U mnogim tekstovima Ditrih Bonhefer se pitao kako je moguće da cela nacija podlegne pod uticaj jednog režima, pa se tako zaustavljao na pojmovima ’glupost’, ’moć’ i ’zlo’. Nemački filozof, teolog i na kraju žrtva nacističkog pokreta Ditrih Bonhefer (1906-1945) posvetio je svoj život borbi protiv ’suludih Hitlerovih ideja’, kako je pisao.
Šta je zapisao o gluposti u nadi da je bolje razume i nađe način da se sa njom izbori?
Glupost i Bonhefer
„Glupost je opasniji neprijatelj dobra nego što je to zlo. Protiv zla možemo da se bunimo, ono se može razotkriti, u slučaju nužde i sprečiti silom. Zlo uvek u sebi nosi klicu sopstvenog uništenja zato što kod ljudi izaziva makar neprijatnost. Protiv gluposti smo nemoćni“, u uvodnom delu teksta O gluposti zapisao je Bonhefer.
Po Bonheferovim rečima za razliku od zlikovca, glupak je zadovoljan sobom. Čak je i opasan jer je razdražljiv i lako prelazi u napad. Zato Bonhefer savetuje da sa glupakom budete obazriviji nego sa zlikovcem.
„Nikada ne treba glupaka da ubeđujete argumentima. To je besmisleno i opasno“, savetovao je filozof.
Ko je glupak?
„Da bismo znali kako da izađemo na kraj s glupošću, moramo da pokušamo da shvatimo njenu suštinu. Jedno je sigurno: ona u suštini nije defekt intelekta, nego ljudskosti. Ima ljudi intelektualno veoma dobro opremljenih, koji su glupi. Ima i intelektualno usporenih koji su sve samo ne glupi. To otkrivamo u određenim situacijama“, piše Bonhefer.
Utisak da je glupost urođena slabost nije tako jak kao onaj da ljude u određenim situacijama načine glupima, odnosno da sami dopuštaju da budu zaglupljeni.
„I možemo da vidimo da ljudi koji žive odvojeno od ostalih, usamljeni, tu manu ređe poseduju nego ljudi ili grupe ljudi koji imaju potrebu za druženjem ili su na to upućeni.
Čini se, dakle, da je glupost više sociološki nego psihološki problem. Ona je rezultat delovanja izvesnih istorijskih okolnosti na čoveka, psihološki fenomen koji prati određene spoljašnje prilike“, možete pročitati u tekstu O gluposti.
Ovde se Bonhefer pozivao na svoje i iskustvo svojih savremenika u godinama Hitlerove ’hipnoze’ nacije i pitao se: Kako je moguće da svaki jak razvoj spoljašnje sile političkog ili verskog tipa pogađa toliki broj ljudi i to – glupošću?
Glupost u praksi
„Ovo je kao neki socio-psihološki zakon – moć jednih zavisi od gluposti drugih.
Nikada ljudske intelektualne sposobnosti ne bivaju umanjene niti nestaju, već uticaj i utisak koji snažan porast moći u javnoj sferi ostavlja na određene ljude oduzima njihovu samostalnost. Oni manje-više nesvesno odustaju od samostalnosti u situaciji u kojoj se nalaze“, tvrdio je Bonhefer.
Može se njegova ideja i ovako preneti – snažan porast moći bilo političke bilo verske zarazi veliki deo čovečanstva glupošću.
Kako ovo u praksi funkcioniše?
- Prvo, glupost nikoga ne sprečava da obavlja funkciju ili vlast. Istorija je svedok da su vrhovne pozicije bile preplavljene ljudima okarakterisanim kao glupim (oni drugi, pametni, se isključuju, odstranjuju, ubijaju).
- Moć ima takvu prirodu da zahteva da se ljudi ’predaju’ u smislu da predaju svoje sposobnosti neophodne za promišljanja, rasuđivanje i kritičko mišljenje.
Ili, po mišljenju Bonhefera, što više neko postaje deo establišmenta, to manje postaje individua:
„Harizmatičan, zanimljiv čovek, inteligentan, razumnog odnosa prema stvarima, postaje imbecilan čim preuzme dužnost. Kao da su ga obuzele parole, krilatice i slično. On je pod čarolijom, zaslepljen je, zloupotrebljen, zlostavljan u samom biću.“
Zlo, glupost, Bonhefer
Kao svedok vremena snažnog uspona političke moći jedne struje, Bonhefer je upozoravao da je glupost opasnija od zla. Ona ima veći potencijal da ošteti živote. Više štete može da učini jedan moćni glupak nego čitava banda spletkaroša.
Sa zlom znate kako ćete, znate kako da zauzmete stav. Ali, glupost je po Bonheferu teško iskoreniti.
Ko god želi da preuzme vlast, njemu su potrebni glupi ljudi da rade svoj posao, da budu vođeni i da im se upravlja. Tako i zlo može da vlada ako ima svoje ’glupave igrače’, bilo u široj javnosti bilo u korporativnim ili državnim krugovima.
Glupost može da vas nasmeje, rekao bi Bonhefer. Mediji danas svakoga na to podsećaju. Ali, kada zavlada, kada prepoznate parole, krilatice i fraze, isključenje zdravog razuma i kritičku misao, treba da se zabrinete i uplašite.
Tako je pisao Bonhefer, Nemac i filozof, obešen u koncentracionom logoru pred sam kraj rata jer ga nije krasila glupost i nikako mu nije išlo sa parolama.
