“Zelena tranzicija“ dobra poslovna prilika za finansijere

Poslednji članci iz ove rubrike

Svedoci smo da je zeleno finansiranje zauzelo centralnu poziciju na samitu COP26, a srpske banke su veoma svesne svog uloga u tome. Banke koje su na čelu zelene transformacije izgradiće dugoročnu konkurentsku prednost na tržištu 

 „Zemlje u regionu Zapadnog Balkana imaju mnogo toga zajedničkog. S obzirom na to da je naš primarni fokus socijalno-ekonomski razvoj, navešću da su to ekonomije sa relativno niskim dohotkom, suočene sa izazovima nepovoljnih demografskih trendova, koje odlikuje visok stepen neformalne ekonomije, niska produktivnost i veliko prisustvo države u privredi. Istovremeno, period oporavka nakon krize izazvane pandemijom pruža jedinstvenu priliku ovim zemljama da krenu putem ka ekonomiji sa niskom emisijom ugljenika i zelenoj tranziciji, da privuku nove lance vrednosti u oblastima proizvodnje i agrobiznisa u cilju približavanja Evropi, kao i da maksimalno iskoriste prednosti digitalne ekonomije.“ 

Ovim rečima za „Svet bankarstva i investicija“ počinje razgovor Ari Naim, regionalni menadžer za Centralnu i Jugoistočnu Evropu Međunarodne finansijske korporacije (IFC), članice Grupe Svetske banke koja trenutno ima kancelarije u Beogradu, Bukureštu, Sarajevu, Tirani i Prištini. Nastavljajući odgovor na pitanje šta je ono što ujedinjuje region u ekonomskom smislu i gde još ima prostora za napredak Zapadnog Balkana, naš sagovornik ukazuje:

„Zemlje moraju da nastave dalje međusobno povezivanje, tako što će unapređivati procedure za prelazak državne granice i razvijati fizičku infrastrukturu. Pored toga, važno je da zemlje regiona neprestano unapređuju svoj privredni ambijent i regulatorni okvir, kao i da ulažu dodatne napore u privlačenje privatnih investicija u infrastrukturu. Ovo je posebno važno u uslovima kada su javni resursi iscrpljeni i u vremenu „tehnoloških poremećaja“ i klimatskih promena. Zato je bitno da se za nove dugoročne investicije u infrastrukturu maksimalno iskoriste najbolje globalne prakse koje nisu dostupne u lokalnom okruženju, kako bi se neki od ovih rizika preneli na partnere iz privatnog sektora. 

S obzirom na dvodecenijsko prisustvo IFC-a u Srbiji, koji biste projekat izdvojili kao najznačajniji u Srbiji?

Tokom prethodne dve decenije u Srbiji, prvenstveno smo bili usmereni na pružanje podrške rastu preduzeća u sektoru proizvodnje i agrobiznisa, kao i omogućavanje boljeg pristupa izvorima finansiranja za mala i srednja preduzeća preko različitih lokalnih i regionalnih finansijskih institucija, a od nedavno pružamo podršku preduzećima koja učestvuju u realizaciji najvažnijih infrastrukturnih projektata u zemlji. Sem toga, naši programi savetodavnih usluga imali su pozitivne efekte na unapređenju investicione klime, trgovinske logistike i usklađivanja prekograničnog sistema usluga, digitalizaciju poslovnih procesa, stečajni postupak i povezivanje srpskih preduzeća sa regionalnim i globalnim lancima vrednosti.   . 

Ali, ako bih morao da izdvojim jednu inicijativu kao najznačajniju, izdvajam zajednički projekat javno-privatnog partnerstva u rešavanju problema na deponiji Vinča, koji se realizuje u partnerstvu sa Gradom Beogradom i Vladom Srbije. Ovaj projekat zatvaranja najveće zasićene deponije u Evropi i izgradnje nove sanitarne deponije, privukao je 350 miliona evra stranih investicija i najbolje globalne prakse upravljanja otpadom. 

Koliko iznosi ukupan investicioni portfolio IFC-a i koliki deo se odnosi na Srbiju?  

Ukupan raspoloživi portfolio u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, gde se ne ubrajaju samo zemlje Zapadnog Balkana, već i Poljska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska, iznosi oko 2 milijarde dolara. To su sredstva kojima raspolaže IFC. Deo portfolija koji se odnosi na Srbiju vredan je 183 miliona dolara, međutim, ovom iznosu treba dodati značajne regionalne investicije (npr. regionalne finansijske institucije i fondovi privatnog akcijskog i rizičnog kapitala), koje imaju efekte na Srbiju.  

Kada su u pitanju mogućnosti ulaganja, IFC ih vidi u sledeće tri oblasti prioriteta: obnovljivi izvori energije, dekarbonizacija i upravljanje otpadom i tretman otpadnih voda. Koliko je razvijena svest preduzeća u Srbiji o njihovom značaju?

Najpre, privatni sektor u Srbiji počinje da prepoznaje rizike koje donose klimatske promene. Ovi rizici mogu biti različiti: poljoprivrednici već vide uticaj produženih sušnih perioda na njihove prinose; proizvodna preduzeća znaju da moraju preći na zelenu energiju ukoliko žele da postanu konkurentni izvoznici u Evropu; rast troškova za energiju podstiče privrednike da ulažu u povećanje energetske efikasnosti; sve veća oskudica vode primorava industrijske sektore da štite vodne resurse, prerađuju otpadne vode i recikliraju otpad. Industrijski sektori koji najviše zagađuju svesni su da moraju da usvoje „zelene“ poslovne modele i održivo poslovanje ukoliko žele da obezbede dugoročnu stabilnosti. 

Zatim, mnoga preduzeća u Srbiji su prepoznala zelenu tranziciju kao ogromnu mogućnost za unapređenje konkurentnosti, efikasnosti i održivosti njihovog poslovanja, uključujući i finansijsku održivost. Na primer, „precizna poljoprivreda“ koja podrazumeva blagovremeno obavljanje poljoprivrednih radova, povećava profitabilnost i smanjuje rizike za poljoprivrednike; standardi zelene gradnje smanjuju operativne troškove stambenih, komercijalnih i industrijskih objekata; proizvodnja energije iz obnovljivih izvora je postala  ekonomski konkurentna.   

Konačno, civilno društvo u Srbiji je snažan pokretač promena. Građani Srbije kojima je stalo do životne sredine, prirodnih resursa i kvaliteta vazduha, postaju sve zabrinutiji. To podiže svest o značaju ovih pitanja i snažno podstiče preduzeća da vode računa o zahtevima civilnog društva.   

Kada govorimo o „zelenoj ekonomiji“, može li privatni sektor u Srbiji da bude pionir u ovim promenama?  

Privatni sektor će svakako biti glavni motor „zelene tranzicije“, s obzirom na obim potrebnih investicija. Država treba da pomogne u određivanju pravca „tranzicije ka zelenoj ekonomiji“ i ubrza taj proces donošenjem odgovarajućih propisa i podsticajnih mera. Druga važna uloga za državu je da svojim primerom krene u tom pravcu i pokrene  „zelenu tranziciju“ u preduzećima u kojima ima udeo u vlasništvu.  

Međutim, ima prostora da se privatni sektor u Srbiji preoblikuje. Srpsku privredu, koja je još uvek u tranziciji, odlikuje jedan broj velikih institucionalizovanih lokalnih grupa preduzeća kojima se dobro upravlja, kao i brojna mala i srednja preduzeća u porodičnom vlasništvu, u prvoj ili drugoj generaciji porodice-osnivača, koja karakterišu ograničeni kapaciteti i institucionalno odlučivanje. Jedna od oblasti u kojoj je IFC aktivna, u saradnji sa Švajcarskim državnim sekretarijatom za ekonomske poslove SECO i lokalnim konsultantskim preduzećima, unapređenje je ekoloških, socijalnih i upravljačkih standarda i praksi, što dovodi do boljih investicionih odluka u pogledu održivosti i dugoročnog rasta preduzeća.   

Kakvu ulogu u tome ima bankarski sektor?

Ako privatni sektor predstavlja motor, finansije su gorivo koje pokreće rad motora. Potrebne investicije za „zelenu tranziciju“ u Srbiji koje iznose više milijardi, generisaće ekonomske i finansijske prinose. Drugim rečima, investicije u „zelenu tranziciju“ su dobra poslovna prilika za finansijere. Svedoci smo da je zeleno finansiranje zauzelo centralnu poziciju na samitu COP26, a srpske banke su veoma svesne svog uloga u tome. Banke na čelu zelene transformacije će samim tim izgraditi dugoročnu konkurentsku prednost na tržištu.  

Globalna mreža, znanje, ekspertiza i standardi 

Novca ima u izobilju, čak i za finansiranje, odnosno za kredite. U čemu je glavna prednost IFC kada je reč o projektima?

Apsolutno ste u pravu kada kažete da danas nije problem obezbediti novac. Naši partneri najviše cene našu globalnu mrežu, kao i tehničko znanje i ekspertizu o njihovim industrijama na ostalim tržištima u razvoju, uz činjenicu da su naši standardi poznati kao vrlo zahtevni u pogledu ekološke, socijalne i finansijske održivosti. Naši kriterijumi selekcije su visoki, zbog čega se naši klijenti ponose kada uz sebe imaju podršku IFC-a, koja im takođe daje snažan kredibilitet na međunarodnim tržištima kapitala. Podrazumeva se da je njihova vizija održivosti i stvaranja uticaja ista kao naša i  da su kao mi zainteresovani za stvaranje pozitivnog uticaja u svojim zajednicama.

Preporučujemo

Pratite nas