Sjedinjene Američke Države dobile su mogućnost da značajno prošire vojno prisustvo na Grenlandu. Ali nisu dobile Grenland. To je, najkraće, rezultat novog bezbednosnog sporazuma koji su potpisale SAD, Danska i Grenland. Dokument bi trebalo da stavi tačku na višemesečne tenzije oko najvećeg ostrva na svetu. Istovremeno, on pokazuje koliko je Arktik postao važan u novoj globalnoj geopolitičkoj i ekonomskoj utakmici.
Sporazum su 22. septembra u Njujorku potpisali američki predsednik Donald Tramp, danska premijerka Mette Frederiksen i premijer Grenlanda Jens-Frederik Nielsen.
Kako navodi Rojters u analizi sporazuma, dokument omogućava Vašingtonu da uspostavi dve nove vojne baze na Grenlandu. SAD će istovremeno moći da prošire postojeću bazu Pituffik.
Dogovor, međutim, ne prenosi suverenitet nad Grenlandom na Sjedinjene Države.
Dve nove baze i jačanje Pituffika
Najvažniji deo sporazuma odnosi se na američko vojno prisustvo. SAD će moći da uspostave nove odbrambene zone u Narsarsuaqu, na jugu Grenlanda, i Mestersvigu, na istočnoj obali. Predviđena je i modernizacija i proširenje aktivnosti u Pituffik Space Base, jedinoj trenutno aktivnoj američkoj bazi na ostrvu.
Pituffik ima posebno mesto u američkoj odbrambenoj infrastrukturi. Baza je važna za rano upozoravanje na raketne napade, protivraketnu odbranu i nadzor svemira.
EU ulaže stotine miliona u Grenland: Iza odgovora Trampu krije se mnogo veća ekonomska bitka
Američko vojno prisustvo na Grenlandu, pritom, nije novost. Njegovi temelji sežu do sporazuma SAD i Danske iz 1951. godine.
NATO navodi da je strateški značaj Grenlanda za SAD postojao još tokom Drugog svetskog rata. Važnost ostrva dodatno je porasla tokom Hladnog rata.
Novi dokument praktično nadograđuje taj bezbednosni okvir za novu geopolitičku realnost.
Amerika dobija pristup, Danska zadržava suverenitet
To je verovatno politički najvažnija tačka dogovora. Grenland ostaje u okviru Kraljevine Danske, uz postojeće pravo Grenlanđana na samoopredeljenje.
Zvanični tekst sporazuma objavila je Bela kuća, dok je danska vlada naglasila da dokument poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Kraljevine Danske.
Danska premijerka Mette Frederiksen ocenila je da sporazum jača zajedničku odbranu i bezbednost i da je čvrsto vezan za NATO.
Da li SAD preuzimaju Grenland? Ministar spoljnih poslova potvrdio da su pregovori u toku, Danska šalje vojsku
Grenlandski premijer Jens-Frederik Nielsen posebno je istakao pravo stanovnika Grenlanda na samoopredeljenje.
To nije nevažna formulacija. Donald Tramp je tokom prethodnog perioda više puta govorio o američkom preuzimanju Grenlanda. Takve izjave izazvale su ozbiljne političke tenzije između Washingtona, Kopenhagena i Nuuka.
Novi dogovor nudi drugačije rešenje. SAD dobijaju mnogo širi bezbednosni prostor, ali bez promene granica.
Kina i Rusija ostaju izvan Grenlanda
Sporazum ima još jednu veoma važnu odredbu. Države koje nisu članice NATO-a neće moći da uspostave stalno vojno prisustvo ili vojne instalacije na Grenlandu bez saglasnosti potpisnica.
Iako je formulacija šira, geopolitička poruka je jasna. U centru pažnje su pre svega Rusija i Kina. Američka administracija već dugo upozorava na rast njihovog uticaja na Arktiku.
Arktik više nije samo udaljeni, zaleđeni prostor na severu planete. Topljenje leda menja njegov ekonomski i strateški značaj. Otvaraju se nove mogućnosti za pomorske rute, eksploataciju resursa i vojno pozicioniranje.
Zbog toga kontrola infrastrukture na Grenlandu ima vrednost koja daleko prevazilazi veličinu lokalne ekonomije.
Zašto je Grenland toliko važan?
Pogled na kartu daje deo odgovora. Grenland se nalazi između Severne Amerike i Evrope. Njegova pozicija je ključna za nadzor severnog Atlantika i arktičkog prostora.
Ostrvo je važno i zbog mineralnih resursa. Upravo kombinacija vojne geografije, sirovina i potencijalnih novih trgovačkih ruta čini Grenland jednim od strateški najvažnijih područja Arktika.
Grenland nije zaboravio Trampovu pretnju: Zaustavili američku naftnu kompaniju
NATO je poslednjih godina takođe pojačao fokus na sever.
Generalni sekretar Alijanse Mark Rutte govorio je tokom 2026. o riziku rastućeg ruskog i kineskog pristupa Arktiku. NATO je zbog toga pokrenuo inicijativu Arctic Sentry, usmerenu na jačanje bezbednosti regiona.
Američko-dansko-grenlandski sporazum treba posmatrati upravo u tom širem kontekstu.
Sporazum može da preživi i nezavisnost Grenlanda
Jedna od najzanimljivijih odredbi odnosi se na budući politički status ostrva. Sporazum nema klasičan rok trajanja. Prema njegovim odredbama, mogao bi da ostane na snazi čak i ukoliko Grenland jednog dana postane nezavisan.
U tom slučaju Grenland bi, prema dogovorenom okviru, ostao u NATO-u i preuzeo odgovarajuća prava i obaveze Danske iz sporazuma.
To Washingtonu daje nešto što je sa stanovišta dugoročne strategije izuzetno važno — kontinuitet.
Politički status Grenlanda može se menjati. Američko vojno prisustvo ne mora.
Postoji i poslovna strana sporazuma
Iza velikih geopolitičkih pitanja nalazi se i vrlo konkretan ekonomski interes.
Sporazum predviđa da se za robu i usluge povezane sa uspostavljanjem, održavanjem ili eventualnim uklanjanjem američkih objekata u najvećoj mogućoj meri koriste grenlandski izvori.
To otvara prostor za lokalne kompanije i dobavljače. Izgradnja i modernizacija baza podrazumevaju građevinske radove, logistiku, energiju, transport, telekomunikacije i niz pratećih usluga.
Za ekonomiju sa malim brojem stanovnika veliki infrastrukturni i vojni projekti mogu imati vidljiv efekat.
Zbog toga dogovor nije samo bezbednosni dokument. On potencijalno menja i ekonomsku računicu Grenlanda.
Kompromis koji svima daje ponešto
Washington dobija prošireno vojno prisustvo i dugoročnu poziciju na jednom od strateški najvažnijih mesta na Arktiku.
Danska zadržava suverenitet i izbegava scenario američke aneksije. Grenland dobija formalno priznatu ulogu u pregovorima koji se direktno tiču njegove teritorije, kao i potencijalne ekonomske koristi.
Nielsen je dogovor opisao kao sporazum od kojeg koristi imaju sve tri strane.
Ipak, politička šteta iz prethodnih meseci neće nestati preko noći. Rojters je dan nakon potpisivanja zabeležio da na Grenlandu postoji olakšanje zbog postignutog kompromisa, ali i da je poverenje prema Washingtonu i dalje poljuljano.
U tome se možda nalazi i najvažnija poruka čitavog dogovora.
- OpenAI predstavio GPT-6 Sol i Luna: Koliko košta korišćenje novih AI modela
- SAD dobile širi vojni pristup Grenlandu: Šta zapravo donosi novi sporazum sa Danskom
- Najbolji lideri koji se ne nadaju najboljem i Stokdejlov paradoks
- Potpisan sporazum EIB-a i Erste Banke vredan 22 miliona eura za podršku digitalnim i zelenim projektima
- Koliko vredi san koji stalno odlažete: Frank Darabont i godišnjica klasika
SAD nisu dobile Grenland. Dobile su ono što im je, sa stanovišta bezbednosti, možda važnije: mnogo širi prostor za dugoročno vojno prisustvo na ostrvu.
A Grenland je dobio još jasniju potvrdu da će u novoj borbi za Arktik teško više biti samo posmatrač.
