Zamislimo da poznajete stomatologa. Dobro zarađuje i postao je partner jedne ordinacije pre četrdesete. I vi kažete: „Moj prijatelj je veoma uspešan stomatolog.“
Sada zamislite da imate prijatelja koji je socijalni radnik, humanitarni aktivista ili noćni negovatelj u domu za stara lica. Kada njih nazivate „uspešnim“?
„Neobično je to što naš jezik reč „uspeh“ uglavnom čuva za moć, bogatstvo i uticaj. A ako jezik odražava našu psihu, šta to govori o nama?“ zapisao je holandski istoričar Rutger Bregman posebno zainteresovan za pojmove ’utopija’, ’realizam’ i ’moral’.
Životni kapital
Ovde Bregman postavlja pitanje životnog kapitala ili životnih vrednosti: o kojoj se vrednosti zapravo radi?
„Ljudski život jeste neprocenjiv, ali ga mi stalno merimo. Kažemo: „Proživeo je dobar život“, „bio je omiljen među svojima“, „ona je bila jedna od najuspešnijih liderki u istoriji kompanije“.
Dakle, koje su to vrednosti života?“ pita Bregman i odgovara:
„Naravno, novac. Novac funkcioniše kao semafor na video igrici – brojevi rastu, rastu, rastu dok vam se ime ne pojavi na tabli najboljih rezultata. Jedan moj prijatelj radi sa timovima Formule 1 i često prisustvuje zabavama milijardera. Nikada, kaže, nije video nesrećniju i razdražljiviju grupu ljudi. To je prostorija puna hvalisavaca koji s gorčinom upoređuju svoja bogatstva.“
Šta je uspešan život?
Ali vrednost života može isto tako biti i popularnost, ljubav porodice, kreativni doprinos ili neka vrsta ovakvih proračuna hedonističkih jedinica kroz vreme:
(R × U) ÷ (K + S)
(gde je R = radosni trenuci, U = učestalost smeha, K = kasni sati u kancelariji, S = sastanci koji su mogli biti imejl)
Rutger Bregman u svojim tekstovima i predavanjima predlaže da svako počne da posmatra uspeh prvenstveno kroz jednu vrednost ili valutu: društvenu dobrobit.
Uspešan život je onaj u kom čovek ublažava patnju, popravlja globalni problem i zauzima stav oko pitanja koje zahteva promenu.
„Moramo da redefinišemo šta znači biti uspešan. Pisac Alan Rein je davno rekao: ‘Mnogi ljudi se penju uz lestvicu uspeha samo da bi na vrhu otkrili da je ta lestvica sve vreme stajala uz pogrešan zid.’ Danas, nažalost, često imamo veoma plitku definiciju uspeha: velika plata, moćna titula. Ali onda se javi taj tihi osećaj: da li zaista doprinosimo nečemu?
U tekstovima navodim dosta empirijskih dokaza koji sugerišu da odgovor često glasi – ne. Oko 25 odsto zaposlenih u savremenom svetu, prema istraživanju u više od 40 zemalja, smatra da je njihov posao društveno besmislen. Četvrtina!“ kaže istoričar Bregman.
Kapital u preživljavanju
Bregmanove knjige i tekstovi izazivaju i provociraju, a u intervjuima se ponekad čini da je nestrpljiv i to, kako kaže, sa razlogom. Nije potrebno mnogo razmišljanja da shvatite da se ono što govori odnosi na vas i na svakoga oko vas. Ne radi se tu u ’tamo nekim’ apstraktnim drugim ljudima.
„A kada vas neko izazove na takav način, kada vam kaže da se penjete uz pogrešnu lestvicu, prirodan ljudski instinkt je da se branite“ primećuje istoričar.
A šta je sa ljudima koji se samo bore da prežive? Šta je sa ljudima koji su sputani životnim obavezama, dužnostima i odgovornostima? Kakav je njihov životni kapital?
Bregman smatra da moralna ambicija nije privilegija malobrojnih: „Takođe moramo priznati da je moralna ambicija ideal za svakoga. Kroz istoriju imamo divne primere ljudi sa vrlo malo privilegija koji su napravili ogromnu razliku. Roza Parks je bila krojačica. Lech Valensa je bio električar. Nelson Mandela je kao mladić radio kao čuvar u rudniku. Moralna ambicija je za sve.“
