Pregovori o sledećem sedmogodišnjem budžetu Evropske unije ulaze u jednu od najtežih faza. Šest ekonomski snažnih članica zapretilo je da neće podržati predloženi finansijski okvir ukoliko rashodi ne budu značajno smanjeni. Nemačka, Holandija, Švedska, Danska, Austrija i Finska traže rezove koji bi se merili stotinama milijardi evra. Njihov zahtev mogao bi da promeni ne samo veličinu budžeta već i način na koji će Evropska unija trošiti novac tokom naredne decenije.
Prema pisanju Financial Timesa, lideri šest zemalja zahtevaju „fundamentalnu reformu“ predloga za period od 2028. do 2034. godine.
U centru spora je pitanje koje postaje sve važnije za evropsku ekonomiju: koliko novca EU treba da nastavi da izdvaja za tradicionalne politike, a koliko za odbranu, tehnologiju i konkurentnost?
Budžet od gotovo dva biliona evra
Evropska komisija je predložila budžetski okvir vredan gotovo dva biliona evra. Reč je o iznosu koji odgovara približno 1,26 odsto prosečnog bruto nacionalnog dohotka EU tokom perioda 2028–2034.
Predlog je predstavljen u julu 2025. godine. Njime Brisel pokušava da prilagodi evropski budžet novim ekonomskim i geopolitičkim okolnostima.
Među prioritetima su bezbednost i odbrana, konkurentnost, migracije, energetika i klimatska otpornost. Istovremeno treba zadržati podršku poljoprivredi i ekonomskoj i socijalnoj koheziji, navodi Savet Evropske unije u pregledu novog budžetskog okvira.
Problem je što najveći neto donatori smatraju da se svi ti ciljevi ne mogu jednostavno finansirati povećanjem ukupnog računa.
Njihova poruka je da EU mora da bira prioritete.
Od poljoprivrede ka odbrani i inovacijama
Šest zemalja želi veći deo evropskog novca da usmeri ka odbrani i inovativnim kompanijama.
To bi, međutim, značilo pritisak na dve oblasti koje su decenijama bile među najvažnijim stavkama evropskog budžeta – poljoprivredu i regionalni razvoj. Upravo tu počinje politički problem.
Smanjenje poljoprivrednih subvencija teško je prihvatljivo državama sa velikim agrarnim sektorom. Slično važi za koheziona sredstva, od kojih značajno zavise manje razvijeni regioni Unije.
Savet EU je već tokom 2026. usvajao delimične pregovaračke pozicije o kohezionoj politici i nacionalnim i regionalnim planovima. Međutim, ključni finansijski iznosi ostavljeni su za završne pregovore o kompletnom budžetu.
Drugim rečima, članice mogu da se dogovore o pravilima. Mnogo je teže dogovoriti se koliko će ko dobiti.
Šest zemalja daje oko 40 odsto prihoda budžeta
Težinu zahteva dodatno povećava činjenica da šest država koje traže rezove zajedno obezbeđuju oko 40 odsto prihoda evropskog budžeta, prema FT-u.
To njihovom zahtevu daje veliku pregovaračku snagu. „Ukoliko se budžetski rashodi ne smanje za stotine milijardi, ove godine neće biti dogovora“, rekao je FT-u diplomata iz jedne od zemalja potpisnica. To nije beznačajna pretnja.
Za usvajanje višegodišnjeg finansijskog okvira potrebna je jednoglasnost država članica u Savetu, nakon saglasnosti Evropskog parlamenta. To praktično znači da svaka članica može da spreči konačan dogovor.
Evropa pokušava da promeni svoje prioritete
Sukob oko budžeta zapravo pokazuje širi problem sa kojim se EU suočava.
Evropska ekonomija mora više da ulaže u bezbednost, tehnologiju i industrijsku konkurentnost. Istovremeno postoje snažni politički zahtevi da se ne smanjuju tradicionalni programi. To postaje sve teže u trenutku kada evropske kompanije pokušavaju da održe korak sa konkurentima iz SAD i Kine.
Račun za godine jeftinog novca tek stiže: Globalni dug oborio rekord, ali jedna stvar sada brine više od same cifre
Novi Evropski fond za konkurentnost zato bi trebalo da usmeri više kapitala prema strateškim tehnologijama i industrijama. Fokus obuhvata digitalne tehnologije, veštačku inteligenciju, poluprovodnike, sajber bezbednost, čistu industriju, ali i odbranu i svemirski sektor.
Budžetska rasprava zato više nije samo pitanje raspodele novca.
Ona postaje rasprava o budućem ekonomskom modelu Evropske unije.
Dublin pred teškim zadatkom
Poseban teret sada pada na Irsku, koja predsedava Savetom EU u drugoj polovini 2026. godine.
Evropski lideri su još u junu pozvali irsko predsedavanje da ubrza pregovore pred sastanak Evropskog saveta 15. oktobra. Cilj ostaje postizanje sporazuma pre kraja 2026. godine. Rok nije slučajan.
Dogovor tokom ove godine omogućio bi da prateći propisi budu usvojeni tokom 2027. Tako bi novi programi mogli da počnu bez prekida finansiranja od januara 2028. godine.
Irsko predsedavanje zato mora da pronađe kompromis između najvećih neto donatora i država koje žele da sačuvaju snažno finansiranje poljoprivrede i regionalnog razvoja. Prostor za kompromis neće biti veliki.
Bitka nije samo oko dva biliona evra
Pregovori o budžetu EU tradicionalno su teški jer svaka članica pokušava da zaštiti sopstvene interese. Ovoga puta, međutim, spor ima dodatnu dimenziju.
Evropa pokušava da promeni svoje ekonomske prioritete u trenutku kada se istovremeno suočava sa bezbednosnim izazovima i snažnom globalnom industrijskom konkurencijom.
- Što AI postaje moćniji, vođama će biti potrebna jedna druga vrsta inteligencije
- Wiener Städtische Versicherungsverein sa 10.000 EUR podržao rad udruženja „Iskra“ i „Srce za djecu oboljelu od raka“
- Rade Rakočević, pesnik i direktor kompanije „Senzal Kapital“: Osjećam da smo sada svi u stavu zadržanog daha
- Šest bogatih članica preti blokadom budžeta EU: Traže rezove od stotina milijardi evra
- Lady Gaga zapošljava i pita: „Hoćete li da radite kod nas?“
Ako više novca ode na odbranu, tehnologiju i inovacije, negde će morati da bude napravljen rez. Ako se postojeći programi zaštite, moraće da se pronađu dodatni prihodi ili prihvati veći budžet.
Upravo oko tog izbora sada se formiraju dva bloka. Zato pretnja šest država nije samo još jedna epizoda u tradicionalnom cenkanju oko evropskog novca. Ona otvara mnogo važnije pitanje – šta će biti prioritet Evropske unije posle 2028. godine.
