Značaj klimatskih promena i njihovog negativnog uticaja na ekonomiju naglašava i Globalni izveštaj o rizicima za 2021. godinu, Svetskog ekonomskog foruma. U izveštaju je jasno naglašeno da među rizicima sa najvećom verovatnoćom ostvarenja negativnog uticaja u narednih deset godina spadaju ekstremni vremenski uslovi, neuspeh aktivnosti u pogledu redukcije zagađenja, odnosno prevencije daljih promena klime, koncentracija digitalne moći, digitalna nejednakost i neuspeh u ostvarenju sajber sigurnosti. Što se tiče uticaja situacija je slična. Najveći uticaj u narednoj dekadi imaće rizici pandemija, odnosno infektivnih bolesti na šta upućuje situacija sa pandemijom koronavirusa, klimatske promene i neuspeh aktivnosti u pravcu redukcije klimatskih promena i rizika okruženja, kao i oružja masovnog uništenja, krize životne egzistencije, dužničke krize i raspad informaciono-tehnološke infrastrukture. Posebno su naglašeni oni koji će se najverovatnije ostvarivati u naredne dve godine i oni uključuju raširenu krizu zapošljavanja i egzistencije, razočaranja mladih, digitalna nejednakost, ekonomska stagnacija, štete po životnu sredinu koju je napravio i dalje pravi čovek, erozija društvene kohezije i teroristički napadi. Ekonomski rizici biće dominantni i u srednjoročnom periodu do 5 godina, uključujući krize na tržištima, cenovnu nestabilnost, šokove sa cenama roba i dužničkim krizama, a praćeni će biti geopolitičkim rizicima i konfliktima.
Smanjenje emisije ugljen-dioksida
Smanjenje emisije štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte je nužno kako bi se izbegli katastrofalni događaji uslovljeni vremenskim prilikama, održao biodiverzitet i raspoloživost hrane, odnosno kako bi se obezbedio opstanak čoveka, ekonomije i društva u celini na održiv način. Okvirne procene su da ukoliko se ne bi smanjivali uzročnici klimatskih promena, do 2050. bi klimatske promene svet koštale preko 1700 milijardi dolara godišnje. Davne 1972. godine na Konferenciji UN o razvoju i životnoj sredini održanoj u Stokholmu, tadašnji Rimski klub je izdao izveštaj na osnovu koga je objavljena i istoimena knjiga Granice rasta u kojoj je ozbiljno upozoreno čovečanstvo da će se dalji privredni rast suočiti sa ograničenim resursima Zemlje. Smatralo se da se planetarne granice nalaze u ograničenim rudnim rezervama. Danas, međutim, shvatamo da su stvarne planetarne granice uglavnom ekološke prirode. Mi danas moramo, kako to metaforički kaže svetski ekspert za održivi razvoj američki ekonomista Džefri Saks, da obavimo nešto nalik na „transplantaciju srca“, kako bismo energiju iz fosilnih goriva zamenili alternativnom energijom koja emituje male količine ugljenika.
Na nivou Evropske unije usvojena je politika smanjenja emisije ugljen-dioksida sa ciljem da se ukupna emisija u periodu do 2050. godine redukuje na polovinu emisija koje su ostvarene tokom 1990. godine. Ukoliko bi se u potpunosti ispoštovale politike usvojene na nivou Evropske unije tada bi, uz pretpostavku ubrzanja efekata mera od 2030. godine, bilo neophodno da ukupne emisije budu smanjene za trećinu. Posmatrano iz perspektive upravljanja imovinom, promene su izuzetno značajne. Naime, procenjuje se da će nova infrastruktura kao i zamena postojeće energetske infrastrukture koštati oko 20 milijardi dolara tokom narednih 30 godina. Na međunarodnom nivou potpisani su brojni sporazumi o redukciji emisije štetnih gasova koji izazivaju efakat staklene bašte, odnosno globalno zagrevanje, posebno sporazum u Kjotu 1997. godine, Milenijumska deklaracija, RIO 20+ i sporazum u Parizu iz 2015. godine.
Uloga osiguranja u klimatskim promenama
Imajući u vidu da su osiguravajuća i reosiguravajuća društva direktno preko naknada šteta, direktnih i indirektnih imovinskih šteta i prekida poslovanja, izložene uticaju klimatskih promena, ona sama treba da preduzmu mere u redukciji klimatskih promena. Prvo što osiguravajuće kompanije mogu učiniti jeste da svoje sopstvene kompanije izlože merama smanjenja emisije ugljen-dioksida ili da postave ciljeve i postanu neutralne u pogledu emisije ugljen-dioksida. Unapređenjem energetske efikasnosti osigurvajuća društva mogu postići ovaj cilj.
Drugi aspekt jeste tzv. zeleno osiguranje. Jedan od pretpostavljenih uticaja osiguravajućih društava na ublažavanje posledica klimatskih promena jeste njihov uticaj na osiguranike, na primer, kroz uvođenje obaveznih troškova vezanih za minimiziranje emisije ugljen-dioksida u polise osiguranja motornih vozila. Međutim, industrija osiguranja nije u mogućnosti da to učini jer bi bilo potrebno ulogu osiguranja podići na nivo oporezivanja i uloge regulatora. Međutim, moguće je redukovanje premije za mere prevencije u pogledu minimiziranja emisije ugljen- dioksida, posebno za slučaj osiguranja imovine i prekida rada od štetnih događaja koji mogu imati katastrofalni karakter, kod osiguranja malih, srednjih i posebno velikih preduzeća. Istraživanja ukazuju na činjenicu da najveću pomoć nakon nastanka štetnih događaja pojedinci i kompanije dobijaju upravo od osiguravajućih društava, što je dodatni motiv za prevenciju. Takođe, veoma značajno područje za aktivnosti osiguravajućih kompanija predstavlja i komunikacija sa osiguranicima u cilju njihovog uveravanja da osiguranje nije povezano sa problemom klimatskih promena, već upravo suprotno, predstavlja deo rešenja za izloženost klimatskim rizicima. Jedan od oblika komuniciranja koji primenjuju neki osiguravači jeste davanje korisnih informacija na kompanijskim website-ovima, usmeravanje na druge izvore informacija ili razvijanje sistema ranog upozoravanja osiguranika za slučaj određenih katastrofalnih događaja kako bi se moguće posledice njihovog ostvarenja minimizirale. Takođe, osiguravači mogu davati informacije o načinu prilagođavanja stambenih i komercijalnih objekata efektima klimatskih promena, ali i davati popuste u premijama za one osiguranike koji u potpunosti ispoštuju njihove preporuke. Na taj način bi osiguravači bili u mogućnosti da višestruko utiču na adaptaciju klimatskim promenama. Takođe, osiguravači su uključeni i u brojne inovativne mehanizme i partnerstva sa vladinim i nevladinim organizacijama kao što su osiguravajući pulovi, na primer pul na Karipskim ostrvima koji je formiran u kooperaciji industrije osiguranja, Svetske banke i šefova vlade Karipske zajednice ili na primer saradnja Svetskog programa hrane sa Axa Re i etiopske vlade u cilju primene vremenskih derivata u cilju obezbeđenja pokrića porodica u Etiopiji od rizika suše. Jedan od oblika uticaja osiguravajućih društava je povećavanje premije, a sve je češće i izbegavanje osiguranja projekata povezanih sa vađenjem uglja, iako se ove mere ne primenjuju srazmerno na ostala fosilna goriva, odnosno naftu i gas. Većina evropskih i australijskih osiguravača više ne obezbeđuje pokriće za nove projekte iskopavanja uglja, dok se u ostalim zemljama ograničava kapacitet. Prema brokerskoj kući Willis Towers Watson, za kompanije koje se bave iskopavanjem i prometom uglja premije su porasle za oko 40%.
Investiciona politika
Osiguravajuća društva sve više utiču na problem klimatskih promena u njihovoj ulozi institucionalnog investitora. Osiguravajuća društva prilikom investiranja sredstava rezervi ta sredstva usmeravaju u kompanije koje primenjuju prakse redukcije emisije ugljen-dioksida, odnosno izbegavaju kompanije koje su značajni emiteri ugljen-dioksida. Takođe, osiguravajuća društva kao institucionalni investitori i vlasnici kapitala mogu da u kompanijama, u kojima imaju pravo upravljanja i odlučivanja, iskoriste to pravo u cilju redukovanja postojeće emisije ugljen- dioksida. Stručnjaci se slažu da je mogućnost uticanja na ublažavanje efekata klimatskih promena veća u drugom slučaju kada se direktno utiče na smanjenje emisije štetnih gasova. Konačno, brojne kompanije iz različitih oblasti ulažu u nove tehnologije koje mogu omogućiti izbegavanje efekata klimatskih promena u budućnosti, a koje uključuju istraživanja geotermalne energije, energije vetra, korišćenje energije biomasa, hidro-energije i slično. Podrškom ovih projekata u vidu investicija, ali i razvijanjem proizvoda osiguranja prilagođenih njihovim potrebama, delatnost osiguranja može doprineti ublažavanju posledica klimatskih promena.
Sve izraženija je i regulativa koja usmerava osiguravače u pravcu poštovanja ekoloških, socijalnih i pitanja upravljanja prilikom investiranja finansijskih sredstava. Ovo je i razumljivo imajući u vidu da osiguravači globalno poseduju oko 30 hiljada milijardi imovine u investicionim portfeljima kao i činjenicu da osiguravajuća društva deo ove imovine drže i po nekoliko dekada. Prvi talas regulacija se pokrenuo u Evropi, prvo u Francuskoj, koja je lider u regulisanju ekoloških, socijalnih i pitanja upravljanja. Francuska regulacija zahteva od investitora da javno izveste kako procenjuju ekološke, socijalne i rizike upravljanja, sa specifičnim fokusom na klimatska pitanja. Drugi regulatori fokusiraju akcije na ekološka, socijalna i pitanja upravljanja ili samo zelene finansije, koje su se pojavile u različitim zemljama EU, na primer Holandiji i Velikoj Britaniji. Čini se da su ove inicijative podstakle panevropske kreatore politika, pri čemu je EU preuzela ulogu postavljača standarda u zelenim finansijama. Akcioni plan Evropske komisije za promociju održivih finansija, pokrenut 2018. godine, biće prvi put kada je nadnacionalni regulator pokušao da napiše standarde za održive proizvode i investicije. Krajnji cilj je klimatski neutralna Evropa do 2050. godine. Nadamo se da će klimatske promene biti zaustavljene na današnjem nivou, te da će na globalnom planu svi akteri uticati u pravcu redukcije emisije štetnih gasova, a da će osiguravajuća društva svakako imati jednu od vodećih uloga.
_______________________________________
Principi održivog osiguranja
Na konferenciji Ujedinjenih nacija o održivom razvoju 2012. godine, definisani su principi održivog osiguranja kako bi se uticalo na ekološke, socijalne i izazove upravljanja. Navodimo ove principe:
1) U naša odlučivanja uključićemo pitanja životne sredine, socijalna i pitanja upravljanja relevantna za naše poslovanje.
2) Sarađivaćemo sa našim klijentima i poslovnim partnerima na podizanju svesti o ekološkim, socijalnim i upravljačkim pitanjima, upravljanju rizicima i razvoju rešenja.
3) Sarađivaćemo sa vladama, regulatorima i drugim ključnim zainteresovanim stranama kako bi promovisali široku akciju u društvu o pitanjima zaštite životne sredine, socijalne politike i upravljanja.
4) Pokazaćemo odgovornost i transparentnost redovnim javnim obelodanjivanjem našeg napretka u primeni Principa.
