Veštačka inteligencija je za mlade Amerikance sve manje simbol tehnološkog napretka, a sve više razlog za zabrinutost. U centru pažnje je pitanje koje ih direktno pogađa – hoće li za njih uopšte biti dovoljno poslova? Nova anketa Istraživačkog centra Pew pokazuje značajnu promenu raspoloženja među Amerikancima mlađim od 30 godina. Gotovo tri četvrtine njih smatra da će razvoj veštačke inteligencije dovesti do smanjenja broja dostupnih radnih mesta.
Pre dve godine takav stav imalo je 61 odsto ispitanika iz ove starosne grupe.
Promena je posebno zanimljiva zato što su mladi dugo bili među najvećim optimistima kada je reč o novim tehnologijama. Sada se upravo među njima ubrzano širi skepticizam.
AI više brine nego što raduje
Šira slika pokazuje da zabrinutost nije ograničena samo na najmlađe zaposlene. Više od polovine Amerikanaca kaže da ih razvoj AI više zabrinjava nego što ih raduje.
Ranija istraživanja Pew Research Centera već su pokazivala rezervisanost javnosti prema ubrzanom uvođenju AI. Na primer, oko šest od deset Amerikanaca želelo je veću kontrolu nad načinom na koji se AI koristi u njihovim životima.
Ipak, kod mladih postoji dodatni razlog za strah. Oni tek treba da naprave prve ozbiljne korake na tržištu rada.
A upravo su početne pozicije među onima na koje automatizacija može najbrže da utiče.
Problem prvog posla
Generacije koje sada završavaju fakultete ili imaju tek nekoliko godina iskustva ulaze na tržište rada u neuobičajenom trenutku.
Kompanije više ne razmišljaju samo o tome kako AI može da poveća produktivnost zaposlenih. Sve češće analiziraju i koje zadatke softver može potpuno da preuzme.
To posebno pogađa poslove koji su decenijama služili kao ulazna vrata u karijeru.
Istraživanje Stanford Digital Economy Laba pružilo je jedan od značajnijih ranih dokaza ovog trenda. Istraživači su utvrdili da su zaposleni od 22 do 25 godina u zanimanjima koja su najviše izložena AI zabeležili relativan pad zaposlenosti od 16 odsto. Kod iskusnijih radnika u istim zanimanjima takav obrazac nije bio jednako izražen.
Posebno su pogođeni mladi programeri, zaposleni u korisničkoj podršci i neka administrativna zanimanja.
Stanfordovi podaci zato ukazuju na važnu razliku. AI za sada ne deluje jednako na sve zaposlene.
Juniori prvi osećaju promenu
Slični signali stižu i van SAD.
Rojters je u junu izvestio o istraživanju švajcarskog tržišta rada koje je obuhvatilo više od 7,3 miliona oglasa. Broj početnih pozicija u 2025. bio je 32 odsto niži u odnosu na prosek iz perioda 2019–2022. Među sektorima koji su posebno pogođeni bili su marketing, administracija, finansije i IT.
Istovremeno, potražnja za iskusnijim zaposlenima u oblastima izloženim AI ostala je znatno otpornija.
To otvara paradoks sa kojim će kompanije tek morati da se suoče.
Ako AI smanji potrebu za juniorima, odakle će za deset godina doći seniori?
Početne pozicije nisu samo jeftinija radna snaga. One su tradicionalno bile mesto na kojem zaposleni uče posao, upoznaju industriju i stiču iskustvo potrebno za preuzimanje složenijih funkcija.
Njihovo nestajanje zato može promeniti čitav sistem razvoja kadrova.
Nije izvesno da AI znači masovnu nezaposlenost
Ipak, postoje i razlozi za oprez pri donošenju velikih zaključaka.
Veštačka inteligencija još nije izazvala kolaps ukupnog tržišta rada. Njene posledice teško je odvojiti od ekonomskog ciklusa, kamatnih stopa, restrukturiranja kompanija i drugih promena.
Rojters je nedavno preneo ocenu Adecco Groupa da AI neće dovesti do opšteg sloma zaposlenosti. Prema tom viđenju, tehnologija će pre promeniti sadržaj velikog broja poslova nego jednostavno eliminisati radnike.
Čak i istraživači Stanforda naglašavaju da je još rano za definitivne zaključke. Veza između AI i smanjenja zaposlenosti mnogo je jasnija kod mladih u zanimanjima izloženim automatizaciji nego na tržištu rada u celini. To je važna razlika.
Pitanje možda nije da li će AI „uzeti sve poslove“. Mnogo važnije pitanje jeste koje će poslove prvo promeniti i ko će platiti najveću cenu tranzicije.
Za sada, mladi radnici imaju dovoljno razloga da veruju da bi odgovor mogao da glasi – oni.
Strah mladih je signal kompanijama
Promena raspoloženja među mladim Amerikancima zato prevazilazi pitanje javnog odnosa prema jednoj tehnologiji.
To je i signal poslodavcima.
Kompanije mogu kratkoročno da smanje troškove tako što će automatizovati zadatke koje su nekada obavljali početnici. Ali dugoročno mogu ostati bez sistema kroz koji stvaraju buduće stručnjake i rukovodioce.
Zbog toga će jedna od najvažnijih poslovnih tema narednih godina biti redizajniranje početnih radnih mesta.
- Mladi Amerikanci sve više strahuju od AI: Tri četvrtine očekuje manje radnih mesta
- TikTok želi da uđe u svet plaćanja: Novac bi mogao da se šalje direktno kroz poruke
- Inflacija u Srbiji pala na 1,9 odsto: NBS podigla prognozu privrednog rasta
- Lomača veka: Amazon kupuje stare knjige, skenira ih za AI, pa ih zatim uništava
- Šta radi usamljenost? Začarani krug iz kojeg je sve teže izaći
Junior budućnosti verovatno neće obavljati isti posao kao junior pre pojave generativne veštačke inteligencije. Od njega će se očekivati da AI koristi kao alat, ali i da poseduje veštine koje tehnologija teško može da zameni.
To uključuje procenu informacija, komunikaciju, kreativno rešavanje problema i razumevanje poslovnog konteksta.
AI, dakle, možda neće ukinuti prvi posao.
Ali bi mogao potpuno da promeni ono što pod prvim poslom podrazumevamo.
