Iako upotreba gotovine opada širom Evrope, više od polovine svih transakcija i dalje se obavlja novčanicama – pokazuje novo istraživanje Evropske centralne banke (ECB) za 2024.
Anketa sprovedena među 40.000 građana evrozone pokazala je da je 52 odsto svih transakcija prošle godine izvršeno gotovinom.
U čak 14 od 20 zemalja evrozone, gotovina je i dalje najčešće korišćeno sredstvo plaćanja, a njen udeo od 45 do 55 odsto u polovini zemalja.
Digitalni zapad i analogni jug
Gotovina najviše dominira u južnoj i istočnoj Evropi – u Italiji čini 61 odsto svih plaćanja, u Španiji 57, a u Sloveniji 64 posto.
Sa druge strane, severne i zapadne zemlje sve više prelaze na digitalne oblike plaćanja, Od četiri najveće ekonomije EU, Francuska je jedina ispod proseka eurozone (52 odsto), dok je Nemačka nešto iznad, sa 53 odsto udela gotovine.
Razlog popularnosti “digitalizacije” je visoka stopa usvajanja beskontaktnih plaćanja debitnim karticama i mobilnim aplikacijama.
Kartice preuzimaju primat kod plaćanja većih od 50 evra
Zemlje s najvećim oslanjanjem na keš (više od 50 odsto ukupne potrošnje) su Litvanija, Slovačka, Slovenija, Austrija, Malta i Hrvatska.
S druge strane, gotovina se najmanje koristi u Holandiji (17 odsto), Finskoj (28 odsto), Luksemburgu (29 odsto), Nemačkoj (30 odsto), Francuskoj (34 odsto) i Belgiji (35 odsto).
ECB navodi da se gotovina najviše koristi kod manjih kupovina, dok kartice dominiraju kod transakcija većih od 50 evra.
Zašto građani i dalje biraju keš?
Ispitanici su kao glavnu prednost gotovine istakli to što „štiti privatnost i anonimnost“ (41 odsto), dok 35 procenata njih smatra da im plaćanje kešom pomaže da budu svesniji svojih troškova.
Stariji građani češće koriste gotovinu – osobe starije od 65 godina plaćaju kešom u 57 odsto slučajeva, dok mlađi od 40 godina to rade u manje od polovine transakcija.
