Luka u Šangaju prometuje koliko i cela Australija. Jedan brod koji prevozi robu veličine je četiri fudbalska terena. Najveći do sada napravljen prevozi 24 hiljade kontejnera. Teško je i zamisliti tu sliku. Ali, brojke ne lažu. Pomorski transport robe oblast je koja pokreće globalnu ekonomiju.
Promet robe ovim putem dostiže 90 odsto svetskih potreba, ukupne vrednosti preko 13 triliona dolara. Industrijski i ručno pravljeni proizvodi, razni sirovi materijali, kao i različiti tipovi elektronskih proizvoda transportuju se svake godine morem i okeanima u konačnom zbiru od 2 milijarde tona.
U vlasništvu mnogobrojnih kompanija na morskim autoputevima trenutno se nalazi oko 100 hiljada brodova u aktivnoj službi čovečanstvu. Logistika potrebna za ovakav vid snabdevanja crpi se na svim stranama sveta. Pre svega u ljudstvu, a zatim i u infrastrukturi.
Za funkcionisanje pomorskog saobraćaja neophodne su luke koje će brodove primati i otpremati širom sveta sa robom koju ljudi svakodnevno koriste. Neke su veće, neke manje, a neke je današnja civilizacija i razvitak privrede oblikovao u megaluke.
Pomorski transport i 3,5 miliona zaposlenih
Za funkcionisanje ovog sistema zadužen je pre svega čovek. Poznato je da u 496 luka sveta radi oko 2 miliona ljudi. To je broj zaposlenih na preko sto zanimanja, dok je na moru broj zaposlenih manji za pola miliona. Na kopnu su najčešća zanimanja lučkih radnika, morskih pilota zaduženih za finu navigaciju pri ulasku ovih gigantskih plovila u luku i razni rukovaoci mašinama. Na moru posluju kapetani, niži oficiri, inžinjeri, radnici održavanja i na kraju obični mornari. Cela svita zaposlena u pomorskom saobraćaju slovi za najkosmopolitskiju radnu snagu sveta. Zaposleni se regrutuju od Samoe i Filipina pa sve do Crne Gore i Finske. Najveći broj naravno dolazi iz najmnogoljudnijih zemalja sveta, Indije i Kine. Sve je to deo industrije koja tradicionalno prolazi ispod radara svetske javnosti. Snabdevanje sveta ne prestaje već decenijama. Biznis koji vaše biznise održava živim funkcioniše 365 dana u godini po 24 sata.
Brodovi kao četiri fudbalska terena
Da bi se bolje razumeli trilioni dolara koji se obrću u pomorstvu i enormna količina robe, potrebno je stvoriti sliku ovakvih brodova, veličine veće od fudbalskog terena, razni tipovi za prevoz robe u kontejnerima, tankeri, ro-ro brodovi za prevoz automobila i mnogi drugi. Nevidljivim autoputevima po okeanima preveze se gotovo sve što čovek na ovoj planeti konzumira. Ovo je industrija koja je proporcionalno rasla sa povećanjem populacije na planeti, pa je očekivano da se i u budućnosti nastavi rast. Dr Prašant Baškar, profesor na Australian Maritime College-u, predviđa da brodovi u budućnosti neće biti duži od 400 metara, ali će povećavati kapacitet tereta. Dovoljno je zamisliti 24 hiljade šlepera u nizu ili naslaganih jedan na drugi na jednom od brodova.
Šangaj lider
Kada se novčić okrene na drugu stranu, dolazimo do prihvatnih stanica na obali za ove gorostase. Najveći kapacitet na svetu poseduje luka u Šangaju. Osim toga, važan je centar trgovine, poslovanja i finansija, koji karakteriše visoko razvijena infrastruktura i pogodna mreža teretnih i putničkih veza. Procvat šangajske luke počeo je 2005. jer je pre toga godinama stvarana infrastruktura koja će omogućiti da se primi veći broj brodova.
Danas u luci postoji 125 dokova i 19 terminala. Godišnji promet luke je jedan trilion dolara. Šangaj je megaluka u svakom pogledu i predvodi ostalih sedam kineskih luka koje se nalaze na listi deset najvećih na svetu. Iako je na vrhu Šangaj se kontinuirano razvija, pretovarujući više tereta svake godine. U 2013. pretovareno je 33 miliona TEU (Twenty Foot Equivalent Unit) ili jednostavnije rečeno kontejnera, a već 2018. cifra je prešla 42 miliona kontejnera. Prošle godine oboren je još jednom svetski rekord.
Nova era
Rekord koji je luka u Šangaju postavila u decembru 2024. utovarivši jubilarni 50 milioniti kontejner umnogome ostvaren je i zbog automatizacije terminala koji je započet 2017. godine. Faktor čovek postao je manje važan, a Šangaj je tako započeo novu eru automatizovanih luka gde celim poslom može rukovoditi jedna osoba iz kontrolne sobe. Autonomni kontejnerski kamioni koji dovoze kontejnere do utovarnog mesta i automatizovane dizalice samo su delić inteligentnog sistema koji rukuje ogromnim količinama tereta sa izuzetnom preciznošću, značajno povećavajući operativnu efikasnost.
„Tehnologija autonomne vožnje preoblikovala je industrijski lanac u lučkim terminalima“, reči su dr Vanga predstavnika firme Trunk Tech koja se bavila ovim procesom u šangajskoj luci. On je dodao i da će nastaviti saradnju sa partnerima u vezi promovisanja digitalizacije i veštačke inteligencije u lukama. Kina je bila idealna za pokretanje automatizacije jer sindikati koji bi trebalo da zastupaju prava radnika blisko su povezani sa vlastima, tako da je reakcija izostala.
