Cene energenata ponovo su u centru pažnje investitora. Nafta Brent zadržava se iznad 108 dolara po barelu, dok je cena evropskog prirodnog gasa stigla do zone od oko 80 evra po megavat-satu. Rast cena energije već se preliva i na druga tržišta. Berzanski indeksi u Evropi i SAD beleže pad, dok investitori procenjuju koliko bi novi energetski šok mogao da utiče na inflaciju, kamatne stope i privredni rast.
Prema tržišnim podacima, Brent se kreće oko 108,13 dolara po barelu. Američka WTI nafta je oko 104 dolara.
Rojters navodi da je Brent u sredu oslabio na oko 108 dolara nakon podataka o neočekivanom rastu američkih zaliha sirove nafte. Međutim, rizici na strani ponude i dalje održavaju cenu na visokom nivou.
Problemi sa snabdevanjem drže cenu nafte visoko
Ključni razlog nervoze na tržištu ostaje snabdevanje. Problemi sa transportom nafte sa Bliskog istoka ponovo su pokazali koliko brzo geopolitički događaji mogu da utiču na globalno energetsko tržište.
Saudijska Arabija je, prema Rojtersu, obustavila deo isporuka prema Evropi nakon napada koji su oštetili važnu infrastrukturu povezanu sa naftovodom Istok–Zapad i lukom Janbu. Zbog poremećaja, pojedini evropski kupci počeli su da traže alternativne izvore sirove nafte.
Dodatni problem predstavlja transport kroz Ormuski moreuz.
Broj prolazaka brodova kroz ovu stratešku tačku pao je na veoma nizak nivo. Rojters navodi da su u utorak evidentirana samo četiri prolaska, naspram desetodnevnog proseka od 18. Ormuski moreuz je u normalnim okolnostima jedna od najvažnijih ruta za svetsku trgovinu naftom i tečnim prirodnim gasom.
Zbog toga tržište ostaje izrazito osetljivo na svaku novu informaciju sa Bliskog istoka.
Evropski gas ponovo veliki problem
Još snažniji signal upozorenja stiže sa evropskog tržišta prirodnog gasa. Cena TTF fjučersa dostigla je oko 80 evra po megavat-satu. To je nivo koji ponovo otvara pitanje troškova energije za evropsku industriju i domaćinstva.
Problem nije samo trenutna cena. Evropske zalihe gasa već su tokom leta privukle pažnju tržišta. Rojters je početkom avgusta upozorio da su niske zalihe povećale rizik od novih cenovnih skokova, posebno u slučaju dodatnih poremećaja globalnog snabdevanja.
- Koliko košta 24 sata vašeg života čak i kada „ništa ne kupite“?
- Jedna serija osvojila je čak 14 Emmy nagrada: Ovo su pobednici i trenuci večeri
- Za 50. rođendan kompanije zaposleni nisu dobili satove ni plakete: Dobili su deo firme
- Odbila je 15 fakulteta i birala neizvesnost: Deset godina kasnije Elena Ribakina je broj jedan
- Brent iznad 108 dolara, evropski gas oko 80 evra: Energetski šok ponovo pritiska tržišta
Visoke cene sada privlače pažnju i Evropske centralne banke.
Decembarski fjučersi prirodnog gasa premašili su 83 evra po megavat-satu, što je iznad nivoa koji je ECB koristila čak i u nepovoljnijem scenariju svojih projekcija. Rast cena gasa i naftnih derivata zbog toga povećava rizik od ponovnog jačanja inflatornih pritisaka u evrozoni.
Berze pod pritiskom
Energetski šok oseća se i na tržištu akcija. Francuski CAC beleži pad od oko 0,34 odsto, nemački DAX oko 0,15 odsto, dok je britanski FTSE niži približno 0,30 odsto.
Sličan trend zabeležen je i na Volstritu. Dau Džons oslabio je 0,63 odsto, a S&P 500 oko 0,45 odsto.
Visoka cena nafte predstavlja dvostruki problem za investitore. Kompanijama povećava troškove poslovanja. Istovremeno, skuplja energija može da podstakne inflaciju i tako smanji prostor centralnim bankama za ublažavanje monetarne politike.
AP je takođe ukazao na tu vezu. Rast nafte iznad 108 dolara pratio je pad američkih akcija i rast prinosa na državne obveznice, dok su investitori procenjivali mogućnost dodatnog monetarnog zaoštravanja.
Zlato nastavlja da raste
Nervoza investitora vidi se i na tržištu plemenitih metala.
Cena zlata iznosi oko 4.370 dolara za trojsku uncu, uz dnevni rast od približno 0,88 odsto.
Rast zlata u periodima povećane geopolitičke i finansijske neizvesnosti nije neuobičajen. Investitori ga tradicionalno koriste kao jednu od mogućih zaštita od tržišnih poremećaja i inflatornih rizika.
Istovremeno, evro se prema dolaru kreće oko nivoa od 1,15 dolara.
Raste i cena pšenice
Pritisak nije ograničen samo na energente.
Cena pšenice na svetskim berzama dostigla je 743,50 centi po bušelu, uz dnevni rast od oko 0,82 odsto.
Istovremeni rast energije i pojedinih poljoprivrednih proizvoda predstavlja posebno važan signal za inflaciju. Energenti direktno utiču na transport, proizvodnju i logistiku, dok skuplje poljoprivredne sirovine mogu da se preliju na cene hrane.
