Dok se Hrvatska opredeljuje za širi i liberalniji pristup koji otvara mogućnost većem broju subjekata da se bave potrošačkim kreditiranjem kao samostalnom delatnošću, Srbija planira restriktivniji model u kojem se finansiranje potrošača vezuje za osnovnu delatnost trgovca i prodaju sopstvenih proizvoda i usluga.
Tržište potrošačkih kredita ne čine više samo bankari i njihovi klijenti. Trgovci i fintek kompanije nametnuli su se u novom digitalnom okruženju kao zgodan alternativni izvor finansiranja potrošačima koji sve hoće „odmah i sad“.
Odlazak na kasu i automatska kupovina na rate, bez korišćenja bankarske kartice, koju finansira trgovac ili fintek kompanija, postala je sve privlačniji način kupovine savremenom potrošaču. Digitalno obojene okolnosti na tržištu rezultirale su usvajanjem nove evropske direktive o potrošačkim kreditima 2023. godine, a koja kroz izmenjeni zakonodavni okvir u državama članicama stupa na snagu 20. novembra ove godine.
I Narodna banka Srbije priprema usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa navedenom direktivom i za sada je iznela načelan stav da je Nacrtom izmena i dopuna zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga predviđeno da se obaveze koje se inače odnose na davaoce kredita proširuju i na trgovce koji svojim kupcima odobravaju odloženo plaćanje, zajam ili slične finansijske aranžmane.
Prethodno, u odgovorima za druge medije NBS je bila eksplicitnija da ne želi da potpuno otvori i liberalizuje tržište potrošačkih kredita, kao što na primer planira da uradi Hrvatska s novim Predlogom zakona o potrošačkom kreditiranju.
„Ne želimo da dozvolimo da se trgovci mimo svoje osnovne delatnosti bave potrošačkim kreditiranjem ili da bilo koji drugi subjekt, koji nije finansijska institucija, može da odobrava potrošačke kredite“, bila je izričita NBS početkom jula.
Nasuprot tome, iz Hrvatske narodne banke za „Svet bankarstva i investicija“ objašnjavaju da napuštaju dosadašnji model prema kojem je potrošačko kreditiranje bilo vezano uz pretežnu delatnost poverioca, te se omogućava svim subjektima koji ispunjavaju zakonom propisane uslove obavljanje delatnosti kreditiranja kao samostalne privredne aktivnosti.
Dakle, dok se Hrvatska opredeljuje za širi i liberalniji pristup koji otvara mogućnost većem broju subjekata da se bave potrošačkim kreditiranjem kao samostalnom delatnošću, Srbija zadržava restriktivniji model u kojem se finansiranje potrošača vezuje za osnovnu delatnost trgovca i prodaju sopstvenih proizvoda i usluga.
Ostaje otvoreno pitanje da li će ovakav pristup omogućiti dovoljan prostor za razvoj novih oblika digitalnog finansiranja ili će predstavljati prepreku većoj konkurenciji na tržištu potrošačkih kredita.
Licence samo za trgovce
Nacrtom izmena i dopuna zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga predviđeno je da se obaveze koje se inače odnose na davaoce kredita sada prošire i na trgovce koji svojim kupcima odobravaju odloženo plaćanje, zajam ili slične finansijske aranžmane.
Narodna banka Srbije u odgovoru za „Svet bankarstva i investicija“ navodi da su ova rešenja potrebna pre svega imajući u vidu razvoj savremenih modela finansiranja kupovine, koji su poslednjih godina sve prisutniji na tržištu Evropske unije, naročito kroz različite oblike takozvanih „kupi sada, plati kasnije“ (Buy Now Pay Later) aranžmana.
„Iako ovakav način finansiranja u Republici Srbiji još uvek nije u većoj meri zastupljen, opravdano je očekivati da će se i na domaćem tržištu sve više pojavljivati novi modeli finansiranja kupovine, zbog čega je važno da regulatorni okvir bude blagovremeno prilagođen takvim tržišnim kretanjima“, ističu.
Istovremeno, predlogom zakona predviđeno je da trgovci koji nameravaju da svojim kupcima odobravaju bilo koji oblik finansiranja iz sopstvenih sredstava, izuzev odloženog plaćanja čekovima, podležu postupku licenciranja i nadzoru Narodne banke Srbije.
Pri tome, u NBS ističu da to licencirano finansiranje kupaca od strane trgovaca ne obuhvata plaćanje platnim karticama banaka na rate, niti povezane potrošačke kredite jer su to kreditni proizvodi banaka, a trgovci će u tim slučajevima uglavnom biti u ulozi kreditnih posrednika.
„Dakle, cilj ovih zakonskih izmena je blagovremeno uređivanje novih modela finansiranja koji se razvijaju na savremenom tržištu, uz očuvanje visokog nivoa zaštite korisnika finansijskih usluga“, kažu u centralnoj banci. U suštini, osnovni cilj predloženih rešenja, kako kažu, jeste da se obezbedi odgovarajući nivo zaštite korisnika finansijskih usluga i spreče rizici koji mogu nastati usled nedovoljne informisanosti potrošača, impulsivne kupovine i prekomernog zaduživanja.
Pritisak na potrošnju i pozicija banaka
Za predložena načelna rešenja profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Mijušković kaže da su logičan odgovor na razvoj novih modela finansiranja koji se već godinama šire u Evropi. „Do sada je regulativa bila usmerena pre svega na banke i druge klasične kreditore, dok se sada prepoznaje da i trgovci sve češće nude finansiranje kupovine“, ističe.
Upitan na koje modele „kupi sada – plati kasnije“ Narodna banka Srbije misli i da li na tržištu Srbije već postoje takva rešenja, Mijušković kaže da se pre svega misli na modele u kojima kupac dobija mogućnost odloženog plaćanja direktno preko trgovca ili specijalizovanih fintek kompanija, bez klasičnog bankarskog kredita.
„U Evropi su poslednjih godina takvi modeli eksplodirali zahvaljujući kompanijama kao štu Klarna, Scalapay или Affirm. U Srbiji ovaj model još nije masovno razvijen, ali je očigledno da NBS želi da regulativa bude postavljena pre nego što tržište značajnije poraste. To je dobar pristup jer je mnogo lakše urediti tržište u razvoju nego naknadno ispravljati probleme“, ocenjuje Mijušković.
Upitan da li će trgovci sve češće sami finansirati kupce, on ocenjuje da će se broj takvih modela povećavati, ali da će banke još dugo zadržati dominantnu poziciju.
„Banke imaju razvijene sisteme upravljanja rizikom, pristup jeftinijim izvorima kapitala i veliko iskustvo u proceni kreditne sposobnosti. S druge strane, trgovci će se najverovatnije orijentisati na manje iznose, kratkoročno finansiranje i brze digitalne procedure, dok će veći krediti i dalje ostati u domenu banaka“, kaže Mijušković. Veća dostupnost finansiranja preko trgovaca bi mogla da poveća pritisak na potrošnju, ali Mijušković kaže da ne očekuje značajan inflatorni efekat. „Ovakvi modeli pre svega menjaju način finansiranja kupovine, a ne nužno ukupan obim potrošnje“, objašnjava on.
Najveći efekat on očekuje kod trajnih potrošnih dobara, bele tehnike, nameštaja, elektronike i sličnih proizvoda. Međutim, ocenjuje da će ukupni makroekonomski uticaj verovatno biti ograničen jer Narodna banka i dalje vodi restriktivnu monetarnu politiku i pažljivo prati kreditnu aktivnost.
Hrvatsko rešenje
Hrvatski model je poprimio konkretnije obrise od srpskog. Predlog zakona o potrošačkim kreditima treba da stupi na snagu 20. novembra ove godine. U području pružanja usluga potrošačkog kreditiranja, u HNB za „Svet bankarstva i investicija“ ističu da se napušta dosadašnji model prema kojem je potrošačko kreditiranje bilo vezano uz pretežnu delatnost poverioca, te se omogućava svim subjektima koji ispunjavaju zakonom propisane uslove obavljanje delatnosti kreditiranja kao samostalne privredne aktivnosti.
Poverioci koji nisu kreditne institucije mogu biti samo pravne osobe čije osoblje mora imati odgovarajuća znanja i stručnost u području osmišljavanja, ponude i odobrvanja kredita potrošačima odnosno pružanja ostalih usluga povezanih s takvim kreditom.
Ti će poverioci, među ostalim, kako navode, morati ispunjavati i organizacijske, tehničke i kadrovske uslove, a Hrvatska narodna banka donosi podzakonski propis kojim se uređuje način utvrđivanja i ispunjavanja svih uslova za izdavanje odobrenja za pružanje usluga potrošačkog kreditiranja definisanih novim Zakonom.
Istovremeno se uspostavlja jedinstveni sastav licenciranja i nadzora poverilaca i kreditnih posrednika, pri čemu Hrvatska narodna banka postaje jedinstveno nadzorno telo za to područje. Za nove poverioce i kreditne posrednike koji dosad nisu bili obuhvaćeni sastavom potrošačkog kreditiranja, uključujući i teleoperatore, predviđeno je prelazno razdoblje do 1. juna 2027. godine.
Prema Konačnom predlogu zakonu o potrošačkim kreditima proširuje se područje primene na dodatne oblike potrošačkog kreditiranja koji dosad nisu bili obuhvaćeni regulatornim okvirom potrošačkog kreditiranja. U Hrvatskoj narodnoj banci za „Svet bankarstva i investicija“ preciziraju da se to proširenje odnosi na kredite bez kamata i naknada, kratkoročne kredite, određene oblike prekoračenja po računu, te kreditiranje putem platnih kartica i plaćanja na rate.
- Šta ako klijenti dožive stotu: Prilagođavanje bankarske ponude rastu životnog veka
- U susret liberalizaciji tržišta potrošačkih kredita: Na jednog potrošača sve više kreditora
- General Motors pravi sopstvenu veštačku inteligenciju za automobile: Cilj nije samo razgovor, već sprečavanje kvarova
- Kraj ere „baci pa kupi novo“? EU uvodi pravo na popravku uređaja
- Plaćate isto, dobijate manje: Novi trik kompanija koji potrošači sve češće otkrivaju
Pravila oglašavanja i predugovornog informisanja postaju stroža, uključujući obvezu dostave standardizovanog obrasca s ključnim informacijama o kreditu. Hrvatski regulator ističe da se dodatno uređuje procena kreditne sposobnosti kroz jasnijeg definisanja odgovornosti poverilaca za odgovorno kreditiranje, zabranu korišćenja posebnih kategorija ličnih podataka, te pravo potrošača na ljudsku intervenciju i obrazloženje u slučaju automatizovane obrade.
Takođe, preciznije se definišu pravila o prevremenoj otplati potrošačkog kredita, ograničenju uvođenja i povećanja naknada tokom trajanja ugovora, kao i objedinjavanju usluga.
Novim Zakonom dodatno se uređuju i pravila o prekoračenjima po tekućem računu. Ukida se i dosadašnja gornja granica iznosa potrošačkih kredita od 132.722,81 evra, čime se osigurava jedinstven nivo zaštite potrošača nezavisno od visine zaduženja.
Takođe, HNB najavljuje i Sistem savetovanja o dugu kao novi instrument pomoći potrošačima koji se suočavaju s finansijskim poteškoćama. Usluge savetovanja o dugu, kako kažu, će pružati Finansijska agencija bez naknade, uz mogućnost uključivanja i udruženja za zaštitu potrošača.
