Ako želite da razumete kapitalizam u 21. veku, od platformi i algoritama do „kulture sadržaja“ i politike straha, Teodor V. Adorno i Maks Horkhajmer i dalje nude jednu od najpreciznijih mapa. Njihova ključna ideja nije da „kapitalizam kvari ljude“, već da moderni sistemi mogu istovremeno da stvaraju neviđen napredak i novu vrstu varvarstva.
U Dijalektici prosvetiteljstva (1947) dvojica filozofa pitaju: zašto čovečanstvo tone u varvarstvo umesto da napreduje ka istinskoj ljudskosti, što je pitanje koje je, posle tehnoloških skokova i društvenih lomova, opet zastrašujuće savremeno.
Kada se um svede na kalkulaciju
Adorno i Horkhajmer polaze od paradoksa prosvetiteljstva: racionalnost je trebalo da oslobodi čoveka od mita i dogme, ali se preobražava u instrumentalni razum – razum kao alat, kao „računanje“ i „plan“, sredstvo za postizanje ciljeva.
Šta to znači danas?
- Kada kompanije i institucije sve mere „metrikama“, KPI-jevima i performansom, racionalnost više ne pita šta je dobro, nego šta radi.
- Kada je uspeh jedina valuta, moral i smisao postaju „meki“ dodatak, a ne osnova odluke.
- Kada se ljudi tretiraju kao resurs, a pažnja kao sirovina, civilizacija izgleda uredno, ali je unutra često dehumanizovana.
U tom smislu, Adorno i Horkhajmer nisu samo kritičari kapitalizma; oni su, kako ističe istoričar Folker Vajs u tekstu za DW, dali „pregled modernosti u celini“: koliko napredak donosi slobode, a koliko novih pretnji po čoveka.
Kada kultura postane fabrika poslušnosti
Njihov najpoznatiji pojam, kulturna industrija, opisuje trenutak kada kultura prestaje da bude prostor kritike, mašte i razlike, i postaje standardizovana proizvodnja: serijski sadržaj, predvidive emocije, identični formati, „zabava“ koja umiruje i odlaže konflikt.
U kontekstu današnjeg kapitalizma, to se prepoznaje u:
- algoritamski pogonjenim feed-ovima koji nagrađuju predvidivo, brzo, šokantno ili sladunjavo
- sadržajima koji izgledaju kao izbor, a zapravo su „katalog“ ponašanja i ukusa
- medijima koji stvaraju osećaj da je svet haotičan, pa ti treba „vođa“, „triba“ ili „sigurnost“ umesto razumevanja.
Vajs u tekstu podseća da Adorno posebno kritikuje kulturu koja se predstavlja kao autentična, a zapravo je šematska: problem nastaje kada se „serijsko“ prodaje kao „istinsko“. Tu nastaju kič, propaganda i lakovernost.
Civilizacija koja klizi u varvarstvo
Za Adorna i Horkhajmera, varvarstvo nije povratak u pećine. Varvarstvo je moguće upravo na vrhuncu tehnologije. Folker Vajs to formuliše sasvim jasno: društvo može biti na „najvišem nivou tehnologije“, a ipak skliznuti u „novo varvarstvo“.
Kako? Tako što se znanje i tehnika stavljaju u službu vladanja, ne oslobađanja.
Zato Adorno u emigraciji vidi uznemirujuću sličnost između naizgled suprotnih sistema: u nacističkoj Nemačkoj sve je podređeno kultu vođe; u liberalnoj Americi kapitalu. U oba slučaja, rezultat može biti unifikacija: isti modeli života, isti obrasci želja, ista društvena očekivanja, isti strahovi.
Nema istinskog života u pogrešnom
Adornova čuvena misao iz Minima Moralia često se citira kao pesimizam. Vajs objašnjava da je smisao drugačiji: u društvu koje prodire u sve sfere, „niše nestaju“, privatna sreća teško opstaje ako je javni svet postavljen kao mašina koja melje ljude. Ali to ne znači da ne treba pokušavati živeti ispravno već znači da privatno „srećno rešenje“ nije dovoljno ako je sistemski okvir destruktivan.
Prevedeno na današnji jezik: nije dovoljno „dobro se organizovati“ i „misliti pozitivno“ ako ti platforme, tržište i institucije stalno oblikuju pažnju, strah i identitet.
Važni baš sada
Adorno i Horkhajmer pomažu da se kapitalizam danas ne posmatra kao puka ekonomija, nego kao civilizacijski režim: način na koji se proizvodi roba, ali i ljudi, način na koji se proizvodi zabava, ali i pristajanje, način na koji se proizvodi napredak, ali i novi oblici okrutnosti.
Njihova poruka s polovine prošlog veka nije „stop tehnologiji“, nego upozorenje: tehnološki i industrijski razvoj bez kritičkog uma i bez etike može da postane savršena infrastruktura za manipulaciju, uniformisanje i novi varvarizam koji je elegantan, efikasan, normalizovan.
