Šta nas čeka u narednih 5 godina: Budućnost pripada ljudima koji brzo uče, a ne koji mnogo znaju

„Posao budućnosti neće pripasti onima koji znaju najviše, već onima koji najbrže uče“ između ostalog predviđa Kolet Stalbaumer, jedna od čelnih ljudi Microsoft-a, konkretno na poziciji generalne menadžerke Copilot-a.

Dok većina rasprava o veštačkoj inteligenciji i dalje počinje pitanjem koja će zanimanja nestati, Stalbaumer smatra da je mnogo važnije pitanje kako će se promeniti način na koji ljudi rade.

To nije mišljenje tehnološkog entuzijaste sa društvenih mreža.

Kolet Stalbaumer je generalna menadžerka za Microsoft Copilot i jedna od osnivača Microsoft WorkLaba, istraživačke platforme koja već pet godina proučava kako se pod uticajem veštačke inteligencije menjaju kompanije, liderstvo i tržište rada. Njeni zaključci potkovani su istraživanjima koja Microsoft sprovodi među hiljadama kompanija i zaposlenih širom sveta, ali i kroz neposredan rad na razvoju alata koji danas menjaju svakodnevni posao miliona ljudi.

U tekstu objavljenom povodom izlaska knjige WorkLab: Five Years That Shook the Business World and Sparked an AI-First Future, Stalbaumer ne pokušava da predvidi budućnost. Umesto toga, izdvaja nekoliko promena za koje veruje da će oblikovati narednih pet godina rada.

„Veštačka inteligencija neće promeniti samo način na koji radimo. Promeniće ono što znači biti dobar zaposleni, uspešan lider i konkurentna kompanija“ zapisala je Stalbaumer.

Učenje više nije priprema za posao

Ako bi trebalo izdvojiti jednu prognozu koju Stalbaumer smatra presudnom, onda je to kraj ideje da se znanje stiče na početku karijere.

Poslednjih decenija profesionalni razvoj imao je prilično predvidljiv tok. Ljudi bi završili fakultet, stekli određene veštine i zatim ih godinama usavršavali kroz praksu. Veštačka inteligencija menja tu logiku.

Znanja koja su bila dovoljna pre dve ili tri godine danas često više nisu dovoljna. Novi alati pojavljuju se gotovo svakog meseca, a poslovi se menjaju brže nego što kompanije uspevaju da prilagode interne procese.

Zato Stalbaumer smatra da će sposobnost neprekidnog učenja postati važnija od količine postojećeg znanja.

Njena ideja nadovezuje se na koncept „mentaliteta rasta“ koji je izvršni direktor Microsofta Satja Nadela još 2017. godine opisao u knjizi Hit Refresh. Nadela je tada tvrdio da će najuspešniji profesionalci biti oni koji nikada ne prestanu da uče. Danas, u eri veštačke inteligencije, ta ideja više nije preporuka već poslovna nužnost.

Što je AI sposobniji, čovek postaje vredniji

Jedna od najvećih zabluda, smatra Stalbaumer, jeste verovanje da će razvoj AI umanjiti značaj ljudi. Upravo je suprotno. Što veštačka inteligencija preuzima više rutinskih zadataka, to veći značaj dobijaju osobine koje algoritmi još ne mogu da zamene.

Saosećanje.

Kritičko razmišljanje.

Procena.

Kreativnost.

Saradnja.

Sposobnost da se razume kontekst i povežu naizgled nepovezane informacije.

Drugim rečima, budućnost rada neće pripasti ljudima koji se nadmeću sa veštačkom inteligencijom, već onima koji nauče kako da rade zajedno sa njom. To potvrđuju i brojna istraživanja. Microsoft Work Trend Index već nekoliko godina pokazuje da kompanije sve manje traže samo tehničke veštine, a sve više sposobnost prilagođavanja, saradnje i brzog usvajanja novih znanja.

Kreativna hrabrost postaće nova prednost

Možda najzanimljivija prognoza Kolet Stalbaumer odnosi se na ono što naziva kreativnom hrabrošću.

Veštačka inteligencija, smatra ona, prvi put u istoriji dramatično smanjuje troškove eksperimentisanja.Jedna osoba danas može da napravi prototip proizvoda, razvije marketinšku strategiju, napiše poslovni plan ili analizira tržište uz pomoć alata za koje su nekada bili potrebni čitavi timovi. To, međutim, ne znači da će AI zameniti preduzetnike.

Naprotiv.

Smanjiće cenu pokušaja. A kada je cena pokušaja manja, raste broj ljudi spremnih da pokrenu posao, testiraju ideju ili uđu na novo tržište.

Veštačka inteligencija tako neće stvoriti više uspešnih kompanija zato što je pametnija od ljudi već zato što će mnogo više ljudi dobiti priliku da svoje ideje pretvore u stvarnost.

Liderstvo se više neće meriti odgovorima

Možda je najvažnija poruka Kolet Stalbaumer namenjena direktorima. Smatra da najveća greška komapnija nije u tome što sporo uvode AI već što pokušavaju da je uvedu bez promene načina razmišljanja.

„Tehnologiju je moguće kupiti. Kulturu nije. Kompanije koje će najviše profitirati od veštačke inteligencije neće biti one sa najvećim budžetima za IT. Biće to organizacije koje razviju kulturu u kojoj zaposleni bez straha eksperimentišu, dele znanje i uče jedni od drugih. U takvom okruženju menja se i uloga lidera. Njegov posao više nije da ima odgovor na svako pitanje. Njegov posao postaje da stvori okruženje u kojem ljudi imaju hrabrost da postavljaju nova pitanja“ poručila je.

Budućnost rada više nije daleka

Kolet Stalbaumer ne posmatra veštačku inteligenciju kao tehnološku revoluciju, već kao ljudsku. Njena prognoza nije da će AI promeniti svet. To se već događa.

Pravo pitanje, smatra ona, jeste koliko brzo će se promeniti ljudi. Jer kompanije budućnosti neće graditi oni koji imaju najbolji softver. Gradiće ih oni koji najbrže uče, najlakše prihvataju promene i umeju da spoje ono što je oduvek bila ljudska prednost – radoznalost, maštu i sposobnost saradnje – sa mogućnostima koje donosi veštačka inteligencija.