Najduže istraživanje u istoriji dugo čak 75 godina, mlađu generaciju je iznenadilo finalnim rezultatima jer se u konačnom zbiru ljudska sreća, dobar život i ispunjenje ne tiču ni novca ni uspeha.
The Harvard Study of Adult Development sprovelo je ovo izuzetno istraživanje u kojem su pratili 724 ispitanika, njihove živote od mladosti do duboke starosti. Od ukupnog broja, 60 ispitanika su živi i danas, u devedesetim i dalje učestvuju. Za sve ove godine, promenilo se više generacija istraživača, ali važno je da nije prekinuto i da su dolazili novi i nastavili da rade na prikupljanju podataka.
Četvrti po redu direktor ovog istraživanja Robert Valdinger pre nekoliko godina izneo je u javnost rezultate i počeo rečima:
„Ukratko, dobri međuljudski odnosi nas čine srećnijim i zdravijim. Dobar život sazdan je od dobrih veza. I tačka.“
Istraživanje dalo tri važne lekcije
Kroz ovo istraživanje naučili smo tri važne lekcije o odnosima, rekao je u uvodnom delu Valdinger.
- Prvo, dokazano je da su ispitanici koji su više vremena provodili sa porodicom, prijateljima, na različitim okupljanjima i druženjima srećniji, fizički zdraviji i duže žive od ispitanika koji su živeli više samotnjački.
Ispostavilo se da je samoća toksična i da „ubija“. Samotnjaci su nesrećniji, zdravlje im je lošije i funkcije mozga slabe pre vremena. Ukratko, kraće žive.
- Druga lekcija naučena iz ovog istraživanja je da nije važan samo broj ljudi sa kojima su ispitanici bili u kontaktu. Dinamika tih odnosa, posvećenost jedni drugima, već je najvažniji kvalitet tih odnosa. Ispostavilo se da su konflikti veoma loši za zdravlje i da su, recimo, brakovi bez dovoljno ljubavi i privrženosti u kojima su svađe i sukobi česti, lošiji izbor od razvoda.
Bliskost je ključna
Naučnici su u toku ovog istraživanja pokušali da pretpostave koji će ispitanici biti srećniji i ispunjeniji u svojim kasnim osamdesetim godinama. I to kada se uporede njihove životne okolnosti u pedesetim. Ispostavilo se da nisu bili dugovečniji i srećniji oni sa manjim nivoom holesterola u srednjim godinama. Već oni koji su bili zadovoljni svojim vezama sa drugim ljudima. Ispitanici koji su u svojim pedesetim bili najzadovoljniji brakom, prijateljstvima, druženjima, bili su ubedljivo najzdraviji. A, ispitanici nezadovoljni brakom i odnosima, ako su imali fizičke bolove, oni su objektivno bili veći zbog preživljavanog emotivnog bola.
- Treća lekcija koje nas je istraživanje naučilo je da kvalitetne veze sa drugima ne štite samo naše telo, već i mozak. Veze koje su u srednjim godinama bazirane na poverenju i podršci, na osamdesetogodišnjaka deluju tako da mu je pamćenje bolje, jasnije se seća proteklih godina, duže je intelektualno očuvan. I, ne radi se o tome da je u kvalitetnim vezama punim podrške sve išlo glatko i bez trzavica. Naprotiv. Suština je da su to odnosi gde ljudi mogu da računaju jedni na druge, mogu da se oslone. „Dakle, bliskost je ključna i to je staro mudro pravilo, staro koliko i brda i planine“, rekao je na predstavljanju istraživanja jedan od direktora projekta Robert Valdinger.
Dobar život: Odnosi sa drugim ljudima
Odnosi sa drugim ljudima nisu uvek jednostavni, često ne idu glatko, bez sukoba i svađa. Podrazumevaju i ozbiljan rad i posvećivanje, upornost i to traje ceo život i nema kraja. Mlad čovek u tridesetim misli da je cilj života biti uspešan, bogat i poznat. Međutim, na kraju puta, u poznim godinama, najbolje prolaze oni koji su se oslonili na veze sa drugima, koji su radili na bliskosti i poverenju. Sve su veze i odnosi važni, i partnerski i porodični, prijateljski kao i u široj zajednici.
Šta znači „osloniti se na veze sa drugima“, kako raditi na kvalitetu u vezama? Šta predlažu psiholozi koji učestvuju u ovakvom istraživanju?
- Da ponekad druženje sa ekranima zamenite za druženje sa bliskim ljudima
- Da oživite veze tako što ćete zajedno raditi nešto novo
- Da organizujete duge zajedničke šetnje, zajedničke noćne izlaske
- Da pozovete nekog od rodbine koga dugo niste čuli
