Pošto postoje novac i finansije, a postoji i psihoterapija, ona dubinska i to zvanično već oko 150 godina, tako postoji i finansijska psihoterapija. Nije ovo novina, ali je poslednjih godina sve izazovnija tema. Sve su traženiji finansijski terapeuti koji svojim klijentima pomažu da uspostavljaju bolji odnos sa novcem.
Viki Rejnal je jedno od imena iz sveta psihologa koji se potpisuju kao finansijski psihoterapeuti. Radi u Londonu, ima svoju ordinaciju i piše.
„Kao psihodinamski psihoterapeut“, kako stoji u njenom opisu, „vodim vas ka dubljem razumevanju sebe, onoga sa čim se borite, i pomažem vam da pronađete način da se promenite i živite ispunjeniji i zadovoljniji život… Jedna od oblasti na koju se fokusiram jeste odnos ljudi prema novcu.“
Novac u terapiji
Novac se po rečima Rejnal u terapiji javlja u različitim oblicima:
- ljudi mogu osećati nezaustavljivu potrebu za gomilanjem bogatstva, a da pri tome ne osećaju ispunjenost
- možda su doživeli finansijsku traumu koju teško prevazilaze
- ljudi mogu imati problem sa prekomernim trošenjem
- ljudi često doživljavaju sukobe u vezi s novcem u odnosima s drugima.
Rejnal koristi psihoterapijski pristup kako bih pomogla svojim klijentima da razumeju i upravljaju svojim emocionalnim odnosom prema novcu i da transformišu pogled na novac.
Pohlepa je velika tema i kroz celu istoriju mislioci je nisu zaibilazili. Bili su podeljeni po pitanju razumevanja pohlepe.
Neki su je posmatrali kao pokretač ekonomskog rasta, dok su je drugi smatrali silom koja vodi ka nejednakosti, korupciji i iskorišćavanju. Rejnal piše:
„Psihonalitičari su sugerisali da poriv za gomilanjem bogatstva potiče iz složene međuzavisnosti unutrašnjih potreba i spoljašnjih društvenih pritisaka. Preterana pohlepa često ne ispunjava svoja obećanja, ostavljajući čak i bogate pojedince praznim i neispunjenim.“
Poznati monolog Majkla Daglasa u filmu Wall Street (2010), u kojem igra fiktivnog finansijera Gordona Geka, izražava te stavove:
„Pohlepa, u nedostatku bolje reči, je dobra. Pohlepa je ispravna, pohlepa funkcioniše. Pohlepa razjašnjava, probija i hvata suštinu evolutivnog duha. Pohlepa, u svim svojim oblicima – pohlepa za životom, novcem, ljubavlju, znanjem – obeležila je uzlazni uspon čovečanstva.“
Novac kao oblik ludila
Pohlepa je urođena i prisutna ne samo kod ljudi već i kod životinja. Želja za akumulacijom hrane ili novca je, delimično, strategija preživljavanja. Novac je povezan sa opstankom i pretnja od nedostatka izaziva primitivne anksioznosti.
„Evolucioni psiholozi veruju da pohlepa služi cilju očuvanja genetskog koda, jer nas tera da stičemo imovinu koja signalizira status, čime povećavamo šanse za privlačenje partnera.
Ipak, mnogi zauzimaju suprotan stav.
Ekonomista i politički teoretičar Džon Mejnard Kejnz video je ljubav prema novcu kao oblik ludila. Nazvao je „motivaciju novcem“ načinom na koji nešto loše pretvaramo u nešto što izgleda moralno prihvatljivo.
Nemilosrdnu pohlepu predstavljamo kao društveno korisnu.
Međutim, pohlepa može biti destruktivna sila, kako na društvenom, tako i na ličnom nivou.
Može se pretvoriti u štetnu, nemoralnu i eksploatatorsku silu.
Neki tvrde da živimo u društveno-ekonomskom sistemu koji promoviše pa čak i institucionalizuje pohlepu, što vodi do problema poput nepravednosti, korupcije, finansijskih kriza, pa čak i ratova.
Poštovanje i moć
Rejnal podseća na Ota Fenihela, jednog od prvih psihoanalitičara, koji je još 1938. sugerisao da je kapitalizam snažna sila koja podstiče gomilanje bogatstva:
„Kapitalista, pod pretnjom sopstvenog uništenja, mora težiti akumulaciji bogatstva.“
Ali kaže da ljude u potrazi za novcem pokreću i unutrašnje i spoljašnje sile. Unutrašnje – kao što su narcističke potrebe koje pokušava da zadovolji novcem. On se osvrće na to da mala deca osećaju svemoć i da sećanje na tu svemoć ostaje prisutno ceo život, sa težnjom da se ponovo dostigne.
Novac tako postaje simbol potencijalne moći i samopouzdanja, jer u ovom društvu moć i poštovanje dolaze kroz posedovanje novca.
Realnost novca u društvu se ne može ignorisati. Pisao je:
„U našem društvu, onaj ko poseduje novac je poštovan i zaista moćan“ podseća Rejnal.
Reč religije
„Dodatni spoljašnji faktori koji oblikuju našu percepciju pohlepe uključuju i religiju. Većina religija osuđuje pohlepu.
U hrišćanstvu, ona je smrtni greh (najbolji primer je Judina izdaja Isusa za 30 srebrnjaka).
U budizmu, pohlepa je jedan od tri uzroka ljudske patnje (zajedno sa neznanjem i besom).
U Danteovom Paklu, škrtice (koji gomilaju novac) i rasipnici (koji ga nemilice troše) nalaze se u istom krugu pakla, što simbolizuje da su i jedni i drugi krivci za isti greh, a to je nesposobnost da umereno upravljaju bogatstvom.
Novac je trebalo da donese nešto i nije uspeo. Za neke je to trebalo da bude osećaj ljubavi, za druge osećaj unutrašnje vrednosti, a za treće sreća“ u svojoj knjizi o novcu piše Viki Rejnal.
Kad bi sve bilo zlato
Poznat je i kralj Mida iz grčke mitologije poznat po nebrojenom blagu. Ovaj mit ismeva pohlepu i prekomernu potrebu za bogatstvom.
Mida je pomogao Dionisu (bogu vina i ekstaze) da pronađe svog oca i bio je nagrađen ispunjenjem jedne želje. Poželeo je da se sve što dotakne pretvori u zlato. U brzopletosti, nije uvideo da će se čak i hrana pretvoriti u zlato što ga je dovelo do gladi i propasti zbog svoje nerazumne želje.
„Bez obzira na verziju ovog mita, priča nosi snažnu poruku:
Novac ne donosi sreću, a potraga za novcem može postati prokletstvo i destruktivna sila. Bog koji je Midu ispunio želju, Dionis, je bog dvostruke prirode. On donosi radost, ali i bes, ako se pretera (kao što vino može doneti i opuštenost i razuzdanost i destrukciju). U slučaju kralja Mida, prekomerna pohlepa pokazala je mračnu stranu“, piše Rejnal.
Kad ono što želite nije na prodaju
U delu knjige o novcu (Money on Your Mind: The Psychology Behind Your Financial Habits) Viki Rejnal piše da pohlepa često ima negativne konotacije, i pretpostavlja da će se neki od čitalaca prepoznati u primerima i reći će:
„To nije pohlepa, to je strah, to je anksioznost, to je…“
Ali, tek kada priznate da u vama postoje osećanja – bilo da su to strah, anksioznost, ili pohlepa – koja pokreću vašu želju za više, možete početi da razumete i menjate ponašanje.
Tek kad sebi priznate da možda neprestano žudite za više, možete stati i zapitati se:
- Zašto mi ono što imam nije dovoljno?
- Šta mislim da će mi „više“ zapravo doneti?
- Čega se plašim?
„A tu su i oni koji su, uprkos ogromnom bogatstvu koje su stekli, i dalje prazni i neispunjeni. Novac je trebalo da donese nešto, ali nije. Za neke je to bila ljubav, za druge unutrašnja vrednost, za treće sreća.
Zamislite da neumorno radite ceo život samo da biste na kraju ostali tamo gde ste i počeli.
Sve je bila iluzija. Idealizovali smo novac i pripisivali mu magične osobine, samo da bismo na kraju otkrili da ono što smo želeli da kupimo nije bilo na prodaju“ za kraj piše finansijski psihoterapeut Viki Rejnal.
