Za Jumiko Šibatu, pozajmljivanje glasa popularnim manga likovima u animiranim filmovima i video igricama bilo je koliko san, toliko i karijera. Ali, toliko slabo plaćena da je svoje dvadesete godine provela radeći u noćnim klubovima kako bi sastavila kraj s krajem.
„Glumila sam heroine, ali u stvarnom životu nisam zarađivala“, rekla je Šibata. „Pozajmljivanje glasova kao profesija se jednostavno ne isplati.“
Njeno iskustvo je daleko od jedinstvenog, pokazuju intervjui sa više od dva desetina radnika u industriji. Takođe je u oštroj suprotnosti sa globalnim bumom animea koji je pomogao da se prodaja industrije udvostruči na 21 milijardu dolara u poslednjoj deceniji.
Naporno čak i za Japan
Čak i u zemlji u kojoj kultura prekomernog rada prožima širok spektar poslova, anime industrija je poznata kao naporna. Animatori u ranim 20-im godinama zarađuju manje od 2 miliona jena (12.948 dolara) godišnje što je manje od polovine onoga što zarađuju početni animatori u SAD, pokazuju podaci Glassdoor-a. Kreativni radnici se žale i na kašnjenje plata i neizvesne isplate.
Radna grupa Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava prošle godine je prozvala japansku anime industriju zbog lošeg tretmana radnika, zajedno sa slučajevima seksualnog nasilja i uznemiravanja. U majskom izveštaju, grupa je spomenula „previše dugo radno vreme“ i niske plate, kao i zanemarivanje prava intelektualne svojine kreativnih radnika.
To nije bio dobar imidž za vladu koja promoviše anime kao deo inicijative „Cool Japan“ za jačanje svoje meke moći.
Zabavni sadržaj, uključujući anime, sada je ključni japanski izvoz, skoro jednak vrednosti čelika i čipsa. Izveštaj UN-a se takođe poklopio sa rastućom zabrinutošću javnosti zbog tretmana nezavisnih radnika koji sada čine sve veći deo radne snage kako sve više kompanija prelazi sa doživotnog zaposlenja na fleksibilne – i jeftinije – aranžmane zapošljavanja. Većina radnika u animeima su frilenseri.
Priznajući takve zabrinutosti, zakonodavci su usvojili novi zakon koji je stupio na snagu u novembru kako bi se pojačala zaštita frilensera. Krajem prošlog meseca, regulatorni zvaničnici Japanske Komisije za pravednu trgovinu pokrenuli su studiju o radnim praksama u industriji animea i pozvali radnike da podnesu žalbe.
Mnogi anime radnici rekli su da su takvi napori odavno zakasnili. Tri meseca od kada je novi zakon stupio na snagu, neki su rekli da su promene, iako još uvek nisu u potpunosti primenjene, podigle svest o dobrobiti kreativnih radnika u industriji koja ima koristi od velike globalne potražnje i interesovanja investitora.
Anime, štreberski mejnstrim
Nekada zabava za štrebere, anime su sada mejnstrim. Kada je 2020. pandemija zaustavila holivudsku produkciju, Demon Slayer: Mugen Train nadmašio je globalnu prodaju na blagajnama sa preko 470 miliona dolara.
U Japanu se svake godine proizvodi oko 400 anime naslova za TV i pozorišta, privlačeći posvećene fanove koji kupuju srodnu robu. Popularnost žanra među globalnom publikom za strimovanje takođe je izazvala nalet akvizicija.
Sony, koji je kupio servis za striming animea Crunchyroll 2021. godine, postao je najveći akcionar izdavača anime Kadokawa Corp. Kompanija za proizvodnju i distribuciju filmova Toho Co. kupila je američkog distributera animea Gkids Inc. za nepoznat iznos kako bi ojačala domet japanske firme u SAD.
„Anime je jedna od retkih oblasti u kojima Japan može da bude dominantan i da se agresivnije širi u inostranstvo, ali njegov stil rada kaska za vremenom“, rekao je Bloomberg-u analitičar Macquarie Capital-a Hiroši Jamašina, dodajući da bi niski standardi društvenog upravljanja u ovoj industriji mogli da ponište potencijalne poslove ili odbiju investitore u budućnosti.
Prava promena će, međutim, zahtevati od radnika da deluju umesto da očekuju da će ih zakoni automatski zaštititi, kaže Jasunari Jamada, advokat sa ekspertizom u frilens radu.
„Frilenseri treba da prepoznaju da su oni poslovni operateri i da preduzmu mere ako misle da nešto nije u redu“, rekao je Jamada.
