Da li ste dobri u prepoznavanju lažnih vesti? Proverite.

Da li mislite da ste dobri u prepoznavanju lažnih vesti?

Mnogi će verovatno odgovoriti da mogu i umeju da prepoznaju da li je neka vest lažna iako je u praksi situacija nešto drugačija. Zapravo, pravo stanje je pomalo zabrinjavajuće.

Psiholozi sa Univerziteta Cambridge razvili su besplatan kviz koji može da otkrije koliko ste podložni lažnim vestima. Izdvojte nekoliko minuta i uradite ga. Ko se usuđuje.

Lažne vesti i kviz

Ovaj naučno potvrđen kviz će vam to pokazati koliko ste vešti u razotkrivanju lažnih vesti.

A, nema dileme i suvišno je dokazivati da su lažne vesti veliki problem odakle god da posmatrate. Ne samo da krive sliku realnosti, sakrivaju činjenice i manipulišu u željenom pravcu njihovih tvoraca, već ometaju donošenje razumnih odluka, razumevanje sveta i snalaženje u životu. Psiholog Stilman piše:

„…Ali, ako pitate nekoga da li on sam širi dezinformacije, gotovo sigurno će odmahnuti glavom i uperiti prst u nekog drugog kao krivca.

Potreba da poreknemo da smo naseli na lažne vesti je prirodna. Niko ne voli da se oseća prevarenim, kao budala. Ali to nas dovodi u logički nemoguću situaciju gde svi misle da drugi šire dezinformacije, a niko ne veruje da to čini i sam.“

Važan prvi korak ka rešavanju problema lažnih vesti kako bi se dovele pod kontrolu je identifikacija načina kako pomoći ljudima da dođu do znanja koja će im omogućiti da razlikuju činjenice od izmišljotina na internetu.

U tome pomaže grupa pomenutih Cambridge psihologa koji su razvili kviz koji vam može pomoći da procenite koliko ste podložni dezinformacijama na internetu. Popunjavanje kviza ne zahteva više od dva minuta i malo hrabrosti, kako pišu, a može ojačati vašu odbranu od lažnih vesti.

Ko je skloniji da deli lažne vesti?

Nijedna demografska grupa nije imuna na lažne vesti, potvrđuju istraživači i iznose podatke da neke grupe, u proseku, sklonije nasedanju na dezinformacije od drugih.

Jedno od najnovijih istraživanja tog tipa pokazalo je da su pripadnici generacije Z, žene, osobe sa nižim obrazovanjem i ljudi konzervativnijih pogleda skloniji deljenju dezinformacija. U pitanju je veliko istraživanje u kojem je učestvovalo više od 66 hiljada ispitanika.

Ovakvi rezultati mogu pomoći naučnicima da usmere dalja istraživanja, a stručnjacima da osmisle korisne intervencije. Međutim, ako ste muškarac iz bejbi-bum generacije, liberalnih stavova i sa završenim master studijama, to svakako ne bi trebalo da bude razlog za samohvalu. Samo zato što vaša demografska grupa u proseku deli manje lažnih vesti, ne znači da vi lično nikada niste krivi za to.

„Čak i iskusni konzumenti vesti mogu biti prevareni od strane onih koji namerno plasiraju dezinformacije. Tome treba dodati fragmentisani medijski pejzaž, ogroman talas sumnjivog sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom i algoritme društvenih mreža koji favorizuju senzacionalizam. Danas teže nego ikad znati šta je istina, a šta laž“ sugeriši istraživači medija i njihovih korisnika.

Koliko ste vi podložni dezinformacijama?

Kada je tim Cambridge psihologa počeo da razvija pomenuti test koji meri podložnost lažnim vestima, otkrili su da odrasli Amerikanci uspevaju da pravilno procene da li je vest istinita ili lažna u samo 65 odsto slučajeva. U Evropi je nešto bolja situacija.

Tim je preuzeo prave naslove iz pouzdanih i nepristrasnih izvora kao što su Pew Research Center i Reuters, a zatim je zamolio ChatGPT da generiše lažne naslove koji zvuče uverljivo.

„Veštačka inteligencija je generisala hiljade lažnih naslova u roku od nekoliko sekundi. Kao istraživači posvećeni borbi protiv dezinformacija, bili smo zatečeni i uznemireni,“ izjavio je Rakoen Martens, glavni autor projekta.

Učesnicima testa prikazuje se 20 naslova, pravih i lažnih, i zadatak im je da prepoznaju koji su koji. Nakon dve godine istraživanja i testiranja, konačna verzija kviza sada je dostupna na internetu.

Troslojni sistem za prepoznavanje lažnih vesti

Ako otkrijete da, poput većine ljudi, ponekad nasednete na vešto upakovane dezinformacije, to bi trebalo da vas podstakne da obnovite osnovna znanja iz medijske pismenosti. Medijski stručnjaci ističu da svi treba da se pridržavaju jednostavnog protokola za proveru tačnosti online sadržaja i to pre nego što mu poveruju ili podele.

Majk Kolfild je je u jednom članku na platformi Medium objasnio kako da razlikujete činjenice od izmišljotina na internetu. Suština njegovog pristupa je da zaboravite na osećaje i liste sumnjivih signala i da umesto toga sledite jednostavan troslojni proces:

• Proverite da li je neko već izvršio proveru činjenica. Pouzdani izvori navode kako znaju ono što tvrde. Ako je izvor vesti radio izveštaj na osnovu svedoka, navešće to. Ako je informacija preneta iz drugog izvora, mora postojati link ka originalu. Ako tih tragova nema, budite veoma oprezni.
• Vratite se do izvora. Pratite linkove unazad sve dok ne stignete do originalne informacije. Ko je to rekao? Gde je to objavljeno? Ako ne možete da pronađete taj izvor ili ako je u pitanju neko neodređeno „ljudi kažu“ ili „svi znaju“, ponovo – budite veoma sumnjičavi.
• Čitajte lateralno ili paralelno pretražujte i upoređujte izvore sa strane. Ako je izvor poznat i ugledan (poput Wall Street Journal-a ili BBC-a) ovaj korak možda nije potreban. Ali, ako se oslanjate na izvor koji nije poznat, potražite dodatne informacije o njemu. Ako pronađete profesionalni profil sa pozdanim i proverenim referencama, verovatno je bezbedno da delite sadržaj.

Ovaj troslojni sistem „je nešto što možete sprovesti za 90 sekundi pre nego što sadržaj podelite na mrežama,“ tvrdi Kolfild. Može vas sačuvati od toga da bez svesne namere doprinosite širenju lažnih vesti.