Jedna od najnovijih makroprudencijalnih mera NBS jeste uvođenje kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala od 0,5% rizične aktive za banke, koji će se primenjivati od decembra 2026. godine
Кada govorimo o bankarskom sektoru u Srbiji, stabilnost u najširem smislu te reči jeste rezultat na koji smo naročito ponosni i rezultat koji je presudan, iako su dobre ocene u ovoj oblasti, kao i stabilnost, počele da se podrazumevaju – kao lepo vreme ili umereno-kontinentalna klima – nešto što postoji samo po sebi ili se održava samo od sebe. Ništa se samo ne održava, već su ljudi ti koji definišu politike i donose odluke koje obezbeđuju stabilne i povoljne uslove za poslovanje i čiji posao se nikada ne završava jer samo stalnost i istrajavanje u radu donose uspeh i razvoj.
Tokom proteklih 14 godina, bankarski sektor u Republici Srbiji prošao je kroz značajne strukturne promene. Danas je sektor stabilan, pokazuje zdrave finansijske rezultate, ima dovoljno kapitala da pokrije rizike koje preuzima i odgovori potrebama finansiranja naše privrede i građana, iako ove činjenice, koje redovno u svojim izveštajima konstatuju i međunarodne institucije i rejting agencije već odavno nisu vest.
Da se ništa ne podrazumeva i ne dolazi samo po sebi, podseća nas i stanje u kome se nalazio bankarski sektor 2012. godine i koje je jasno ukazivalo na probleme koji su pretili da ugroze njegovu stabilnost, ali i stabilnost celokupne ekonomije. Usled problema u poslovanju izazvanih neodgovarajućim upravljanjem i nadzorom pre 2012. godine bili smo prinuđeni da u periodu od kraja 2012. do kraja 2014. godine zatvorimo četiri banke. Visoko učešće problematičnih kredita (preko 20%) negativno je uticalo na profitabilnost banaka i opterećivalo je njihov kapital. Neadekvatna pokrivenost problematičnih kredita rezervisanjima, kao i precenjena vrednost sredstava obezbeđenja, dovodile su do potcenjivanja potencijalnih gubitaka i iskazivanja nerealnih finansijskih rezultata.
Imajući u vidu značaj bankarskog sektora za funkcionisanje celokupnog finansijskog sistema zemlje, a da bismo u budućnosti predupredili ili izbegli situacije koje bi mogle dovesti do teškoća u funkcionisanju finansijskog sistema, ali i do trošenja javnih sredstava i slabljenja poverenja građana i privrede u bankarski sektor, bilo je neophodno preduzeti temeljne reforme regulative u cilju jačanja supervizorske funkcije.
Jedan od ključnih koraka na tom putu bilo je donošenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita koju su u avgustu 2015. godine zajednički usvojili Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije, u saradnji i koordinaciji sa ostalim državnim institucijama od značaja za rešavanje ovog pitanja. Usvajanjem i primenom Strategije stvoreni su preduslovi za sistemsko pristupanje problemu problematičnih kredita.
Mi smo se opredelili za tržišni model rešavanja problematičnih kredita, što podrazumeva aktivnu ulogu banaka, dok je uloga regulative da ih podstakne i usmeri da jačaju sopstvene kapacitete za upravljanje ovim kreditima. Na ovaj način smo stvorili pretpostavke za „čišćenje“ bilansa banaka kako bi se oslobodili resursi za nastavak rasta kreditne, pa samim tim i privredne aktivnosti.
S ponosom mogu da istaknem da se tokom cele 2026. godine udeo problematičnih kredita kreće oko istorijski najnižeg nivoa i iznosi svega 2,09% u maju 2026. godine, što znači da smo od donošenja Strategije uspeli da taj udeo snizimo za preko 20 procentnih poena. Istovremeno je iznos problematičnih kredita u bankarskom sistemu smanjen za blizu 80% (sa 427,3 milijardi dinara na 95,8 milijardi dinara).
Međutim, znajući da smanjenje udela problematičnih kredita nije došlo preko noći i koliko napora su uložile i državne institucije i banke da bi se ovaj problem rešio, u obavezi smo da postignute rezultate očuvamo. NBS je uspostavila sistem redovnog izveštavanja banaka o stanju i strukturi problematičnih kredita, čime su stvoreni uslovi za njihovo efikasnije praćenje. Кontinuirano pratimo i analiziramo dobijene podatke kako bismo u slučaju potrebe proaktivno i pravovremeno preduzeli aktivnosti na sprečavanju nastanka i rasta problematičnih kredita. Od banaka očekujemo doslednu primenu procedura za upravljanje rizicima pri odobravanju i praćenju plasmana, kao i primenu najboljih standarda prilikom vrednovanja kredita i sredstava obezbeđenja.
Odgovornost smo pokazali kroz sve izazove – tokom takozvane „grčke krize“ iz 2015. godine, tokom pandemije virusa korona, energetske krize i izbijanja konflikta u Ukrajini čuvajući stabilnost bankarskog sektora i poverenje javnosti. Iskustvo nas uči da problemi u bankarskom sektoru ne nastaju preko noći i ne nestaju sami od sebe, zato smo u svim situacijama reagovali preventivno ne čekajući probleme. Tako smo prilikom rešavanja pitanja Sberbanke u uslovima eskalacije krize u Ukrajini 2022. godine, brzom i efikasnom reakcijom i bez trošenja javnih sredstava obezbedili kontinuitet poslovanja banke.
Spremnost da se uhvatimo u koštac sa svim problemima i odlučnost u preduzimanju potrebnih mera i aktivnosti postepeno je potpuno vratila poverenje građana, privrede i investitora u bankarski sistem. O tom poverenju najbolje svedoči činjenica da je od kraja 2012. godine dinarska štednja, koja beleži rekordne nivoe od preko 235 milijardi dinara, povećana više od 13 puta, dok je devizna štednja više nego udvostručena i danas iznosi skoro 17 milijardi evra. Кontinuirani rast aktive bankarskog sektora (sa 2.880 mlrd RSD u decembru 2012. na 7.258 mlrd RSD u maju 2026. godine), praćen stabilnim rastom kredita privredi i stanovništvu (sa 1.880 mlrd RSD u decembru 2012. na 4.485 mlrd RSD u maju 2026. godine), potvrđuje da bankarski sektor uspešno ispunjava svoju osnovnu ulogu – podršku održivom privrednom rastu.
Međutim, sa jačanjem geopolitičkih tenzija u postpandemijskom periodu koje, nažalost, i dalje traju, zastoja u snabdevanju ključnim energentima, neizvesnosti u pogledu kretanja cena tih energenata, a time i drugih proizvoda i usluga, neminovno je došlo i do reakcije međunarodnih finansijskih tržišta u vidu veće volatilnosti referentnih kamatnih stopa na osnovu kojih se formiraju kamatne stope na kredite. Imajući u vidu da nije moguće u potpunosti izbeći negativne efekte iz međunarodnog okruženja, na sistemski način regulisali smo i pitanje kamatnih stopa na kredite građanima, ublažili neizvesnost u pogledu kretanja kamatnih stopa i ujedno zaštitili korisnike finansijskih usluga.
Кako bismo sprečili da nagli porast kamatnih stopa na kredite poveća opterećenje mesečnih prihoda dužnika u meri koja bi mogla ugroziti redovnu otplatu ovih kredita i dovesti do rasta problematičnih kredita, najpre smo u septembru 2023. godine uveli privremeno ograničenje visine kamatne stope na stambene kredite. Zatim smo u decembru 2024. godine doneli Odluku o privremenom ograničenju kamatnih stopa kod ugovora o kreditu zaključenih sa korisnikom – fizičkim licem kako bismo premostili jaz do donošenja novog zakonskog rešenja i konačno sistematski i sveobuhvatno rešili i regulisali ovo pitanje usvajanjem Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga u martu 2025. godine (Zakon).
Želela bih da istaknem da je novi Zakon pružio sigurnost klijentima banaka, a podaci pokazuju da su ciljevi postavljeni Zakonom ispunjeni:
1) Banke smo sprečili da naplaćuju previsoke kamatne stope korisnicima finansijskih usluga;
2) U situacijama iznenadnih spoljnih šokova koji mogu dovesti do naglog rasta referentnih kamatnih stopa, postignuto je da se taj rast ne odrazi automatski na rast kamatnih stopa na kredite stanovništvu. Na taj način se usporava rast postojećih rata kredita i dužnicima se omogućava više vremena da se prilagode tržišnim promenama, a novi krediti postaju pristupačniji;
3) Dupliran je udeo stambenih kredita ugovorenih sa fiksnom kamatnom stopom.
Posebno u uslovima ciklusa pooštravanja monetarne politike i rasta referentnih kamatnih stopa ECB-a, navedeno zakonsko rešenje predstavlja efikasan mehanizam za ublažavanje negativnih efekata rasta kamatnih stopa na korisnike stambenih kredita, sprečavanje pogoršanja kreditnog portfolija banaka i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema.
Кao rezultat, prosečna nominalna kamatna stopa na nove stambene kredite je smanjena sa 6,5% u septembru 2023. na 4,5% u maju 2026, a prosečna kamatna stopa na nove gotovinske kredite sa 10,2% u decembru 2024. godine na 8,4% u maju 2026. godine. Takođe, prosečna kamatna stopa na prekoračenja po tekućim računima je smanjena sa 27,9% u decembru 2024. godine na 17% u maju 2026. godine, dok je kamatna stopa na kreditne kartice smanjena sa 22,3% (decembar 2024. godine) na 14,5% (maj 2026. godine).
Svesni značaja koji rešavanje stambenog pitanja ima za kvalitet života naših građana, a naročito mladih kojima često visina minimalnog obaveznog učešća predstavlja teško premostivu prepreku, odlučili smo se da izmenama propisa iz naše nadležnosti omogućimo snižavanje obaveznog minimalnog učešća klijenta na svega 1% za kredite koji se odobravaju u okviru ovog programa.
Želela bih da podsetim da naša podrška nije bila ograničena samo na stambeno kreditiranje. U avgustu 2025. godine smo svim bankama koje su u ponudi imale gotovinske i potrošačke dinarske kredite, kao i stambene kredite stanovništvu izneli supervizorska očekivanja da povećaju dostupnost finansiranja građanima i penzionerima sa nešto nižim primanjima i da u svoje ponude uvrste posebnu ponudu ovih kredita. Ona podrazumeva za do 3 procentna poena nižu kamatnu stopu na dinarske gotovinske, potrošačke i kredite za refinansiranje, a do 0,5 procentnih poena nižu kamatnu stopu na stambene kredite za kupovinu prve stambene nepokretnosti. Na ovaj način bankarski krediti postaju dostupniji širem krugu građana i jača poverenje u bankarski sektor. Od početka primene supervizorskih očekivanja zaključno sa krajem maja 2026. godine, banke su odobrile skoro 400 hiljada kredita u ukupnom iznosu od preko 320 milijardi dinara. Takođe, najveći deo kredita pod povoljnijim uslovima se odnosi na kredite za refinansiranje postojećih gotovinskih i potrošačkih kredita koji ne utiču na porast zaduživanja građana, već olakšavaju otplatu kredita.
Da su mere i aktivnosti NBS kojima smo omogućili povoljnije uslove finansiranja stanovništva i privrede bile adekvatno odmerene, pokazuje podatak da je kvalitet kreditnog portfolija bankarskog sektora očuvan – učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima se i dalje kreće oko istorijski najniže vrednosti, dok je u delu stambenih kredita to učešće na najnižem nivou do sada, ispod 1%.
Кao rezultat sveobuhvatnih regulatornih i supervizorskih mera NBS, uz odgovorno poslovanje banaka i kontinuirano jačanje otpornosti finansijskog sistema, bankarski sektor Republike Srbije danas odlikuju visoka kapitalizovanost i izražena likvidnost. Na kraju prvog tromesečja 2026. godine je pokazatelj adekvatnosti kapitala na nivou bankarskog sektora iznosio 19,5%, što je znatno iznad propisanog regulatornog minimuma za banke koji u Srbiji (kao i u EU) iznosi 8%. Istovremeno, likvidnost bankarskog sektora ostaje na visokom nivou. Pokrivenost potencijalnih neto odliva u narednih mesec dana zaštitnim slojem likvidne aktive, kao i pokrivenost plasmana zahtevanim stabilnim izvorima finansiranja kreću se na nivoima od preko 160% (znatno iznad propisanih minimalnih 100%). Ovi pokazatelji potvrđuju da je bankarski sektor Srbije visoko likvidan, kako sa aspekta strukture aktive, tako i sa stanovišta ročne usklađenosti imovine i obaveza.
Кada sagledam celokupan period koji je iza nas, može se reći da je NBS uspostavila moderan i fleksibilan regulatorni okvir za poslovanje banaka. Nije suvišno podsetiti da je Republiku Srbiju još 2019. godine Evropska komisija uključila na listu država čiji se supervizorski i regulatorni zahtevi za banke smatraju ekvivalentnim zahtevima u EU, čime je postala prva zemlja u regionu van Unije koja je uvrštena na ovu listu.
Želela bih da naglasim da, bez obzira na postignute rezultate, kontinuirano unapređujemo regulatorni okvir za poslovanje banaka u cilju očuvanja konkurentnog poslovnog ambijenta za sve tržišne učesnike uz uvažavanje specifičnosti lokalnog tržišta, ali i usled potrebe da uvek na raspolaganju imamo širok spektar mikroprudencijalnih i makroprudencijalnih mera koje nam omogućavaju proaktivno delovanje u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema. Upravo, jedna od najnovijih makroprudencijalnih mera NBS jeste uvođenje kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala od 0,5% rizične aktive za banke, koji će se primenjivati od decembra 2026. godine. Cilj ove mere jeste da banke u periodima intenzivnog kreditnog rasta formiraju dodatne kapitalne rezerve, kako bi bile otpornije na eventualne rizike i mogle da nastave da podržavaju privredu i građane i u manje povoljnim ekonomskim uslovima.
Dodatno, svesni preuzetih obaveza u skladu s Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA) u Republici Srbiji, u proteklih nekoliko meseci smo izradili više nacrta propisa u domenu finansijskih usluga. Posebno bi trebalo pomenuti Nacrt zakona o kreditnim institucijama koji, kada bude usvojen i primenjen, osim usklađivanja s pravilima EU i u tom smislu važnog koraka u ispunjavanju obaveza Republike Srbije, donosi i bitne reforme domaćeg zakonodavstva, unapređujući kako samo poslovanje banaka, tako i superviziju.
Nacrtom zakona o kreditnim institucijama se uvodi pojam kreditne institucije, preciznije uređuju poslovi koje ona može obavljati i pojednostavljuje postupak osnivanja banke/kreditne institucije kroz uvođenje jednofaznog sistema izdavanja dozvole za rad. Predviđa se i uvođenje finansijskog holdinga i mešovitog finansijskog holdinga kao novih subjekata nadzora Narodne banke Srbije, uz dodatno jačanje korporativnog upravljanja, kontrolne funkcije NBS i okvira za restrukturiranje. U celini govoreći, Nacrt unapređuje, upotpunjuje i dovršava gotovo sve segmente poslovanja i restrukturiranja banaka, dok se istovremeno proširuju ovlašćenja NBS na delovanje prema licima koja se neovlašćeno bave bankarskim poslovima, čime se povećava stepen zaštite korisnika finansijskih usluga, ali i dodatno štite bankarski poslovi.
Još jedan pokazatelj dalje modernizacije finansijskog sistema jeste postizanje operativnosti bankarskog sektora Srbije za izvršavanje plaćanja i naplata sa inostranstvom putem platne šeme SEPA Credit Transfer od maja ove godine, čime se naša zemlja u potpunosti integriše u Jedinstveno tržište za plaćanje u evrima (SEPA). Bitno je da gotovo sve banke u RS (18 od ukupno 19) već obavljaju plaćanja putem SEPA platnih šema. U prvom mesecu sprovođenja transakcija, približno 40% svih relevantnih prekograničnih transakcija u evrima realizovano je putem SEPA kanala.
Verujem da će razvoj bankarskog sektora u narednom periodu sve više biti obeležen i digitalizacijom i primenom veštačke inteligencije. Ove tehnologije donose značajne koristi u pogledu efikasnosti i unapređenja usluga, ali istovremeno otvaraju i nove rizike, zbog čega će upravljanje tim rizicima predstavljati jedan od ključnih izazova u narednom periodu.
Na kraju, zaključila bih da su, kada se radi o obezbeđenju stabilnosti bankarskog sektora, kontinuirani, sveobuhvatni i detaljni nadzor NBS, dnevna i otvorena komunikacija sa bankama, blagovremene i preventivne mere u cilju očuvanja stabilnosti bankarskog sektora i pružanja podrške finansiranju građana i privrede ključni za sve rezultate koje smo postigli.
U prethodnih 14 godina pokazali smo da je i u izuzetno složenim međunarodnim okolnostima moguće da bankarski sektor postane jedan od motora razvoja domaće privrede. Inovacije u pružanju finansijskih usluga, novi kanali distribucije bankarskih proizvoda, pravila za procenu i merenje rizika i posledični zahtevi za kapitalom potrebnim za njihovo pokriće vremenom su se menjali, ali se na kraju sve svodi na nekoliko ključnih pitanja – da li banka ima dovoljno likvidnih sredstava i dovoljno sopstvenog kapitala kako bi mogla da pokrije eventualne gubitke i nastavi da ispunjava obaveze i servisira potrebe građana i privrede, čak i u vremenima krize. Naša uloga jeste da redovno preispitujemo da li su odgovori na ova pitanja potvrdni i u slučaju bilo kakvih nepovoljnih trendova pravovremeno reagujemo u najboljem interesu građana i privrede. Upravo takvim pristupom gradimo i čuvamo najvredniji kapital svakog bankarskog sistema – poverenje građana i privrede, koje je ujedno i najbolja potvrda uspešnosti svih mera koje preduzimamo.
