Ličnost nije uklesana u kamenu, možete da je menjate ako želite

Možete da promenite svoju ličnost ako biste nešto da menjate. Donedavno bi vam neko psihološki stručniji rekao da se pomirite sa životom i svojom ličnošću koja vam je sudbinski dodeljena.

Istraživanja danas potvrđuju da ličnost nije uklesana u kamenu i možete da je menjate ako želite. Pitanje je kako.

Jedna od ključnih karakteristika ’pet osobina’ ličnosti koje su poslednjih godina u osnovi psiholoških merenja crta ili dimenzija ličnosti jeste da su to osobine, a ne stanja. To znači da, osim u slučajevima moždanih bolesti, povreda mozga ili nekog značajnog životnog događaja, vaša ličnost u odraslom dobu ostaje stabilna kroz različite okolnosti i tokom života. Zapravo, iako ljudi obično postaju prijatniji i manje neurotični kako sazrevaju i stare, njihova pozicija u poređenju s drugim ljudima ostaje iznenađujuće stabilna.

Šta kaže vaša ličnost?

Vaša ličnost predviđa koliko će vaš brak biti srećan, koliko ćete biti uspešni u karijeri i kada ćete umreti. Ova predviđanja nisu zasnovana na jednoj ili dve male studije koje obuhvataju nekoliko ljudi. Izvedeno je na stotine istraživanja širom sveta koja su uključila stotine hiljada ljudi. Pokazala su da ličnost pouzdano predviđa važne životne događaje i ishode, u rasponu od religijskih uverenja do depresije i političke pripadnosti.

Ovi efekti nisu mali: ličnost predviđa važne životne ishode kao što su zarada, učestalost hapšenja i fizičko zdravlje otprilike jednako koliko i kognitivne sposobnosti i socioekonomski status. Ponekad je ličnost čak i važnija.

Na primer, nekoliko istraživanja pokazuje da ličnost može bolje od koeficijenta inteligencije da predvidi zaposlenje i poslovni status, mentalno zdravlje ili učešće u glasanju. Takođe, ličnost objašnjava više od 30 odsto varijacija u zadovoljstvu bračnim životom.

Kako se meri ličnost?

Iako je tokom poslednjih 100 godina razvijeno mnogo modela i procena ličnosti, ’velika petorka’ je za sada u samom vrhu po primeni i najistraženija je. Umesto da kategorizuje ljude, ona meri gde se ljudi nalaze na kontinuumu od ’niskog do visokog’ za svaku osobinu.

Otvorenost se odnosi na otvorenost za nove ideje i iskustva. Ljudi koji su visoko otvoreni obično uživaju u mašti i umetnosti, osećaju dubinu emocija, uživaju u raznolikosti, imaju avanturistički duh su i intelektualno radoznali, osećaju se prijatno kada izazivaju autoritet i ustaljenu tradiciju.

Savesnost je mera urednosti i marljivosti. Ljudi sa visokim nivoom savesnosti obično su odgovorni, vođeni ciljevima, samodisciplinovani i promišljeni. Savesna osoba je uvek tačna i nikada ne donosi impulsivne odluke.

Ekstrovertnost se odnosi na društvenost i energiju. Ljudi visoko ekstrovertni su obično pričljivi i otvoreni i napreduju u stimulativnom spoljašnjem okruženju. To je, recimo, vaš prijatelj pun samopouzdanja koji voli uzbuđenje i da upoznaje nove ljude.

Prijatnost je mera kooperacije i društvene harmonije. Ljudi sa procenjenom visokom prijatnošću obično su saosećajni, poverljivi, topli i obzirni. To je vaš prijatelj koji je uvek ljubazan prema svima i mrzi sukobe.

Neuroticizam se odnosi na anksioznost i emocionalnu nestabilnost. Ljudi sa visokim nivoom neuroticizma obično lako popuštaju pod stresom i verovatni često doživljavaju negativne emocije poput straha, besa, krivice i frustracije.

’Velikih pet’ osobina ličnosti ne objašnjavaju sve varijacije u ponašanju. Okruženje, društvena pozadina i kognitivne sposobnosti takođe su veoma važni. Neki psiholozi predlažu i dodavanje drugih osobina, recimo iskrenost ili poniznost. Ali, prednost ’velike petorke’ je u tome što destiluje ogroman broj osobina u pouzdano predviđa brojne životne ishode. Ako ste radoznali, pet osobina ličnosti možete da testirate i onlajn.

Nije sve tako crno

Istraživanja procenjuju da oko 70 odsto ljudi želi da promeni bar jednu osobinu ličnosti. Ali, nije sve tako crno i ima prostora za optimizam.

„Prvo, možda niste dosadan, neorganizovan samotnjak koji je zao i uvek uznemiren. Umesto toga, možda ste tradicionalna, opuštena i reflektivna osoba koja je iskrena i pomalo anksiozna“ piše Elizabet Gilbert, glavna u istraživačkom timu PsychologyCompass. Dodaje:

„Osobine ’velike petorke’ nemaju isključivo pozitivnu ili negativnu vrednost. Iako svaka osobina predviđa određene životne ishode (recimo, savesnost predviđa uspeh u karijeri i dugovečnost, dok neuroticizam predviđa depresiju), osobine same po sebi nisu ni dobre ni loše.“

Na primer, veoma ekstrovertni ljudi mogu biti bolji i jači lideri, ali introverti (koji imaju nizak nivo ekstrovertnosti) mogu biti bolji slušaoci koji pažljivije obrađuju informacije.

Ili, ljudi sa visoko procenjenom prijatnošću mogu biti bolji u rešavanju konflikata, dok njihova suprotnost može biti efikasnija u pregovorima u prodaji.

Čak i neuroticizam (verovatno najviše osporavana osobina) može poboljšati učinak u zadacima koji zahtevaju trud i može podstaći budnost i zdrave navike u nekim okolnostima.

Pretvaraj se

Čovek, dakle, možda može namerno da promeni svoje osobine ličnosti. Poslednjih nekoliko godina istraživači iznose dokaze da ličnost nije potpuno van kontrole onoga koji je nosi.

Na primer, neko može imati nisku savest uopšteno (osobina), ali može da bude tačan i odlično pripremljen za određeni sastanak (stanje). Međutim, ako neko uloži trud da menja svoje stanje i ponavlja ga, vremenom se mogu menjati osobine ličnosti.

Na neki način ovo može delovati očigledno. Vaša ličnost je, uostalom, ’pravilo’ koje opisuje kako obično mislite i kako se ponašate. Promenite kako mislite i ponašanje i vaša ličnost će se takođe promeniti. Popularno rečeno „pretvaraj se dok ne uspeš“.

Ključno za promenu ličnosti

Međutim, ključna stvar je da će vam trebati više od same želje ili povremene promene ponašanja da biste promenili svoju ličnost. Moraćete namerno da menjate misli, težnje i ponašanje i to duži vremenski period. Koliko dugo?

Psiholozi pišu: „…Toliko često i toliko mnogo da novi način razmišljanja i ponašanja postane navika koja se prenosi na druge oblasti života. Ako neko, na primer, želi da postane ekstrovertniji ili otvoreniji, možda će morati da se prisili da učestvuje u brojnim društvenim aktivnostima i situacijama i o njima pozitivno razmišlja više meseci pre nego što zaista počne da se raduje takvim događajima.“ „Dobra vest je da, iako voljna promena ličnosti zahteva napor, možete uživati u procesu više nego što očekujete. Introverti, na primer, obično potcenjuju koliko će uživati u ponašanju kao ekstroverti. Uspešna promena ličnosti verovatno će povećati vaše blagostanje i može poboljšati druga životna salda poput uspeha u karijeri“ u jednom od tekstova o promeni ličnosti navodi Elizabet Gilbert.