Više
    - Reklama -

    100 miliona radnika čeka prekvalifikacija

    Još članaka iz ove rubrike

    Promene koje je pandemija koronavirusa donela na globalnom tržištu rada značiće i da će stotinak miliona ljudi u zapadnim državama morati da se prekvalifikuje.

    Kako piše Reuters, koronavirus preoblikuje evropsko tržište rada i motiviše deo radnika na promenu zanimanja jer je upitno hoće li za njima u bliskoj budućnosti biti potrebe.

    Evropski model slanja radnika na prisilno odsustvo dok traje zatvaranje privrednih aktivnosti radi suzbijanja širenja zaraze rezultirao je manjim rastom nezaposlenosti nego u SAD. Međutim, dobar deo radnika pribojava se šta će biti nakon ponovnog otvaranja ekonomije.

    Procene konsultantske kompanije McKinsey govore da će u razvijenim ekonomijama oko 100 miliona radnika morati da promeni zanimanje u narednih 10 godina. To je 25 odsto više radnika od procena objavljenih pre izbijanja pandemije bolesti kovid 19.

    Izazov predstavlja i veća automatizacija te korišćenje interneta u radu što znači da će radnici morati da unaprede svoje postojeće informatičke veštine brzinom koja u prošlosti još nije zabeležena, prenosi Poslovni dnevnik.

    U tom kontekstu u većoj su prednosti zaposleni jer imaju pristup internim edukacijama unutar kompanija u kojim rade. Češka konfederacija poslodavaca i poslovnih udruženja očekuje da će broj polaznika kurseva prekvalifikacije samo ove godine skočiti za 10 puta.

    “Potreba za prekvalifikacijom će rasti jer pandemija ubrzava potrebu kompanija na prilagođavanjem”, pojašnjava Jan Visner, predsednik tog udruženja. Slabije obrazovani radnici te oni koji rade u sektorima posebno pogođenim pandemijom, poput ugostiteljstva, često nisu preterano zastupljeni među polaznicima prekvalifikacija, naglašava Barbara Gerstenberger, direktorka odeljenja za rad u dablinskoj organizaciji Evrofaund koja se bavi poboljšanjem životnih i radnih uslova u Evropskoj uniji.

    Iz tog će razloga mladi i žene značajno više osećati negativni uticaj promena na tržištu rada koje je donela pandemija, dodaje Gerstenberger. To znači da će im ponovni ulazak na tržište rada biti otežan zbog potencijalnog nedostatka novih veština.

    “Dodavanje novih veština i prekvalifikacija je isključivo na njima, a to će voditi do dugoročnih posledica”, smatra Gerstenberger. Ekonomski gledano, mnogo je toga na kocki.

    Naime, države koje će biti u mogućnosti da bolje upravljaju ovom promenom mogle bi zadobiti konkurentnu prednost nad ostalima.

    Čak i pre kovid-krize, Evropa je zaostajala u digitalnoj ekonomiji. Izveštaj Evropskog suda revizora objavljeno u februaru pokazalo je da trećina radne snage u EU nema čak ni osnovne veštine u tom području. Brisel se nada da će taj deficit ublažiti novac iz 750 milijardi evra vrednog fonda za oporavak.

    Osnovan s ciljem generisanja dodatna dva odstotna boda ekonomskog rasta u evrozoni do 2026, jedan od ambicioznih ciljeva fonda jeste i da 120 miliona odraslih Evropljana godišnje pohađa neki oblik celoživotnog obrazovanja.

    - Reklama -spot_img

    Preporučujemo