„Tiho pucanje“ zaposlenih: Nov termin, a veliki stari problem

Jedan od novijih poslovnih termina koji privlači pažnju jeste „tiho pucanje“ (quiet cracking). Iako zvuči kao još jedan atraktivan i pamtljiv mamac za medije, iza njega stoji fenomen koji sve više pogađa zaposlene širom sveta.

Šta znači „tiho pucanje“?

Prema istraživanju kompanije TalentLMS, „tiho pucanje“ predstavlja „uporno nezadovoljstvo na poslu koje vodi ka emocionalnom povlačenju, padu performansi i pojačanoj želji da se da otkaz„. Skoro polovina ispitanih zaposlenih pokazuje simptome ovog stanja. Da, polovina.

Reč je o situaciji kada ljudi „dolaze na posao, obavljaju zadatke, ali u tišini pate dok to rade“. Poslodavcima psiholozi i HR službe poručuju da moraju da obrate pažnju na ovaj sve češći problem.

Burnout pod novim imenom?

Međutim, psiholog i autor Adam Grant smatra da nema mnogo razlike između „tihog pucanja“ i klasičnog burnout-a (sindroma sagorevanja).

„To je stari burnout u novoj ambalaži“, napisao je Grant na LinkedIn-u, naglašavajući da su i uzroci isti: preopterećenost, nedovoljno vrednovanje i nepoštovanje zaposlenih.

Drugim rečima, fenomen nije nov po mišljenju Granta, ali način na koji ga opisujemo može biti važan.

Zašto su novi izrazi korisni?

Lingvisti i psiholozi ističu da novi termini mogu pomoći ljudima da preciznije izraze svoja osećanja. Lisa Feldman Barrett sa Northeastern univerziteta pokazala je da bogatiji rečnik emocija doprinosi boljem razumevanju i prevazilaženju stresa.

Tako „tiho pucanje“ može biti korisno jer daje nijansu opisu onoga što zaposleni doživljavaju – ne potpuni kolaps, već prve pukotine iza poslovne maske.

Lekcija za lidere i menadžere

Poslodavcima i liderima Grant i drugi psiholozi preporučuju: „tiho pucanje“ ne zahteva nove metode, već staru dobru brigu o zaposlenima. Važno je da pravovremeno prepoznate znake iscrpljenosti – povlačenje, smanjen entuzijazam, tihi pad produktivnosti – i da reagujete pre nego što zaposleni dožive potpuno „sagorevanje“.

„U ovo doba političke i ekonomske nestabilnosti, kada se mnogi zaposleni plaše da javno pokažu slabost, ovaj termin može biti signal da se problemi ne smeju ignorisati. Iza osmeha i rutinskog izvršavanja zadataka mogu se kriti ozbiljni znaci da je čovek blizu pucanja“ kaže Feldman i dodaje:

„Možda je „tiho pucanje“ samo novi naziv za staru boljku, ali on menadžerima i preduzetnicima nudi važan uvid: sve veći broj zaposlenih danas se oseća kao da stoji na ivici tihe pukotine. Ako lideri žele motivisane i zdrave timove, moraju naučiti da nauče da pruže podršku pre nego što ta tišina preraste u ozbiljan problem.“