Rekordno nizak nivo Dunava otvorio je problem koji bi mogao da postane jedan od ozbiljnijih izazova evropske energetike. Nuklearne elektrane proizvode struju sa veoma niskim direktnim emisijama ugljenika. Zbog toga su važan deo evropske strategije smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva.
Ali mnogim reaktorima potrebne su ogromne količine vode za hlađenje, piše Rojters.
Šta se događa kada te vode nema dovoljno? Mađarska i Rumunija upravo dobijaju odgovor.
Ekstremno nizak nivo Dunava primorao je Mađarsku da drastično smanji proizvodnju nuklearne elektrane Paks, dok je Rumunija morala da zaustavi poslednji reaktor koji je još radio u elektrani Černavoda, objavio je Reuters.
Problem prevazilazi dve zemlje. On otvara pitanje koliko je evropska nuklearna infrastruktura spremna za klimu u kojoj su suše i ekstremne temperature sve češće.
Paks je bio blizu potpunog gašenja
Situacija u Mađarskoj najbolje pokazuje razmere problema.
Nuklearna elektrana Paks ima kapacitet od oko dva gigavata i proizvodi približno polovinu električne energije u zemlji.
Početkom avgusta proizvodnja je morala da bude smanjena na nešto više od 10 odsto kapaciteta.
Elektrana je tako jedva izbegla potpuno zaustavljanje, prvi put za 44 godine rada. Proizvodnja je potom povećana, ali je 13. avgusta bila na samo oko četvrtine kapaciteta.
Razlog nije kvar na reaktorima. Problem je Dunav.
Paks koristi rečnu vodu za hlađenje svojih reaktora, a rekordno nizak vodostaj ugrožava mogućnost njihovog normalnog rada.
Mađarska sada pokušava da spreči dalje pogoršanje situacije gotovo vanrednim inženjerskim merama.
Vlada premijera Petera Mađara najavila je izgradnju podvodne strukture nalik pragu koja bi trebalo da podigne nivo vode. Razmatrano je čak i potapanje dve barže kako bi se lokalno povećao vodostaj i sprečilo potpuno gašenje elektrane.
Rumunija je već morala da zaustavi reaktor
U Rumuniji je situacija otišla korak dalje.
Državna kompanija Nuclearelectrica morala je 13. avgusta da ugasi poslednji reaktor koji je još bio u pogonu u nuklearnoj elektrani Černavoda.
Pokušaji da se obezbedi dovoljno vode za hlađenje nisu uspeli.
Černavoda ima dva reaktora snage po 706 megavata. Zajedno u normalnim uslovima obezbeđuju oko petine proizvodnje električne energije u Rumuniji.
Elektrana koristi kanadsku CANDU tehnologiju.
Paks, sa druge strane, koristi ruske reaktore sa vodom pod pritiskom.
Tehnologije su različite. Problem je isti. Obe elektrane zavise od Dunava za hlađenje.
Paradoks nuklearne energije
Tu se pojavljuje jedan od velikih paradoksa energetske tranzicije.
Nuklearne elektrane mogu da proizvode ogromne količine stabilne električne energije uz veoma niske emisije ugljenika tokom rada.
Zbog toga ih mnoge evropske države vide kao deo odgovora na klimatske promene. Istovremeno, klimatske promene mogu da otežaju njihov rad.
Dugotrajne suše smanjuju protok reka. Toplotni talasi dodatno povećavaju temperaturu vode. Time se smanjuje količina vode koja može bezbedno da se koristi za hlađenje. Problem nije ograničen na Dunav.
Francuska, koja se više oslanja na nuklearnu energiju nego bilo koja druga velika evropska ekonomija, već je tokom prethodnih leta morala da smanjuje proizvodnju pojedinih reaktora zbog visokih temperatura reka i ograničenja vezanih za hlađenje.
Centralna i istočna Evropa
Najteže pitanje nije šta se dogodilo ovog leta. Važnije je da li je ovo izuzetak ili nagoveštaj budućnosti.
Diana Ürge-Vorsatz, profesorka Centralnoevropskog univerziteta u Beču, rekla je za Reuters da naučni modeli ukazuju na trend sve suvlje klime u centralnoj i istočnoj Evropi.
Problem nije samo manje padavina. Smanjuju se vlaga u zemljištu i nivoi podzemnih voda. Više temperature i češći toplotni talasi dodatno ubrzavaju isušivanje.
Mađarski hidrolozi upozoravali su još prošle godine da bi protok Dunava mogao da postane ekstremniji i promenljiviji.
Sada se ta upozorenja pretvaraju u konkretan energetski problem.
Nuklearna elektrana bez reke?
Tehničko rešenje postoji. Nuklearne elektrane ne moraju da zavise isključivo od direktnog zahvatanja rečne vode.
Češke i slovačke elektrane, na primer, koriste rashladne tornjeve. Takvi sistemi zahtevaju manje vode iz reka.
Naučnici zato predlažu i hibridna rešenja. Direktno hlađenje rečnom vodom moglo bi da se kombinuje sa rashladnim tornjevima. Problem je cena.
Attila Aszodi, profesor Budimpeštanskog univerziteta za tehnologiju i ekonomiju i stručnjak za nuklearnu energetiku, ocenjuje da verovatno ne bi bilo ekonomski opravdano naknadno graditi veliki rashladni toranj za postojeće reaktore Paksa.
Njihov preostali životni vek ne bi opravdao ogromnu investiciju.
Ali za buduće nuklearne projekte računica može biti drugačija.
Problem za Paks 2
Mađarska planira proširenje nuklearnih kapaciteta kroz projekat Paks 2.
To sada postaje posebno važno. Postojeći projekat oslanja se na Dunav za hlađenje. Zbog ovogodišnje krize vlasti preispituju projektna rešenja.
Paks 2 ima i širi geopolitički značaj. Prethodna vlada Viktora Orbana izabrala je ruski Rosatom za realizaciju projekta još 2014. godine, bez javnog tendera.
Ako klimatski uslovi zahtevaju drugačiji sistem hlađenja, to bi moglo da utiče na tehničku i ekonomsku računicu projekta.
Rumunija planira još dva reaktora
Slična dilema postoji i u Rumuniji. Bukurešt želi da proširi nuklearnu elektranu Černavoda sa još dva reaktora.
Istovremeno, država pokušava da promeni način na koji voda protiče kroz rukavce Dunava u blizini elektrane.
Još 2024. odobren je projekat vredan 1,02 milijarde leja, odnosno oko 225 miliona dolara, koji bi trebalo da poboljša dotok vode. Projekat kasni, a rok završetka nije poznat.
Nuclearelectrica tvrdi da studije pokazuju da bi planirani hidrotehnički radovi omogućili da četiri reaktora rade punim kapacitetom.
To će, međutim, morati da se dokaže u uslovima sve ekstremnije klime.
Energetska bezbednost dobija novu definiciju
Evropska energetska bezbednost poslednjih godina uglavnom se posmatrala kroz geopolitiku.
Glavna pitanja bila su ruski gas, cene energenata, LNG terminali, obnovljivi izvori i zavisnost od uvoza.
Dunav sada pokazuje da postoji još jedan faktor. Voda. Elektrana može da ima gorivo, funkcionalne reaktore, mrežu i kupce.
- Dunav presušuje, nuklearke usporavaju: Klimatske promene otvaraju novi energetski problem Evrope
- Google predstavio Pixel 11: Telefon više nije u centru, sada je najvažniji Gemini – veštačka inteligencija
- Gemini prešao milijardu korisnika: Google ubrzava AI trku sa OpenAI-jem
- Grenland nije zaboravio Trampovu pretnju: Zaustavili američku naftnu kompaniju
- Što više govorite, manje vas razumeju
Ali bez dovoljno vode za bezbedno hlađenje proizvodnja ipak može da stane.
To menja način na koji bi trebalo procenjivati buduće energetske investicije.
Nije dovoljno izračunati koliko će elektrana koštati i koliko će megavata proizvoditi.
Potrebno je proceniti i kako će raditi za 20, 30 ili 50 godina ako reka pored nje više ne bude imala isti protok.
Klimatske promene postaju poslovni rizik
Priča o Paksu i Černavodi zato nije samo ekološka tema.
Ona je tema energetike, infrastrukture i kapitalnih investicija.
Nuklearne elektrane grade se za više decenija rada. Projekti koštaju milijarde evra.
Klimatske pretpostavke na kojima su nekada projektovane više ne moraju da važe tokom čitavog njihovog životnog veka.
To znači da će prilagođavanje klimatskim promenama sve češće morati da bude deo finansijske računice velikih infrastrukturnih projekata.
Za Mađarsku i Rumuniju taj problem više nije teorijski. Stigao je sa rekordno niskim Dunavom.
A pitanje koje sada ostaje jeste mnogo veće od jednog vrelog leta: Kako graditi energetsku infrastrukturu za narednih 50 godina kada više nije sigurno ni koliko će vode biti u evropskim rekama?
