Najava Donalda Trampa da će filmovi koji dolaze u SAD, a producirani su u inostranstvu, biti 100 odsto ocarinjeni, odjeknula je kako u Holivudu, tako i u svetu – naročito Kanadi, UK, Australiji i Novom Zelandu, ali i u evropskim državama poput Mađarske i Italije.
Pojedinosti kako će carine biti nametnute filmovima nisu baš najjasnije. Na prvu loptu deluje da je Trampova odluka delom podstaknuta najavom Kine da će ograničiti uvoz holivudskih filmova.
Komplikovana nacionalnost filmova
Tramp je izjavio:
„Filmska industrija u Americi umire veoma brzom smrću. Druge zemlje nude razne podsticaje kako bi privukle naše filmske stvaraoce i studije van Sjedinjenih Država. Holivud, kao i mnoge druge oblasti unutar SAD, bivaju razorene. Ovo je usaglašeni napor drugih nacija i, stoga, predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti.
Pored svega ostalog, u pitanju su i poruke i propaganda!
Zato ovlašćujem Ministarstvo trgovine i Američkog trgovinskog predstavnika da odmah započnu proces uvođenja 100% carine na sve filmove koji ulaze u našu zemlju, a proizvedeni su u inostranstvu.
ŽELIMO DA SE FILMOVI PONOVO PRAVE U AMERICI!“
Pa ipak, filmovi nisu predmeti koji prolaze kroz američke luke i njihova „nacionalnost“ je daleko od jednostavne. Većina filmskih produkcija kao i TV serija je kompleksna mešavina korporativnih investicija, radnika iz celog sveta i multinacionalnih prihoda.
Trampova meta izgleda nisu strani filmovi sami po sebi. U pitanju su autsorsing produkcije holivudskih studija koji decenijama koriste strane studije i lokacije kako bi smanjili troškove i kako bi iskoristili zanimljive ili neobične lokacije. Tako je nova „Nemoguća misija“ Toma Kruza snimljena u UK, ali i na Malti, u Norveškoj i Južnoj Africi i na američkom nosaču aviona pristalom u Italiji. Marvelovi Thunderbolts* su snimljeni u Atlanti, Džordžija ali se glavna scena odvija na vrhu Merdeke 118, nebodera u Kuala Lumpuru. Skor je snimljen u Abbey Road studiju u Londonu.
Prihodi igraju važnu ulogu u Holivudu. Iako Severna Amerika (koja obuhvata SAD i Kanadu) ostaje najveće pojedinačno tržište, sa oko 8,8 milijardi dolara zarade na blagajnama u 2024, ona je patuljasta u odnosu na međunarodni prihod od oko 21,1 milijarde. Upravo to tržište zauzima značajan deo ovog prihoda koji je usmerio Holivud ka njegovom internacionalističkom razmišljanju, od snimanja na određenim lokacijama i izbora glumaca osmišljenih da privuku određenu publiku, do globalnog prikazivanja sa velikim premijerama koje se održavaju u različitim gradovima širom sveta.
Kako ocariniti film?
Dakle, postavljaju se pitanja:
- Šta bi navelo pojedinačni film da podlegne carinama?
- Ako se objavi u bioskopima (u tom slučaju očekujte veliki prelazak na strimovanje)?
- Da li bi to uključivalo i strimovana izdanja (u tom slučaju da li bi došlo do velikog rebrendiranja u „TV serije“?)
- I šta bi zapravo bilo oporezovano?
- Da li bi film američke produkcije, (uglavnom) snimljen u Velikoj Britaniji zaista mogao da podlegne uvoznoj carini?
- Da li bi distributeri neameričkih filmova morali da plate carinu da bi ih objavili u SAD? U svakom slučaju, ako se film prikazuje na striming servisu, potrošači ne plaćaju direktno da bi ga gledali, već pretplatu na platformu, tako da ideja ciljanja prihoda od striminga pojedinačnog filma deluje besmisleno.
Pragmatičnije gledano, Tramp izgleda cilja na sistem poreskih subvencija koje omogućavaju holivudskim producentima da akumuliraju velike sume ako snimaju u studijima u zemljama koje ispunjavaju uslove. Nedavno je, na primer, otkriveno da je Universal Studios dobio 89 miliona funti od poreskih obveznika u Velikoj Britaniji nakon što je pristao da snima film „Svet iz doba jure“ u Hartfordširu.
Ovo delimično objašnjava pad filmske produkcije u Los Anđelesu – skoro 40 odsto u poslednjoj deceniji, prema FilmLA – ali je kalifornijska filmska industrija takođe bila pod napadom drugih produkcijskih centara u SAD, gde države poput Njujorka i Džordžije nude poreske olakšice. Guverner Kalifornije Gevin Njusom, redovna meta Trampa, nedavno je najavio šemu od 750 miliona dolara kako bi pokušao da preokrene pad industrije u svojoj državi.
Posledice
Trenutno mišljenje je da je Trampova najrealnija opcija da uvede carinu na sve finansijske pakete koje film dobije od stranih vlada, umesto da oporezuje bioskopske karte ili pretplate na strimovanje.
Međutim, efekat bilo kakve carine će verovatno biti dramatičan. Nedavni podaci Britanskog filmskog instituta (BFI) pokazuju da je 2024. godine 6,37 milijardi dolara potrošnje na produkciju filmova i vrhunskih TV programa u Velikoj Britaniji došlo iz međunarodnih izvora, što je 86 odsto ukupnog iznosa potrošenog na filmove i TV programe snimljene u Britaniji.
Prema pisanju The Guardian-a filmska industrija će u Australiji izgubiti do 767 miliona australijskih dolara.
Program izgradnje studija u Velikoj Britaniji, osmišljen da poveća kapacitet, a samim tim i prihode, verovatno će odmah osetiti smanjenje. A prognozira se da će efekat na domaću industriju u SAD biti nepovoljan, jer troškovi produkcije rastu bez uvođenja poreskih podsticaja u inostranstvu, a projekti srednjeg nivoa potencijalno će biti zbrisani.
