovskom spajanju, kada je osmišljen i pokret Nesvrstanih. U aktuelnom trenutku rata u Ukrajini, čini se da Turska za sad veoma vešto igra na kartu mogućeg medijatora prihvatljivog za obe strane.
Složen izazov – podsticaj ekonomske aktivnosti uz obuzdavaje inflacije
I koliko će život običnog čoveka, ali i kompanija otežati i to što sudeći po najavama ECB (a to je FED već i učinio povećanjem referentne kamatne stope), da je i era jeftinog novca iza nas…
Vreme jeftinog novca je prošlost, koja se skoro neće vratiti. Opet sumnjivo zvuče izjave i najave značajnog rasta referentnih kamatnih stopa, što nužno dovodi do pada investicione aktivnosti i do posledičnih dubokih recesija. Ne zaboravimo da su velike recesije u važnim zemljama uvek značile najavu velikih ratova i razaranja, kako bi predatori nahranili svoje nervozno stanovništvo naviknuto na potrošnju i dobar standard. Setimo se velike recesije vezane za krizu hiperprodukcije u SAD krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina prošlog veka, kada se u Evropi pojavljuje Hitler, kao slutnja, a kasnije i protagonista Drugog svetskog rata.
Svesnost opasnosti velikih recesija gura pametne ekonomije u „razvučeni“ period izlaska iz zabrinjavajućih inflatornih situacija, bez drakonskih rezova i uz pristup polakog obaranja stopa inflacije. To znači da očekujem, ako bude pameti, da će centralne banke u dužem roku pažljivo „igrati“ sa referentnim kamatnim stopama, smirivajući inflaciju, izbegavajući recesiju i stvarajući uslove za prihvatljiv privredni rast.
U aktuelom trenutku posebnu pažnju skreće značajan pad vrednosti evra, što sluti ozbiljne probleme u evropskoj ekonomiji za koju smo duboko vezani. Vreme će pokazati da li je ovakva depresijacja vrednosti evra deo neke dublje, promišljene politike Evropske unije vezano za stimulisanje privredne aktivnosti i jačanje konkurentnosti evropske ekonomije, uz mogućnost kvalitetne kontrole sada već ozbiljne inflacije. Imajući u vidu prognoze značajnog usporavanja svetske ekonomije usled rata u Ukrajini, posebno zabrinjava OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) prognoza da će najteži udarac pretrpeti evropske ekonomije, zbog značajne izloženosti ratu, prvenstveno imajući u vidu veliki broj izbeglica koje treba prihvatiti, kao i dramatičnu situaciju sa cenom i raspoloživosti energenata, đubriva i drugih proizvoda na koje se evropska ekonomija u nabavci oslanjala na Ukrajinu i Rusiju. Treba imati u vidu projekciju da će ekonomije evropskih država u 2022. godini imati upola sporiji rast u odnosu na prethodnu godinu (2.6 %), sa očekivanjima daljeg pada privredne aktivnosti u narednoj godini. Biće zanimljivo kako će se evropske monetarne vlasti ponašati u ovakvoj situacji kada je izazov veoma složen ‒ Treba podsticati ekonomsku aktivnost i istovremeno obuzdavati zabrinjavajuće inflatorne stope.
