Serija “Bolji život” je deo redovnog repertoara Javnog servisa. Svako malo, krenu reprize, a kada period između njih produži, javnost se pita gde su. Međutim, nakon čitanja ovog članka, sledeću reprizu ćete sigurno drugačije gledati.
Gost RTS-a u emisiji „Oko“ bio je naš najpoznatiji svetski ekonomista Branko Milanović. O njemu smo i ranije pisali. On je vodeći ekspert po pitanju nejednakosti, predavač je na univerzitetu u Njujorku, a nedavno je objavio novu knjigu “Kapitalizam, sasvim sam”.
U intervju za Javni servis Milanović je govorio o trenutnoj svetskoj ekonomskoj situaciji, poziciji Srbije, ali i o jednoj temi o kojoj ne govori često.
Karenjina i Vronski
Postavljeno mu je pitanje o klasicima svetske književnosti i njegovom, posebnom čitanju istih. Prvi primer bila je “Ana Karenjina” a teorija je da su je vodili ekonomski interesi, a ne ljubavl.
“Ako se sećate, roman počinje u kući Karenjina, muža Ane Karenjine, koji je veoma bogat, živi u palati, a Ana ima poslugu. Ali, u odnosu prema Vronskom, Karenjin ima tek desetinu dohotka i imanja koje Vronski ima. On je mnogo iznad njega u novčanom smislu. Ali zanimljivo je da Tolstoj ne daje puno novčanih izraza, nemate uvek informacije o novcu. Ali vam daje podatak da je Ana Karenjina rođena u srednje imoćnoj porodici . Dakle išla je od srednje imućne porodice do veoma bogatog Karenjina, za koga se udala, a onda otišla za Vronskim koji je bio još bogatiji”, kaže Milanović i dodaje da to nije najbitnija činjenica, “ali sa tačke nejednakosti vi vidite da se ta nejednakost preliva i u romanu”.
Emilija i Giga
Ali onda postaje interesantnije. Voditeljka pita Milanovića kako bi onda objasnio Emiliju Popadić, iz buržujske porodice, u seriji „Bolji život“ i Gigu Moravca, koji je bio iz nižeg društvenog sloja od nje.
“Naravno, ljubav je uvek važna, ne možemo to negirati. Samo hoću da kažem da kada nam se čini da je ljubav dominantna, ima i drugih razloga.”
Na sugestiju voditeljke da se Giga Moravac uselio stan Emilije Popadić, a ne ona u njegov, Milanović odgovara:
“Eto, ipak se išlo ka boljem, a ne ka gorem. To samo pokazuje značaj privrednog rasta, i taj značaj vidimo na ovim individualnom slučajevima. Ali vidimo ga i u društvu u celini”, rekao je.
