Adam Smit pre 250 godina i sada: Šta je bogatstvo naroda?

Postoje knjige koje, jednom napisane, više nikada nisu vlasništvo vremena kojem su nastale. Takvo je „Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda“, ili „Bogatstvo naroda“ Adama Smita, objavljeno 9. marta 1776. godine.

Dva i po veka kasnije, ta knjiga nije samo spomenik ekonomske misli. Ona je i dalje živi tekst, ogledalo u kojem savremeni svet prepoznaje svoje dileme: trgovinske ratove, monopolsku moć, nejednakost, ulogu države, smisao konkurencije i pitanje od kojeg sve počinje – šta zapravo čini bogatstvo jednog društva.

Kako piše Reuters, rasprave koje danas dominiraju ekonomskim i političkim prostorom, od oporezivanja bogatih, carine, trgovinskog protekcionizma do moći monopola, mogle bi gotovo doslovno biti preuzete iz Smitovih stranica. U tome i jeste njegova trajnost: Adam Smit nije važan samo zato što je bio prvi veliki ekonomista modernog sveta, već zato što je umeo da vidi obrasce moći koji se ponavljaju kroz vekove.

Filozof morala pre nego ekonomista

Adam Smit se često pojednostavljeno naziva „ocem kapitalizma“. Ali ta fraza, koliko god bila atraktivna, skriva važniji deo istine.

Smit nije bio samo ekonomista. Bio je, pre svega, moralni filozof. Pre „Bogatstva naroda“ napisao je „Teoriju moralnih osećanja“, delo u kojem polazi od toga da čovek nije biće vođeno isključivo sopstvenim interesom, već i simpatijom prema drugima, željom za priznanjem i unutrašnjim osećajem mere.

Upravo zato je njegovo ekonomsko delo mnogo dublje od mehaničke odbrane tržišta. Kako primećuje Džesi Norman u tekstu povodom jubileja, Smit je postavio hrabro pitanje: kako društvo zasnovano na razmeni i sopstvenom interesu može stvoriti prosperitet, a da ne sklizne u korupciju, privilegije i nepravdu? Njegov odgovor nije bio u pohlepi, već u institucijama: u konkurenciji, pravdi, vladavini prava i pravilima koja sprečavaju da moćni zarobe državu.

Tržište kod Smita ne funkcioniše zato što su ljudi dobri, niti zato što su sebični, već zato što dobro uređena pravila pretvaraju pojedinačni interes u opštu korist.

Šta je bogatstvo jednog naroda?

Smitova prva velika revolucija bila je u samoj definiciji bogatstva. U vreme kada je vladao merkantilizam, verovalo se da je bogatstvo nacije u zlatu i srebru, u gomilanju izvoza i ograničavanju uvoza. Smit je tu logiku izvrnuo naglavačke. Bogatstvo, tvrdio je, nije metal u trezoru, već tok dobara i usluga koje društvo stvara.

To je bio prelomni trenutak moderne ekonomije. Bogatstvo nije ono što se čuva, nego ono što se stvara. A ono se stvara tamo gde ljudi imaju slobodu da rade, trguju, štede, ulažu i razmenjuju.

U tom pogledu, Smit je i danas savremen. Napadao je trgovinski protekcionizam i carine, što zvuči kao da govori o današnjem svetu, u kojem se granice ponovo zatvaraju, a trgovinski deficiti prikazuju kao dokaz slabosti. Njegovo upozorenje ostaje jasno: carine su porezi. One se možda uvode na granici, ali ih na kraju plaćaju domaći potrošači, domaće firme i samo društvo.

Smit je to govorio slikom: „Razuman domaćin nikada ne pokušava da kod kuće pravi ono što može jeftinije da kupi.“ Ta rečenica i danas razara čitavu retoriku ekonomskog nacionalizma.

Podela rada i velika snaga malih zadataka

Jedan od najpoznatijih prizora u istoriji ekonomske misli jeste Smitov opis fabrike igala. On pokazuje kako se proizvodnja uvećava kada se posao razloži na niz sitnih, specijalizovanih radnji. Iz te jednostavne slike nastala je jedna od najmoćnijih ideja moderne ekonomije: podela rada stvara produktivnost, a produktivnost stvara prosperitet.

Ali i tu je Smit složeniji nego što se obično misli. On jeste slavio efikasnost specijalizacije, ali je znao i njenu cenu. Kasniji kritičari, od Marksa nadalje, upravo su u toj logici videli opasnost da čovek postane sveden na ponavljanje malih, otupljujućih zadataka. Zato je važno razumeti da Smit nije bio pesnik bezgranične industrijalizacije, već mislilac koji je znao da svaka ekonomska dobit otvara i moralna pitanja.

„Nevidljiva ruka“ i pogrešna čitanja

Malo je metafora poznatijih od Smitove „nevidljive ruke“. Ali malo je i metafora koje su toliko puta pojednostavljene. U javnom govoru ona se često koristi kao opravdanje za ideju da tržište samo po sebi sve rešava i da je svako mešanje države štetno. Međutim, kako podsećaju i brojni tumači Smita, ta metafora se u „Bogatstvu naroda“ pojavljuje svega jednom.

Suština Smitove misli nije bila u tome da tržište treba ostaviti bez nadzora, već da ono može da radi samo ako je zaštićeno od monopola, privilegija i političkog zarobljavanja. Indijski mislilac Pratap Bhanu Mehta za Reuters kaže da je „Bogatstvo naroda“ zapravo i kritika načina na koji posebni interesi, monopolisti i moćne grupe osvajaju državu. Tek kada se to suzbije, slobodno tržište može da radi.

To je možda i najvažnija lekcija za ovaj vek. Savremeni svet voli da govori jezikom tržišta, a da često živi logikom oligopola. Velike tehnološke platforme, umreženi interesi, lobistička moć i zatvoreni sistemi privilegija ne bi Adamu Smitu delovali kao trijumf tržišta, nego kao njegova izdaja.

Njegovo upozorenje zvuči gotovo proročki: „Ljudi istog zanata retko se sastaju, a da se razgovor ne završi u zaveri protiv javnosti.“

Zašto je Smit važan i onima koji nisu ekonomisti?

Adam Smit nije važan samo za preduzetnike, investitore, profesore ili ministre finansija. On je važan svakome ko želi da razume kako društva postaju bogata i zašto ponekad, uprkos talentu i radu, ostaju zarobljena u siromaštvu, privilegijama i neefikasnosti.

Smit najmanje pet velikih lekcija:

Prvo, da bogatstvo nije u gomilanju, već u stvaranju.

Drugo, da slobodno društvo ne počiva na haosu, već na pravilima: na sigurnoj svojini, poštovanju ugovora, pravdi i poverenju.

Treće, da konkurencija nije samo ekonomski mehanizam, već politička zaštita od koncentrisane moći.

Četvrto, da država ima važnu ulogu, ali ne da guši tržište, već da čuva okvir u kojem tržište može da ostane otvoreno i pravedno.

I peto, možda najvažnije, da ekonomija nikada nije odvojena od morala. Društvo ne može biti uspešno ako je većina njegovih članova siromašna i obeshrabrena. Smitova rečenica ostaje među najlepšim definicijama društvene odgovornosti jedne ekonomije: „Nijedno društvo ne može biti cvetajuće i srećno ako je veliki deo njegovih članova siromašan i nesrećan.“

Knjiga koja nije završena

Ekonomski istoričar Ričard van den Berg napisao je da je „Bogatstvo naroda“ „alat za proizvodnju ideja“.

I zaista, Adam Smit je ostavio instrument mišljenja. Njegovo delo ne traži slepo verovanje već traži da ga svaka generacija iznova čita, preispituje i koristi da razume sopstveno vreme. Zato on može biti istovremeno inspiracija liberalima, socijaldemokratama, tržišnim reformatorima i kritičarima privilegovanog kapitalizma. U njegovom delu ima dovoljno širine da podnese ozbiljno razmišljanje, a ne samo ideološko citiranje.

Dvesta pedeset godina kasnije, godišnjica „Bogatstva naroda“ nije prilika za nostalgično sećanje na jednu veliku knjigu. Ona je podsetnik da mnoga pitanja od kojih zavisi naš svet još nisu rešena: kako uskladiti slobodu i pravdu, tržište i moral, bogatstvo i dostojanstvo.

Zato Adama Smita ne treba čitati samo iz poštovanja prema tradiciji već zato je je velika pomoć u razumevanju sadašnjice.