Godinu dana kasnije, u maju 2026, dugovečnosti (longevity) se u novom izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema ne posvećuje detaljna pažnja. Međutim, banke – uključujući i one u Srbiji – počinju sve glasnije da razgovaraju upravo o dugovečnosti, uvodeći je u svoje strategije i planove. Banka Amerike, čak, računa da će klijenti sve češće živeti i do sto godina, te upozorava da finansijsko planiranje mora da se prilagodi takvoj novoj realnosti.
Već poznati naziv „Srebrna ekonomija“ (Silver Economy) predstavlja segment ekonomije koji obuhvata sve ekonomske aktivnosti relevantne za potrebe i mogućnosti starijih građana. Njen cilj je, kako pojašnjava Evropska komisija – unapređenje kvaliteta života, društvene uključenosti i učešća starije populacije u ekonomskim aktivnostima, kao i podsticanje stvaranja novih radnih mesta, ekonomskog rasta i investicija.
„Srebrna ekonomija ima veliki potencijal za podsticanje inovacija u oblasti pružanja kvalitetnih zdravstvenih, socijalnih i digitalnih usluga. Ona otvara nova tržišta za inkluzivne i pristupačne proizvode i usluge u različitim sektorima, kao što su: zdravstvo, prehrambena industrija, transport, turizam, obrazovanje, sa ciljem podrške zdravom i dugom životu (healthy longevity)“, navodi Evropska komisija.
Prema objavljenim podacima EK, veličina evropske srebrne ekonomije značajno je rasla – približno 5% godišnje u periodu od 2015. do 2025. godine, dostigavši procenjenu vrednost od oko 5,7 biliona evra (€5.7 trillion).
ECB: Starenje stanovništva – rizici i šanse
Kako starenje stanovništva utiče na finansijsku stabilnost u evrozoni analizirala je Evropska centralna banka, konstatujući da, kako rast stanovništva usporava, a očekivani životni vek se produžava, udeo starijeg stanovništva u Evropi kontinuirano raste.
Starenje stanovništva moglo bi da, smatra ECB, predstavlja niz rizika po finansijsku stabilnost.
„Očekuje se da će dovesti do smanjenja ponude radne snage i produktivnosti rada, što može negativno da utiče na profitabilnost preduzeća i usporiti privredni rast. Istovremeno, države se suočavaju sa rastućim izdacima za penzije, zdravstvenu zaštitu i druge troškove povezane sa starenjem stanovništva, dok manji broj radno sposobnih građana i sporiji ekonomski rast mogu da dovedu do smanjenja poreskih prihoda“, ukazala je 2025. Evropska centralna banka u delu izveštaja pod nazivom „Očuvanje finansijske stabilnosti u uslovima starenja stanovništva“ (Navigating financial stability in an ageing world).
Slabljenje finansijske pozicije preduzeća, zajedno sa rastućom zabrinutošću u pogledu održivosti javnog duga, može dodatno da ugrozi finansijsku stabilnost, dodaje se.
„Finansijska tržišta i finansijske institucije takođe su neposredno pogođeni starenjem stanovništva. Promene u potrebama domaćinstava za finansijskim uslugama mogu predstavljati izazov za tradicionalne poslovne modele banaka, društava za životno osiguranje i penzijskih fondova“, ukazuje ECB.
Pored toga, kako se ističe, stariji građani uglavnom pokazuju veću sklonost ka izbegavanju rizika prilikom investiranja.
„Ukoliko se njihova smanjena tražnja za rizičnijom imovinom ne nadoknadi većim ulaganjima mlađih generacija ‒ bilo kroz direktna ulaganja ili kroz veća ulaganja putem investicionih fondova, osiguravajućih društava i penzijskih fondova ‒ to može da dovede do nižih vrednovanja akcija i nepovoljnijih uslova tržišnog finansiranja za kompanije. Takve promene u finansijskom sektoru mogu se potom preneti na realnu ekonomiju, ograničavajući dostupnost kapitala za investicije koje su neophodne kao odgovor na demografske promene“, objašnjava ECB.
Sveobuhvatne javne politike od ključnog su značaja za rešavanje izazova koje donosi starenje stanovništva, ali i za iskorišćavanje prilika koje ono otvara.
Prilike za bankarski sektor
U analizi ECB navodi da se očekuje da će starenje stanovništva uticati na bankarski sektor kroz smanjenje tražnje za kreditima i dodatni pritisak na neto kamatne marže.
„Kako ljudi stare, menja se i njihovo finansijsko ponašanje: mlađe generacije se uglavnom zadužuju kako bi stekle nekretnine i finansijsku imovinu. Ta imovina raste sve do odlaska u penziju, nakon čega se postepeno troši, dok se nivo zaduženosti smanjuje. Budući da starije osobe manje pozajmljuju novac i više su usmerene na očuvanje postojeće imovine, očekuje se pad tražnje za stambenim kreditima, što može dodatno smanjiti neto kamatne marže banaka. Istovremeno, višak likvidnosti koji nastaje usled starenja stanovništva doprinosi padu prirodne kamatne stope i izravnavanju krive prinosa, što otežava tradicionalni model poslovanja banaka zasnovan na transformaciji ročnosti izvora i plasmana“, navodi se u analizi.
Istovremeno, otvaraju se nove poslovne prilike kroz rast prihoda od naknada, pre svega zahvaljujući upravljanju imovinom, savetovanju u oblasti spajanja i akvizicija (M&A), kao i razvoju novih kreditnih proizvoda.
„Kako radna snaga u kompanijama stari, raste potreba za planiranjem sukcesije i savetovanjem prilikom prenosa vlasništva ili prodaje preduzeća, što predstavlja značajnu priliku za banke“, pojašnjava ECB.
Takođe, očekuje se rast tržišta upravljanja imovinom i privatnog bankarstva, jer će sve više građana tražiti profesionalnu podršku u planiranju penzije i upravljanju potrošnjom akumulirane imovine tokom penzionog perioda (decumulation).
„Starijim klijentima biće potrebni specijalizovani finansijski proizvodi, poput obrnute hipoteke (reverse mortgage) i doživotnih renti (annuities), pri čemu oni i dalje u velikoj meri preferiraju lični kontakt sa bankom umesto isključivo digitalnih kanala. Ova sklonost posebno je izražena u zemljama sa starijim stanovništvom, gde je korišćenje elektronskog bankarstva manje rasprostranjeno, a broj kartičnih transakcija niži. Zbog toga banke u tim zemljama imaju veće fiksne troškove održavanja široke mreže poslovnica“, ukazuje ECB.
Nove prilike i rizici
Međutim, nove poslovne prilike donose i nove rizike kojima banke moraju da upravljaju.
„Među njima se izdvajaju koncentracija izloženosti pojedinim sektorima, rizik dugovečnosti (longevity risk) i povećana sklonost preuzimanju rizika u potrazi za većim prinosima (search for yield). Kreditni portfelji banaka mogli bi da postanu znatno više koncentrisani u sektorima zdravstvene zaštite i usluga namenjenih starijem stanovništvu. Istovremeno, proizvodi poput obrnute hipoteke uvode rizik dugovečnosti ‒ mogućnost da korisnici žive duže nego što je očekivano, zbog čega banka duže ostaje izložena finansiranju tih plasmana“, navodi se u analizi.
Dodatni izazov, kako se ističe, predstavlja pritisak na profitabilnost izazvan smanjenjem kamatnih marži, koji može podstaći banke da preuzimaju veći rizik kako bi ostvarile više prinose.
„Uprkos ovim promenama – a moguće i zbog relativno kratkog horizonta poslovnog planiranja – većina banaka u evrozoni u svojim godišnjim izveštajima uopšte ne prepoznaje starenje stanovništva kao stratešku temu. To je u suprotnosti sa sektorima kao što su zdravstvo, nekretnine i osiguranje, gde se demografske promene već smatraju važnim poslovnim faktorom“, upozorila je Evropska centralna banka.
BIS: Dostojanstveno starenje
Banka za međunarodna poravnanja BIS u radu „Dostojanstveno starenje: usmeravanje bankarskog sektora kroz demografske promene“ (Aging Gracefully: Steering the Banking Sector through Demographic Shifts, jun 2024) pokazuje dvostruku vezu između starenja stanovništva i stabilnosti bankarskog sistema.
Sa jedne strane, starenje stanovništva može poboljšati stabilnost banaka jer dovodi do smanjenja tražnje za kreditima, manjeg kreditnog rizika, smanjenja potrebe banaka za rizičnim kreditiranjem.
Sa druge strane, ista demografska promena može podstaći banke da traže više prinose kroz nove, manje poznate i potencijalno rizičnije aktivnosti, čime se povećavaju repni rizici (tail risks ‒ rizik od retkog, malo verovatnog događaja koji može da ima velike negativne posledice, prim. nov), ističe se u analizi.
Ovo istraživanje obuhvata bankarske sisteme u razvijenim ekonomijama od 2000. godine do 2022.
Sveobuhvatna analiza razvijenih ekonomija tokom prethodne dve decenije pokazuje da je starenje stanovništva u proseku povezano sa većom stabilnošću banaka.
Međutim, prilagođavanja banaka na demografske promene mogu istovremeno da stvore nove, skrivene rizike (tail risks). Na primer, banke mogu povećavati izloženost alternativnim investicijama ili sektorima koje slabije poznaju kako bi nadoknadile pad tradicionalnih prihoda od kreditiranja.
Imajući u vidu brz globalni prelazak ka društvima sa starijim stanovništvom, analiza naglašava ključnu potrebu da kreatori politika budu proaktivni i oprezni.
Ovo je posebno važno zbog istorijskih primera koji pokazuju da periodi prividne finansijske stabilnosti često mogu prethoditi pojavi novih rizika i finansijskih kriza.
MMF: Za dve decenije životni vek duži za 4,5 godina
I Međunarodni monetarni fond bavio se globalnim posledicama starenja stanovništva.
U Svetskim ekonomskim izgledima (april 2025), između ostalog MMF analizira razvoj srebrne ekonomije, sa posebnim fokusom na stepen zdravog starenja i njegov uticaj na tržište rada, šire ekonomske posledice demografskih promena, kao i ulogu ciljanih javnih politika u ublažavanju negativnih efekata starenja stanovništva.
Analiza pokazuje da, iako starenje stanovništva donosi brojne izazove ‒ poput usporavanja privrednog rasta i povećanja fiskalnih pritisaka ‒ trendovi zdravijeg starenja predstavljaju važnu razvojnu priliku.
„Zdravije starenje doprinosi većem učešću starijih osoba na tržištu rada, produžava njihov radni vek i povećava produktivnost“, ističe MMF.
Pojedinci ne samo da žive duže, već generalno i stare u boljem zdravlju, navodi se u izveštaju MMF.
„Globalno, očekivani životni vek se povećao za oko 4,5 godina tokom poslednje dve decenije.Važno je napomenuti da se očekivani zdrav životni vek povećavao sličnim tempom, sa dodatnim godinama uglavnom bez hroničnih bolesti. Nedavne studije su dokumentovale značajna poboljšanja u fizičkim i kognitivnim sposobnostima pojedinaca starijih od 50 godina u nekim razvijenim ekonomijama. Zdravije starenje bi stoga moglo da nastavi da povećava ponudu radne snage produžavanjem radnog veka i povećanjem produktivnosti starijih radnika, nudeći svetlu tačku usred uspona srebrne ekonomije“, navodi MMF.
Kako je u Srbiji
I u Srbiji su banke počele da računaju na dugovečnost klijenata.
Banka Intesa predstavila je temu dugovečnosti (longevity) na agendi finansijskog tržišta Srbije ekskluzivnim događajem za klijente i poslovne partnere „Računamo na duge staze“, čiji je specijalni gost bio Piter H. Diamandis, vodeći svetski stručnjak u oblastima dugovečnosti, eksponencijalnih tehnologija i inovacija.
Diamandis govorio je o dugovečnosti kao o promeni koja će duboko uticati na način na koji ljudi planiraju zdravlje, karijeru, finansije i životne prioritete. Naglašavajući da se nalazimo na pragu jedne od najvećih promena u istoriji čovečanstva: prelaska sa lečenja bolesti na očuvanje zdravlja, prevenciju i produženje perioda vitalnost, istakao je značaj veštačke inteligencije, biotehnologije, senzora, genomike i personalizovane medicine za rano prepoznavanje rizika i donošenje boljih odluka o zdravlju i budućnosti.
- Šta ako klijenti dožive stotu: Prilagođavanje bankarske ponude rastu životnog veka
- U susret liberalizaciji tržišta potrošačkih kredita: Na jednog potrošača sve više kreditora
- General Motors pravi sopstvenu veštačku inteligenciju za automobile: Cilj nije samo razgovor, već sprečavanje kvarova
- Kraj ere „baci pa kupi novo“? EU uvodi pravo na popravku uređaja
- Plaćate isto, dobijate manje: Novi trik kompanija koji potrošači sve češće otkrivaju
Novo istraživanje koje je naručila UniCredit Grupa pokazuje da veštačka inteligencija, robotika, kvantne tehnologije i interfejsi nove generacije postaju ključna poslovna infrastruktura u svetu sa sve starijim stanovništvom.
Duži životni vek više nije samo pitanje zdravstvene zaštite. On ubrzano postaje jedna od najvažnijih ekonomskih i poslovnih transformacija ovog veka. Prema najnovijem izveštaju UniCredit Horizons Observatory pod nazivom „LongevityTech: Technology Enabling Strategy in the Longevity Economy“, organizacije u svim sektorima – od finansija i proizvodnje do maloprodaje, energetike i infrastrukture – moraće da preispitaju način na koji stvaraju vrednost u svetu u kojem ljudi žive, rade i troše duže nego ikada ranije.
Šta kaže Banka Amerike: Do stote
„Klijenti bi mogli da žive do stote ‒ Banka Amerike kaže da i finansijski planovi moraju da se promene“, ovakvim naslovom londonski Financial News započinje priču o tome da bi broj Amerikanaca koji će doživeti stotu godinu života mogao da se učetvorostruči u narednih 30 godina, zbog čega će banke koje pružaju usluge privatnog bankarstva morati da redefinišu svoj pristup klijentima.
Jedna od ključnih promena koju ističe ova banka je da finansijski planovi moraju pokrivati životni vek do 100 godina i duže, a ne samo period do tradicionalne starosti za penzionisanje…
