Srbija je suočena sa verovatnom ‘novom rundom’ pregovora sa kompanijom Rio Tinto u vezi iskopavanja litijuma. Kako su iz te kompanije saopštili početkom meseca, samo mesec dana nakon izbora u Srbiji, rudarski gigant želi nove pregovore sa Vladom Srbije, nakon što su opozvane licence za projekat Jadar početkom godine.
Međutim, postavlja se pitanje zašto Rio Tinto i slične kompanije u stvari žure sa realizacijom ovakvih projekata. Odgovor na to pitanje nalazi se u jednoj studiji.
Studija koja ju je napisao belgijski Univerzitet Katholieke govori da se Evropa suočava sa kritičnom nestašicom metala koji se koriste za tehnologije čiste energije i mora hitno da odluči kako će premostiti nadolazeći jaz u snabdevanju ili nove zavisnosti od nestabilnih proizvođača.
Neće biti dovoljno metala
Kako piše Financial Times, ovu studiju je naručio Eurometaux, industrijska grupa koja predstavlja neke od najvećih proizvođača metala, uključujući Glencore i Rio Tinto.
Ovaj izveštaj dolazi u trenutku kada EU, koja ima za cilj da bude neutralna od ugljenika do 2050. godine, nastoji da smanji svoju zavisnost od uvozne ruske energije i da brže pređe na obnovljivu energiju.
Prema rečima Mikaela Stafasa, predsednika Eurometaux-a, postoji rizik da, sa geopolitičkim dešavanjima koja vidimo širom sveta, da Evropa neće imati dovoljno metala za svoj klimatski program.
Šta će biti potrebno do 2050?
A šta je tako alarmantno u ovoj studiji?
Pa sledeće. Procenjuje se da će Evropi 2050.godine za postizanje svojih ciljeva čiste energije biti potrebno 35 puta više litijuma i sedam do 26 puta više retkih zemnih metala u odnosu na danas. Takođe će joj trebati 1,5 miliona tona bakra (povećanje od 35 odsto u odnosu na danas) i 400.000 tona nikla (povećanje od 100 odsto).
Dok bi se do 75 odsto zahteva za metalima u Evropi na kraju moglo zadovoljiti lokalnim recikliranjem, pod pretpostavkom da ima dovoljno ulaganja, studija kaže da će se u narednih 15 godina pojaviti kriza u snabdevanju.
Tada se očekuje da će se pojaviti globalna nestašica litijuma, kobalta, nikla, retkih metala i bakra zbog nedostatka novih rudarskih projekata i konkurencije zemalja širom sveta koje takođe žele da se dekarboniziraju.
Tri opcije i projekat Jadar
Lizbet Gregoar, glavni autor izveštaja, kaže da postoje tri opcije za Evropu:
- razvoj novih rudnika, nešto što bi bilo teško zbog izazova i protivljenja lokalne zajednice. U tekstu se na ovom mestu pominje Srbija, koja je nedavno oduzela dozvolu Rio Tintu za razvoj ogromnog litijumskog projekta, projekta Jadar,
- otvaranje novih postrojenja koja bi mogla da prerađuju rude bogate metalima. Međutim, to bi podrazumevalo rešavanje pitanja visokih cena energenata,
- da Evropa koinvestira ili finansira nove rudarske projekte širom sveta u zamenu za dugoročne sporazume o snabdevanju.
Gregoar u izjavi za Financial Times, navodi kao dobar primer Kinu, koja je, kako kaže, bila veoma proaktivna po tom pitanju.
„Oni imaju projekte širom sveta za sve ono što ne mogu sami da proizvedu. Evropa bi iz toga mogla da uči,” zaključuje Gregoar.
.){kind=link}