Veštačka inteligencija već menja kompanije, način rada i čitave industrije. Međutim, činjenica da je tehnologija revolucionarna ne znači da svaka cena koju su investitori spremni da plate za AI akcije ima opravdanje.
Upravo na tu razliku upozorava Evropska centralna banka (ECB).
U analizi objavljenoj 17. avgusta, pod naslovom „The AI boom: rational enthusiasm or the next dot-com bubble?“, ekonomisti ECB upozoravaju da su vrednovanja tehnoloških kompanija dostigla nivoe koji podsećaju na period dot-kom balona.
Poruka nije da je AI samo još jedan prolazni tehnološki trend. Naprotiv. Problem je u tome što investitori možda unapred plaćaju cenu za budućnost koja još nije stigla.
A kada očekivanja postanu previsoka, čak ni rast profita ne mora biti dovoljan da spreči pad akcija.
AI je stvaran. Ali da li su realne i cene akcija?
Istorija finansijskih tržišta puna je tehnoloških revolucija koje su zaista promenile svet, ali su istovremeno proizvele investicione balone.
Železnica je promenila ekonomiju. Elektrifikacija takođe. Internet je napravio možda još veću transformaciju.
Ali investitori koji su krajem devedesetih verovali da će svaka kompanija povezana sa internetom opravdati visoku tržišnu vrednost naučili su skupu lekciju.
ECB danas vidi sličan rizik kod veštačke inteligencije. U ranoj fazi razvoja nove tehnologije postoji ogromna neizvesnost. Teško je proceniti ko će biti pobednik, koliki će biti profit i koliko brzo će tehnologija povećati produktivnost.
U takvom okruženju optimizam lako podiže vrednovanja vodećih kompanija.
Problem nastaje kada tržišna očekivanja odu mnogo brže od ekonomskih rezultata.
Rojters, izveštavajući o novoj analizi ECB, navodi da banka smatra da je korekcija američkih tehnoloških akcija verovatna, dok tačan trenutak takvog preokreta nije moguće unapred odrediti.
Zašto dobre kompanije mogu imati loše akcije?
Ovo je možda najvažnija lekcija cele analize. Kompanija može da raste. Prihodi mogu da budu veći. Profit može da napreduje. Tehnologija može da bude revolucionarna.
A cena akcije ipak može da padne. Razlog je jednostavan. Berza ne određuje cenu samo prema tome koliko kompanija danas zarađuje. Ona pokušava da proceni koliko će kompanija zarađivati u budućnosti.
Ako su očekivanja ogromna, veliki deo budućeg uspeha već može biti ugrađen u cenu.
Tada više nije dovoljno da kompanija bude dobra.
Mora da bude bolja nego što je tržište već očekivalo. Upravo tu AI euforija postaje rizična.
Kada AI prestaje da bude samo tehnološki rizik
ECB ukazuje na još jedan zanimljiv mehanizam.
Dok je nova tehnologija u početnoj fazi, rizik je uglavnom koncentrisan na određene kompanije i sektor. Investitor tada može da smanji rizik tako što neće sav kapital držati u tehnološkim akcijama.
Ali ako AI postane infrastruktura cele ekonomije, situacija se menja.
Rizik više nije samo pitanje nekoliko tehnoloških kompanija. Postaje makroekonomski.
Tada ga je mnogo teže ukloniti običnom diversifikacijom portfolija.
Investitori zbog toga mogu početi da zahtevaju veću premiju za rizik. Kada se to dogodi, vrednovanja akcija mogu pasti čak i ako kompanije nastave da povećavaju prihode.
Dot-kom lekcija koju tržište ne bi trebalo da zaboravi
Poređenje sa dot-kom balonom ne znači da ECB tvrdi da će se istorija ponoviti na identičan način.
Ali obrazac je poznat.
Pojavljuje se tehnologija koja obećava transformaciju ekonomije. Kapital počinje ubrzano da ulazi u sektor. Vrednovanja rastu. Investitori pokušavaju da pronađu buduće pobednike.
U jednom trenutku očekivanja mogu da postanu važnija od rezultata.
Kada tržište počne da preispituje te pretpostavke, korekcija može biti veoma brza.
Financial Times je poslednjih nedelja takođe beležio rastuću nervozu investitora zbog vrednovanja kompanija povezanih sa AI talasom. List je krajem jula ukazivao na rasprodaju dela akcija koje su bile u centru AI investicionog buma i sve intenzivniju debatu o tome da li je tržište ušlo u balon.
Evropa ima 440 milijardi razloga da prati Wall Street
Problem nije ograničen na američke investitore.
Domaćinstva u evrozoni imaju oko 440 milijardi evra izloženosti akcijama kompanija iz grupe poznate kao „Magnificent Seven“. To su Alphabet, Amazon, Apple, Meta, Microsoft, Nvidia i Tesla.
Prema Reutersovom prikazu analize ECB, približno toliku izloženost imaju i evropski penzioni fondovi i osiguravajuće kompanije.
- Kina staje na kočnicu: Njena najveća slabost u AI trci nisu ni čipovi ni tehnologija
- ECB upozorava na AI euforiju: Da li tržištu preti novi dot-kom scenario?
- Nekretnine u Srbiji vrede sve više, ali kupaca je manje: Stan na Savskom vencu plaćen 1,6 miliona evra
- Muhamed El-Ehren: Svetska ekonomija više ne zna kuda ide i to je nova realnost
- Električni automobili pojeftinjuju, a Srbija beleži rast od 232%: Da li je počeo veliki preokret?
To znači da eventualni veliki pad američkih tehnoloških akcija ne bi ostao američki problem.
Evropska domaćinstva mogla bi direktno da osete pad vrednosti svoje finansijske imovine.
Posebno zato što veliki deo izloženosti ne nastaje samo direktnom kupovinom pojedinačnih akcija. Investitori američke tehnološke gigante drže i kroz investicione i ETF fondove.
Evropske berze jesu drugačije, ali nisu izolovane
Struktura evropskog tržišta pruža određenu zaštitu.
Na evropskim berzama znatno veću ulogu imaju banke, industrija, automobilske kompanije, energetika, farmacija i druge tradicionalnije delatnosti.
To znači da evropski indeksi nisu koncentrisani na AI priču u istoj meri kao američko tržište.
Ali to ne znači da su zaštićeni.
Američke i evropske berze snažno su povezane. Velika rasprodaja na Wall Streetu gotovo sigurno bi promenila apetit investitora prema riziku i u Evropi.
Financial Times je početkom avgusta ukazao da evropske akcije imaju atraktivnije vrednovanje i drugačiju sektorsku strukturu od američkog tržišta. Banke, energetika, odbrana i farmacija spadaju među sektore koji daju evropskim indeksima drugačiji profil.
Najveći problem nastaje ako AI ne ispuni obećanja dovoljno brzo
Ogroman deo današnjeg optimizma počiva na očekivanju da će veštačka inteligencija dramatično povećati produktivnost.
Ako kompanija zahvaljujući AI može da proizvodi više uz manje troškove, njen profit može snažno da poraste.
To je investiciona teza.Ali postoji jedna nepoznata: koliko brzo će se to dogoditi?
AI može dugoročno promeniti svetsku ekonomiju, a da kratkoročni finansijski rezultati ipak budu slabiji nego što investitori danas očekuju.
U tom slučaju problem nije neuspeh tehnologije.
Problem je cena koja je za taj uspeh unapred plaćena.
To je klasičan mehanizam tržišnog razočaranja.
Tržište je već pokazalo prve znake nervoze
Debata više nije teorijska.
Tokom leta investitori su već počeli mnogo pažljivije da procenjuju koliko tehnološki giganti troše na AI i kada će ogromne investicije početi da donose očekivane prinose.
Financial Times je početkom avgusta upozorio da su portfoliji mnogih investitora postali snažno nagnuti ka tehnološkim akcijama. Visoka koncentracija tržišta na mali broj velikih kompanija povećava rizik od snažnih promena vrednosti kada se raspoloženje investitora promeni.
Istovremeno, debate o AI balonu nisu ograničene na SAD. Financial Times je 14. avgusta izvestio da je AI entuzijazam podigao vrednovanja pojedinih kineskih tehnoloških akcija na izuzetno visoke nivoe.
To pokazuje koliko je investiciona priča o veštačkoj inteligenciji postala globalna.
Najopasniji scenario nije samo pad akcija
ECB upozorava na još ozbiljniji rizik. Velika berzanska korekcija sama po sebi bila bi bolna. Ali mnogo ozbiljniji scenario nastao bi ako bi se pad akcija poklopio sa širom nestabilnošću finansijskih tržišta.
Tada bi posledice mogle da pređu granice berze.
Pad finansijske imovine može da smanji bogatstvo domaćinstava. To može uticati na potrošnju.
Kompanije mogu postati opreznije sa investicijama i zapošljavanjem.
Finansiranje može postati skuplje.
A slabije poverenje investitora može dodatno pogoršati tržišni pad.
ECB posebno ukazuje da je danas manevarski prostor ekonomskih vlasti ograničeniji nego u vreme pucanja dot-kom balona. Prostor za smanjenje kamatnih stopa ili korišćenje fiskalne politike za ublažavanje udara nije isti kao početkom ovog veka.
AI revolucija i AI balon mogu postojati istovremeno
Tu se nalazi možda najvažniji zaključak.
Pitanje nije da li je veštačka inteligencija „stvarna“.
Jeste.
Pitanje je koliko njena buduća ekonomska vrednost danas treba da košta na berzi.
Internet je zaista promenio svet. Ali to nije sprečilo pucanje dot-kom balona.
Slično tome, AI može postati jedna od najvažnijih tehnologija ovog veka, dok istovremeno pojedine akcije mogu biti precenjene.
Investitori zato moraju da razlikuju dve stvari koje se često mešaju: kvalitet tehnologije i cenu investicije.
ECB ne zna kada bi korekcija mogla da nastupi. To, uostalom, niko pouzdano ne zna.
Ali upozorenje iz Frankfurta je jasno. Što su očekivanja veća, to je tržištu potrebno više stvarnih rezultata da bi ih opravdalo.
A kada se očekivanja i realnost razdvoje, finansijska tržišta taj jaz obično zatvaraju brzo.
