Ljudi su decenijama odvajali novac za kupovinu stana, školovanje dece ili penziju. Sada se pojavljuje još jedan, mnogo manje optimističan razlog za štednju – profesionalno sagorevanje.
I Business Insider je pisao o zaposlenima koji stvaraju takozvane „burnout fondove“, finansijske rezerve koje bi im omogućile da naprave pauzu ili napuste posao kada više ne mogu da izdrže tempo.
Ne postoji poseban finansijski proizvod pod tim nazivom. Reč je o ličnoj, namenskoj ušteđevini za period tokom kojeg čovek možda neće raditi.
Džuli Bekam iz američke banke Rockland Trust kaže da je u osnovi reč o staroj ideji pod novim imenom – svesnom odvajanju novca za određenu životnu situaciju. Sabino Vargas, viši finansijski savetnik u Vanguardu, objašnjava da je „cilj stvaranje dovoljno finansijske fleksibilnosti da čovek ima izbor ako mu zatreba pauza ili promena karijere“.
Burnout fond ne kupuje stvari. Kupuje vreme.
Kada burnout postane predvidiv trošak
Business Insider navodi nekoliko ljudi koji su takvu rezervu već napravili. Među njima je 33-godišnja Tasmin Lofthaus iz Engleske, koja je prvi burnout doživela 2018. godine. Bez ušteđevine nije mogla da napravi pauzu, pa je praktično odmah prešla na drugi posao.
Kada joj se nekoliko godina kasnije ponovilo da je „pregorela“ od posla i obaza, odlučila je da novac više neće određivati da li sme da prestane da radi. Danas u posebnom fondu ima oko 48.000 funti, dovoljno da približno godinu dana pokriva poslovne troškove uz smanjenu ličnu zaradu.
Njena priča dobro opisuje promenu koja se događa: burnout se više ne posmatra samo kao iznenadna kriza, već kao profesionalni rizik za koji se neki ljudi unapred finansijski pripremaju.
Istraživanje koje su početkom 2026. sproveli National Alliance on Mental Illness (NAMI) i Ipsos među 2.153 zaposlena pokazalo je da 53 odsto ispitanika oseća burnout zbog svog posla. Svetska zdravstvena organizacija burnout ne klasifikuje kao bolest, već kao profesionalni fenomen nastao usled hroničnog stresa na radnom mestu kojim se nije uspešno upravljalo.
Koliko košta pravo da prestanete da radite?
Finansijski stručnjaci obično preporučuju rezervu dovoljnu za tri do šest meseci osnovnih životnih troškova. Za dužu pauzu od karijere potrebno je više. Bekam procenjuje da bi nekome ko želi nekoliko meseci potpunog odmora, a zatim vreme za traženje novog posla, mogla biti potrebna ušteđevina za šest, devet ili čak dvanaest meseci.
Vanguard je za Business Insider potvrdio da primećuje sve više ljudi koji namenski štede za pauze u karijeri i druge planirane životne promene.
Ali tu se pojavljuje paradoks: burnout fond mogu da naprave upravo oni koji zarađuju dovoljno da mogu da štede. Za čoveka koji već živi od plate do plate, takva mogućnost praktično ne postoji.
Zato je burnout fond istovremeno pametna finansijska strategija i simptom daleko većeg problema.
Ako zaposleni unapred štede novac kako bi sebi jednog dana mogli da priušte da ne rade, pitanje nije samo koliko bi trebalo da uštede. Mnogo je zanimljivije pitanje zašto je mogućnost sagorevanja postala nešto za šta se uopšte planira budžet.
Nekada je finansijska sigurnost značila imati dovoljno novca da jednog dana možete da prestanete da radite. Danas za neke ljude znači imati dovoljno da mogu da stanu pre nego što ih posao natera da stanu.
